Sir je omiljena namirnica koja se jede sveža ili u različitim stepenima zrelosti. Sir se koristi na različite načina -od stavljanja u sendviča, umake, na pizze, kao samostalan snack obrok, u nadevima finih kremastih kolača i torti.
Mnogi ljubitelji sira jednostavno ne mogu zamisliti da u frižideru nemaju bar nekoliko vrsta sira. I tada se javlja novi problem jer treba sačuvati da se sir ne isuši, ne pozeleni ili da se na njemu ne pojavi plesan. Najsigurniji način da vam se to ne desi jeste da kupujete manje količine sira koje ćete brzo potrošiti.
Ali ako ipak ne možete odoliti pa kupite veću količinu ili više vrsta sira, tada će vam možda pomoći sledeći saveti o čuvanju sireva:
– meki, sveži sirevi u frižideru mogu izdržati nekoliko nedelja, oni tvrdi i do nekoliko meseci.
– ukoliko imate velike kolutove sira sa prirodnom korom, čuvajte ih u uslovima podrumskih prostorija, na hladnom, tamnom i prozračnom mestu. Sireve je dobro držati na rešetki, pokrivene lanenim platnom namočenim u slanu vodu ili vino.
– u slučaju da sir čuvate u frižideru, zamotajte ga u vazdušnopropusnu foliju, koja omogućava provetravanje.
– sirevi s unutrašnjom plemenitom plesni čuvaju se umotani u perforiranu foliju.
– narezani sirevi čuvaju se zamotani u foliju, hermetički zatvoreni u plastičnu kutiju ili na drvenoj podlozi pod staklenim zvonom. Pod zvono se uz sir može staviti i razrezan paradajz koji održava svežinu sira i sprečava njegovo isušivanje.
– kremaste sireve (mascarponea, ricotte i njima slični) čuvajte u originalnoj, dobro zatvorenoj ambalaži, prateći uputstva na pakovanju o roku trajanja i vremenu upotrebe po otvaranju. Isto vredi i za feta sir, koji je obično pakovan u usoljenoj vodi, i druge sireve koji se pakuju u tečnosti. U originalnoj vodi ili ulju, takvi sirevi trebaju i da se čuvaju.
– lepljive sirevi (roquefora) osim u originalnoj ambalaži, možete zaštititi umotavanjem u papir za pečenje koji ćete dodatno obložiti plastičnom folijom. Na ovaj način možete čuvati polumeke i polutvrde sireve poput briea i camemberta. Oni takođe mogu biti i u dobro zatvorenoj posudi, ali tada je važno da se, zbog same konzistencije sira, posuda svakih nekoliko dana otvori kako bi sir „dobio vazduha”.
– tvrdi sir ne sme “disati” jer će na taj način izgubiti vlagu te se isušiti i postati neupotrebljiv. Ako se dobro umota u plastičnu foliju ovo se može sprečiti. U slučaju pojave plesni, odstranite nožem nekoliko milimetara zahvaćenog dela sira, te ga ponovno umotajte.
– o mirisu takođe treba voditi računa kada je o sirevima reč. Blage arome, dobro umotane, zaštitit ćete od upijanja drugih mirisa, a one jakog mirisa treba umotati ili čuvati u nepropusnim plastičnim posudama da ne bi sva ostala hrana primila njihov miris, pa i drugi sirevi.
– da izbegnete mrvljenje, nejednake komade, tragove noža na siru itd. za svaku vrstu sira koristite odgovarajuću vrstu noža. Ako niste znali, ukus sira nije isti kroz ceo presek – intenzivniji je u delovima koji su bliži kori, pa se potrudite da prilikom rezanja sira svaki komad ima i deo kore.
– za sve sireve je važno da se koristi isključivo čist pribor za jedenje.
– na sobnoj temperaturi se čuvaju sirevi koji će se brzo potrošiti.
– najbolje temperature za duže čuvanje sira su između 4 i 6 °C, a za kraće 12 °C, dok sireve sa plemenitim plesnima možemo čuvati i na 16 °C.
– zamrzavanje sireva nije preporučljivo jer se na taj način pogoršavaju njegova svojstva i kakvoća.
– pre posluživanja, sireve držite barem sat vremena na sobnoj temperaturi kako bi se u potpunosti razvio njihov ukus i miris. Pritom vodite računa da će meki sirevi pre postići sobnu temperaturu od tvrdih.
