Kokotac biljka (lat. Melilotus officinalis) poznata je pod brojnim narodnim nazivima: divlja detelina, žuta slatka detelina, orlov nokat, ždraljika i dr. Kokotac je jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka i pripada porodici mahunarki (Fabaceae), a može da naraste od 1.2-1.8 m u visinu. Poreklom je iz Evroаzije, a uvedenа je u Severnu Ameriku, Afriku i Austrаliju – najpre kao biljka za stočnu hranu. Stabljika je uspravna i veoma razgranata, listovi su trodelni, a cvetovi su sakupljeni u grozdaste cvasti žute boje, dok je plod mahuna. Cvetovi kokotac biljke mirišu veoma prijatno, na med (otuda i u korenu latinskog naziva ove biljke – mel/med). Kokotac biljka obično raste na suvim krečnjačkim terenima, pored puteva i na zapuštenim mestima.
Kao lekoviti deo biljke koristi se njen osušeni nadzemni deo u cvetu.
Kokotac lekovitost
Lekovitost kokotac biljke potiče od njenih aktivnih sastojaka, pre svega kumarina i njegovih srodnih sastojaka, a biljka sadrži još i tanine, sluzi, flavonoide. Treba napomenuti da u slučaju buđavih biljaka )kada ih napadnu određene gljivice) kumarini iz kokotca prelaze i dikumarole koji su snažni antikoagulantni toksini, pa mogu izazvati unutrašnja krvarenja. Zato se mora koristiti samo dobro osušena biljka, koja nije zaražena gljivicama, posebno u vlaažnim sredinama.
Kokotac se može koristiti i za unutrašnju i za spoljašnju upotrebu. Postoje brojni pripravci od ove biljke: čaj, tinktura, mast i dr.
Kokotac – lekovitost:
biljka ima aromatična, emolijentna (omekšavajuća) i karminativna (protiv nadimanja) svojstva. Koristi se protiv nadimanja u stomaku i za bolje varenje. Kokotac podstiče bolju cirkulaciju krvi i limfe, ima antikoagulantno dejstvo pa sprečava zgrušavanje krvi (nastanak tromba). U narodnoj medicini se kokotac posebno koristi spolja u vidu obloga ili masti za lečenje reumatskih bolova, čireva, apscesa, otoka, hematoma, hemoroida, trobmoflebitisa, za otečene i upaljene vene i dr.
Kokotac čaj
Kokotac čaj priprema:
Kada je unutrašnja upotreba u pitanju: 1-2 kašičice osušenog nadzemnog dela biljke preliti sa šoljom ključale vode, poklopiti i ostaviti da odstoji 5-10 minuta. Nakon toga procediti čaj i piti 2-3 puta dnevno po šolju čaja. Kokotac čaj je delotvoran protiv želudačnih tegoba, a može se koristiti i za ispiranje upaljenog grla, afti ili dentalnog apscesa, dok se spolja koristi za ispiranje rana.
Kada je spoljašnja upotreba u pitanju: 2-3 supene kašike osušenog nadzemnog dela biljke prokuvati u malo vode, a dobijenu kašastu masu uviti u gazu ili neko platno i koristiti kao oblog, npr. kod reumatizma, grčeva, čireva i dr.
Tinktura
Kokotac tinktura – priprema: 200 g cvetova preliti sa jednim litrom 70% alkohola i ostaviti da odstoji 21 dan, uz svakodnevno mućkanje sadržaja. Nakon toga procediti tinkturu u odgovarajuću tamnu bocu koju ćete čuvati na tamnom i hladnom mestu. Tinktura za unutrašnju upotrebu se koristi u vidu ukapavanja 5 kapi tri puta dnevno u šolju vode ili čaja, a spolja se može koristiti tako što se par kapi umasira u bolno mesto ili za upaljene vene.
Kokotac mast
Kokotac mast – priprema: 200 g lanolina ili svinjske masti rastopiti i dodati polako 100 g tinkture od kokotca uz konstantno mešanje kako bi ispario alkohol. Kada smesa prestane da isparava, dobili ste vašu mast od kokotca, koju treba da izlijete u odgovarajući sud i ostavite da s eprohladi, a zatim j čuvajte u frižideru. Kokotac mast se koristi spolja tako što se nanosi i utrljava u bolna mesta.
