Poznato je daje majčino mleko najzdravija hrana i da je dojenje najlepša moguća dobrodošlica za bebu koja započinje život. Ipak, statistike pokazuju da je danas sve više majki koje, i pored sveg truda, ostaju bez mleka, pa se pitaju “kako povećati količinu mleka” ali i onih što se odriču dojenja.
Je li stres, koji se često navodi kao uzrok prestanka laktacije, zaista razlog gubljenju mleka? Stručnjaci kažu da nije. U tom slučaju mnoge porodilje ostale bi bez mleka jer je porođaj i dolazak nove bebe u porodicu veliki stres za svaku ženu. Je li početni bol pri dojenju dovoljan razlog da detetu uskratimo zdravlje za ceo život? Naravno da nije. Dojenje ne treba da nam stvara bol, naprotiv – to je najlepši mogući osećaj i za majku i za dete, a pravilna edukacija porodilje od ključnog je značaja za postizanje ovog cilja.
Ako se plašite da nećete imati dovoljno mleka, neka vas ohrabri činjenica da svaka majka ima dovoljno mleka za svoje dete – pogotovo ako se pridržava pravih saveta o tome kako povećati mleko kod dojilja – što potvrđuje i neverovatan podatak da čak i žene koje usvoje dete mogu proizvesti mleko. Osim toga, pravilna ishrana i upotreba pojedinih namirnica može vam pomoći da povećate proizvodnju mleka u grudima i poboljšate njegov kvalitet.
Prednosti dojenja
Dojenje odojčadi smanjuje njihovu smrtnost čak 56,5 puta – rezultat je istraživanja koje je obuhvatilo 20.000 beba u Čikagu. Krvarenje kod majke brže se i spontanije zaustavlja ako ona odmah posle porođaja započne s dojenjem. Ukoliko beba odmah počne sisati, smanjuje se rizik od mastitisa, majka se brže oporavlja nakon porođaja, normalizuje se proces stvaranja mleka, prirodno se nastavlja i stimuliše sazrevanje mlečnih žlezda, mleko dolazi na vreme i ima ga dovoljno. Rano dojenje potpomaže uspostavljanje pravilnog rada bebinih creva, jer to prvo mleko sadrži s bakterije koje regulišu varenje. Dojenje smanjuje rizik od pojave alergija, astme, dijabetesa, različitih infekcija, gojaznosti i svih drugih oboljenja.
Važna je detoksikacija organizma!
O dojenju treba da razmišljate još od momenta kad počnete planirati trudnoću, ili pak od samog njenog početka. Trudnoća je vreme kad treba naročito da vodimo računa o zdravlju, jer tad postajemo odgovorni za život i zdravlje još jednog bića. Postoje dokazi da čistoća ženinog organizma znatno utiče na kvalitet trudnoće, bebino zdravlje i količinu mleka. Naime, ukoliko je organizam opterećen štetnom hranom, hroničnim zatvorom i toksinima, i ako je pH krvi suviše kiseo, mogući su neki problemi s proizvodnjom mleka tokom perioda dojenja.
Prestanak pušenja obavezan!
Ako planirate trudnoću, prestanak pušenja se podrazumeva. Razloga za to ima mnogo, jer svaka cigareta koju popušite ostavlja posledice i na bebu. Nikotin može i ometati proizvodnju mleka, a istraživanja pokazuju da majke koje puše češće nemaju dovoljnu količinu mleka i ranije prestaju da doje.
Pivski kvasac povećava količinu mleka kod dojilja
Sigurno ste čule da dojilja treba da popije čašu piva dnevno jer je ono dobro za mleko. Međutim, svakodnevno ispijanje piva tokom dojenja nikako nije preporučljivo, jer ne smemo zaboraviti da pivo sadrži i alkohol, koji bebi nikako nije potreban. Bolji i zdraviji izvor vitamina B jeste pivski kvasac, koji slobodno možete konzumirati, a koji može potpomoći laktaciju.
Pijte dosta tečnosti
Dojilje treba da piju više tečnosti, i to običnu vodu, ceđene sokove i biljne čajeve. Nisu svi čajevi dozvoljeni za upotrebu tokom dojenja, ali čaj od kima i anisa možete piti jer su bezbedni. Osim toga, smatra se da povećavaju količinu mleka.
Namirnice koje povećavaju količinu mleka
Ovas
Mnoge babice preporučuju upotrebu ovsa tokom dojenja, jer on može pozitivno uticati na hormone zadužene za proizvodnju mleka. Možete kuvati ovas u zrnu ili praviti kaše, keksiće i kolače od ovsenih pahuljica.
Semenke lana
Izvor su fitoestrogena, koji između ostalog pospešuju i proizvodnju mleka u grudima. Sadrže i omega-3 masne kiseline, koje su veoma korisne za bebu, jer pozitivno deluju na razvoj njenog mozga i inteligencije. Koristite ih u mlevenom obliku.
Leblebije
Vekovima se ovo mahunasto povrće koristilo kao odlična hrana za dojilje, u cilju poboljšanja lučenja mleka. Od leblebija možete praviti čorbe, variva, namaze poput čuvenog humusa, sos, majonez i dr.
Hmelj
Sadrži fitoestrogene i vitamin B, pa može da podstakne laktaciju i poveća količinu mleka. Pored toga, prirodni je sedativ, tako da pomaže u slučaju nesanice i uznemirenosti.
Kopriva
Dokazano je da čaj od koprive poboljšava produkciju mleka, ubrzava prestanak krvarenja nakon porođaja, čisti organizam od toksina, pomaže u lečenju anemije…
Doručak za dojilje
Šoljicu ovsenih pahuljica sameljite u blenderu, prelijte biljnim mlekom i prokuvajte. Dobijenu kašu pomešajte s izgnječenom bananom, a zatim dodajte mlevene semenke sušama, lana i bundeve, kašiku lanenog ulja, kašičicu pivskog kvasca, desetak mlevenih badema i cimet po želji.
Zašto se dešava da porodilja “izgubi” mleko
Statistike pokazuju da kod nas samo oko 30% mama doji bebu prvi mesec dana, 24% dva meseca, a svega 12% njih – šest meseci, što je poražavajuće budući da bi čak 95% žena, uz prave savete i podršku, moglo uspešno dojiti dete. Samo 5% dojilja ima problem s laktacijom, rešive ili nerešive prirode. Kod nas se često čuje da je mama izgubila mleko zbog stresa. Ipak, mleko ne može nestati preko noći. Nedovoljna informisanost o dojenju, različiti saveti o laktaciji, insistiranje članova porodice na tome da se beba mora dohranjivati, izostanak podrške i samopouzdanja – neki su od faktora koji utiču na količinu mleka kod dojilja.
Početak problema nastaje već u porodilištu. Ako se beba odvoji od majke i propusti prvi podoj, uspeh u dojenju može biti neizvestan. Posledice mogu ostaviti i same intervencije tokom porođaja. Manjak podrške još u porodilištu, a i kasnije, kao i dohrana koja se uvodi odmah nakon porođaja, znatno utiču na sam proces dojenja i njegov dalji tok.
Jedan od najčešćih izazova jeste često kombinovanje adaptiranog mleka s dojenjem, što je priličan stres za mamu. Celu priču otežavaju i reklamne kampanje gde se tvrdi da je adaptirano mleko podjednakog kvaliteta kao i majčino, što svakako nije tačno.
Zastareli saveti i mnogo mitova koji se prenose s generacije na generaciju takođe loše utiču na uspeh u dojenju. Ključ uspešnog dojenja krije se u ženinoj dobroj edukaciji još tokom trudnoće, kao i u povećanju broja savetnica za dojenje u porodilištima, te formiranju organizacija za pružanje podrške majkama koje doje. Topla reč i prava informacija u pravo vreme često su sve što mamama nedostaje da prebrode izazove.
