Tipovi koliformnih bakterija
Koliformne bakterije su one bakterije koje se nalaze u probavnom traktu ljudi i životinja, kao i u zemljištu i vodi. Ove bakterije se zovu još i enterobakterije, štapićaste su i obitavaju u digestivnom traktu. Kada enterobakterije dođu u kontakt sa vodom i zemljom preko izmeta, mogu izazvati bolest kod ljudi. Zato je prisustvo koliformnih bakterija pre svega u vodi indikator zagađenja koje može izazvati ozbiljne bolesti. Zato se voda redovno testira na prisustvo koliformnih bakterija.
Enterobakterije ili kolimorfne – Ešerihija, salmonela, šigela, jersinije
Ešerihija – Escherichia Coli
E. Coli je najpoznatija koliformna bakterija koja izaziva stomačne probleme poput dijareje i drugih infekcija. Postoje četiri tipa ešerihije, koje su klasifikovane po simptomima koje izazivaju. Enterotoksična ešerihija izaziva dijareju, a simptomi uključuju groznicu, mučninu i retku stolicu. Enteroinvazivna ešerihija izaziva dizenteriju – bolest koja podrazumeva upalu debelog creva sa teškom dijarejom i krvi i sluzi u stolici, temperaturu i bolove u stomaku. Enteropatogena ešerihija se najčešće javlja kod male dece i izaziva dijareju, povraćanje, mučninu i groznicu. Enterohemoragična ešerihija je najteži patogeni soj, jer izaziva tešku krvavu dijareju, uništavanje crvenih krvnih zrnaca i otkazivanje bubrega. Lečenje ešerihije uvek podrazumeva nadoknađivanje izgubljene tečnosti, a kod težih infekcija daju se antibiotici.Sada vam je jasnije koliko su kolimorfne bakterije opasne.
Salmonela
Kad su u pitanju kolimorfne bakterije salmonela je možda najpoznatija.Salmonela se obično prenosi hranom koja je zaražena tragovima izmeta. Salmonella typhi izaziva tifusnu groznicu, koja podrazumeva sepsu sa dijarejom i česta je u zemljama u razvoju. Loši higijenski uslovi prilikom pripreme i služenja hrane su najčešći način prenosa ove salmonele i lečenje podrazumeva antibiotike. Salmonella enteritidis se često nalazi u peradi i jajima i izaziva mučninu, povraćanje i dijareju. Lečenje ove kolimorfne bakterije se sprovodi nadoknađivanjem tečnosti i obično nisu potrebni antibiotici. Salmonella enterica izaziva infekciju krvi i leči se antibioticima.Salmonella enterica poznata je kao bakterija u krvi.
Šigela
Kolimorfne bakterije tipa šigela takođe izazivaju infekcije.Postoje četiri različite vrste šigele koje izazivaju bolesti – Shigella sonnei, Shigella flexneri, Shigella dysenteriae i Shigela boydii. Sva četiri tipa šigele izazivaju dizenteriju, za koju je karakteristična krvava stolica puna sluzi. Ova bakterija se prenosi preko kontaminacije hrane izmetom. Leči se nadoknađivanjem tečnosti i antibioticima.
Jersinije
Yersinia enterocolitica izaziva gastritis i stomačni grip. Ova bakterija se širi zaraženim mlekom i vodom, a za razliku od drugih bakterija koje odumiru na hladnoći, preživljava hladne uslove. Simptomi koje izazivaju ove kolimorfne bakterije uključuju dijareju, temperaturu i bolove u stomaku. Jersinija je vrsta enterobakterije koja može izazvati infekcije krvi ako se proširi van creva. Leči se antibioticima.
Koliformne infekcije su infekcije gram negativnim koliformnim bakterijama – ešerihijom, klebsielom i sličnim bakterijama. One žive u ljudskim i crevima svih toplokrvnih životinja, pa se zato nalaze i u njihovom izmetu. Lako se mogu naći i u zemljištu i voda se lako zagadi njima.
Koliformne bakterije koje se nalaze u zemlji se zovu totalni koliformi, a one koje se nalaze u fecesu zovu se fekalni koliformi.
Od svih koliformnih bakterija najopasnija je ešerihija. Ovaj patogeni mikroorganizam može izazvati ozbiljne bolesti creva. Ako se ešerihija nastani u blizini mokraćnih kanala, lako se „penje“ uz uzretru i izaziva akutnu upalu mokraćnih kanala kod seksualno aktivnih žena. Neki sojevi klebsiele takođe izazivaju teže probleme sa gastrointestinalnim traktom.
Znaci i simptomi infekcije koliformnim bakterijama
Ukupan broj koliformnih bakterija je važan indikator kvaliteta pijaće vode. Ako se u vodi nađe mnogo koliformnih patogena, to znači da je voda zagađena.Kolimorfne bakterije većinom nisu toliko opasne i zarazne kao salmonela ešerihija, koja izaziva katastrofalna oboljenja. Konzumacija vode i hrane zaražene ešerihijom može izazvati niz težih oboljenja, posebno oboljenja gastrointestinalnog trakta.
Trovanje hranom ili vodom koja je zaražena ešerihijom 0157:H7 izaziva upalu u organima za varenje. Osobe sa slabim imunitetom su posebno podložne bakterijskim infekcijama kada dođu u kontakt sa ovom enterobakterijom.
Koliformne bakterije izazivaju retku i krvavu stolicu (dijareju). Dijareja je obično propraćena jakim bolovima i grčevima u stomaku, povraćanjem, jakom mučninom, gasovima, gubitkom apetita, povišenom temperaturom i opštom slabošću organizma. Pošto dijareja koju izazivaju kolimorfne bakterije dovodi do težeg gubitka tečnosti iz organizma, pacijenti obično dehidriraju. Obolela osoba oseća vrtoglavicu i nesvesnice. Javljaju se bolovi u celom telu zbog gubitka tečnosti.
Koliformne bakterije, a posebno ešerihija, se mogu nastaniti i u drugih organima, najčešće u urinarnom traktu. To može dovesti do peckanja prilikom mokrenja, češćeg mokrenja, povišene telesne temperature i sluzi u mokraći.
Šta izaziva infekciju koliformnim bakterijama ?
Koliformne bakterije normalno žive u crevima i nalaze se i u izmetu. Određene vrste koliformnih bakterija su veoma zarazne i izazivaju različite bolesti. Infekcija se javlja kada osoba konzumira vodu i hranu koja je na neki način zaražena ovim bakterijama, obično preko izmeta. Ešerihija koli lako dospeva u meso kada se radi sa njim. Zato sirovo i nedovoljno termički obrađeno meso može izazvati koliformne infekcije.
I jedenje sirovog voća i povrća ponekad može dovesti do infekcije koliformima. Loši sanitarni uslovi su čest uzrok ovakvih infekcija, a infekcije se lako šire i preko ličnog kontakta, posebno ako se ne peru ruke nakon upotrebe toaleta.
Lečenje infekcija koje izazivaju koliformne bakterije
Glavna stvar kod infekcija koje izazivaju koliformne bakterije, posebno ako je uzrok ešerihija koli, jeste da se zaustavi dijareja i nadomesti izgubljena tečnost. Nadoknađivanje tečnosti i elektrolita je od vitalne važnosti za dalje lečenje. Pacijentu se daju tečnosti za rehidrataciju, a bebama koje još uvek sisaju samo majčino mleko.
Pacijentima se obično daju antibiotici kako bi se sprečile komplikacije koje izazivaju enterobakterije. Antibiotici ubijaju bakterije i sprečavaju njihovo dalje razmnožavanje. Pacijentima se savetuje da piju prokuvanu vodu i dobro kuvanu ili pečenu hranu. Da bi se sprečila dalja zaraza, savetuje se pravilno pranje ruku sapunom, posebno nakon korišćenja toaleta.
