Smatra se kako rotkvica potiče iz južne Azije, te da se uzgajala u Egiptu u doba faraona. Takođe su bile popularne kod Grka koji su ih često jeli prinosili je kao žrtvu za svoje bogove. Ovo je prolećno povrće koje sadrži fosfor, gvožđe, kalijum, kalcijum, bakar, vitamin C, B6 i K.
Najpoznatija sorta je crvene boje, okrugla ili ovalnog oblika, umereno ljutog ukusa.
Rotkvica je vrlo često na stolovima domaćinstava, ima svoja lekovita svojstva koja blagotvorno deluju na funkcionisanje organizma. Pozitivno deluje na tegobe sa jetrom i žuči, kao i na varenje, savetuje se da se ovo povrće jede kod prehlada i gripa, a ublažava i kašalj. Takođe je izvrsna za čišćenje lica, hidrataciju kože, kao i za neke vrste osipa. Kako sadrži vitamin B i C odlična je kod tegoba sa ostalim kožnim bolestima.
Kao prirodan diuretik uklanja višak tečnosti iz organizma. Ublažava bol i pečenje kod mokrenja, čisti bubrege i smanjuje rizik od upala urinarnog sistema.
Energetska vrednost rotkvice mala je – na 100 g iznosi 16 kcal / 67 kJ, od čega na vodu otpada 95,27%, ugljenih hidrata ima 3,40%, a količina proteina i masti zanemariva je. Oko 12 rotkvica srednje veličine osigurava dovoljnu dnevnu količinu kalijuma, folata i dijetalnih vlakana, a izvrstan su izvor i vitamina C koji pomaže u formiranju kolagena, kao i u apsorpciji gvožđa iz biljaka, održava desni zdravima, ubrzava zacjeljivanje rana, poboljšava imunološki sistem, učestvuje u sintezi neurotransmitera u mozgu. Nadalje, moćan je antioksidant koji iz tela izbacuje kancerogene slobodne radikale.
Posebno su dobre za osobe koje su na dijeti – mogu se grickati u trenucima krize, jer su lako svarljive i niskokalorične. U 100 grama rotkvica ima samo 16 kalorija. I ne samo zato. Njihova blaga ljutina, kao i mnoštvo vlakana, pospešuju varenje. Ako ste na dijeti, kada vam se nešto gricka ne jurite po čips ili kokice. Operite rotkvice, posolite ih i navalite.
Može se koristiti u raznim salatama, jesti kao prilog, te kao dodatak raznim jelima poput pečenih paprika, masnih jela, može se kombinovati i sa egzotičnim voćem, a može se takođe i dinstati. Crvene je boje te kod kupovine treba tako i da izgleda dok lišće treba da bude sveže i zeleno. Rotkvice možete držati u frižideru do tri dana s time da lišće treba ukloniti, ako ih držite u kesici mogu tako stajati i do nedelju dana.
Olakšava probavu tako što podstiče lučenje probavnih sokova i rad creva, pa se preporučuje osobama koje pate od zatvora. Rotkvica takođe može da umanji glavobolju, a blagotvorno deluje u borbi protiv holesterola, za dobar rad hormona, povećanje količine mleka kod dojilja, za jačanje krvne slike (zajedno sa cveklom i šargarepom).
Pigment antocijan je zaslužan za boju korena i što je boja intenzivnija, veći je intenzitet antioksidativnog djelovanja.
Dvanaestak rotkvica (oko pola šolje) daje nam dovoljno kalijuma, vitamina C, folata i dijetnih vlakana.
Osim korena, jestiv je i list. U njemu ima gvožđa, a dobar je i za prolećno veliko spremanje organizma.
Ne preporučuje se osobama koje imaju upalu sluznice želuca i creva, čir na želucu, kao ni bubrežnim bolesnicima.
Sirup za iskašljavanje od rotkvica
Sastojci: 900 g rotkvica, 250 g meda, sok od dva limuna. Naseckanu rotkvicu pomešajte s medom i sokom limuna. Stavite u staklenu posudu, poklopite i ostavite 24 sata na hladnom mestu. Procedite u sterilne boce i dobro zatvorite. Pijte tri puta dnevno po jednu kašiku pre jela.
