Kronova bolest je zapaljenjsko oboljenje digestivnog trakta, koje se poslednjih godina sve češće otkriva, i to sve više kod mladih ljudi, između 15. i 35. godine života.Kronova bolest prvenstveno dovodi do stvaranja čireva u tankom i debelom crevu, ali može ostaviti posledice na sistemu za varenje bilo gde – od usne duplje do anusa.
Kronova bolest isto tako može izazvati komplikacije van digestivnog trakta, u vidu kožnog osipa, artritisa, zapaljenja oka, itd. Iako uzroci nastanka Kronove bolesti nisu potpuno razjašnjeni, ipak je poznato da hrana igra veoma važnu ulogu i u njenom nastanku i u njenom lečenju.Zato je veoma važno da oboleli od ove bolesti posvete veliku pažnju svojoj ishrani.
Simptomi kronove bolesti
Kako će se ova bolest manifestovati zavisi od toga koji je deo digestivnog trakta zahvaćen. Glavni simptomi kronove bolesti jesu učestale prolivaste stolice, bolovi u stomaku, povišena telesna temperatura, opšta slabost, gubitak apetita, pa čak i opstipacija, koja se javlja zbog nemogućnosti prolaska stolice kroz crevo usled oteklosti tkiva. Usled hroničnog proliva – organizam može da dehidrira, što se negativno odražava na bubrege. Zbog loše apsorpcije hranljivih materija i njihovog gubitka kao posledice hronične dijareje – javljaju se pothranjenost i malokrvnost. Kod dece ova pothranjenost uzrokuje zaostajanje u rastu i razvoju.
Nepodnošenje hrane i dijeta
Grupa lekara iz bolnice Adenhruks uKembridžuuspešnoje nekoliko godina lečila aktivnu Kronovu bolest dijetom. Vođa ovog lekarskog tima istakao je daje ishrana dala bolje rezultate čak i od lekova. Kod pacijenata koji su se pridržavali odgovarajuće ishrane -ukupna učestalost pogoršanja bila je manja od deset odsto godišnje. Ovi stručnjaci su objavili i spisak namirnica koje imaju najviše izgleda da izazovu simptome Kronove bolesti, a to su pšenica, mlečni proizvodi, krstašice (kupus, brokula, karfiol i prokelj), zatim kukuruz, paradajz, limun, pomorandže i jaja. Takođe je dokazano da kvasac pogoduje razbuktavanju simptoma.
Kronova bolest obično iscrpljuje organizam, remeti imunološke reakcije, izaziva dehidrataciju i si. Lečenje farmakološkim sredstvima je dugotrajno, uz ispoljavanje niza neželjenih dejstava medikamenata, koji takođe komplikuju samu kliničku sliku Kronove bolesti. Namirnice koje se koriste u ishrani osoba što
boluju od ove vrste nespecifičnog zapaljenja moraju biti u skladu s mogućom intolerancijom na hranu, koja se sigurno javlja kao posledica senzibilizaćije imunog sistema. Stoga ne postoje „sigurne” namirnice, već bi bilo idealno da svaka osoba pojedinačno uradi titar antitela prilikom Elisa testa (IgG antitela) na hranu. U skladu s dobijenim rezultatima, moguće je napraviti takav režim ishrane da se na najbolji mogući način pomogne obolelom od ove iscrpljujuće i neprijatne bolesti.
Namirnice koje oboleli od kronove bolesti treba da izbegavaju
Oboleli od Kronove bolesti ne bi trebalo da jedu prerađeni šećer, uključujući beli konzumni šećer, fruktozu, saharozu i si. Potrebno je izbegavati i konzervirano povrće, kao i mesne prerađevine i svu hranu koja sadrži štetne aditive. Žitarice poput kukuruza, pšenice, raži i ječma treba izbegavati zbog visokog sadržaja vlakana, koja su zdravom čoveku preko potrebna, ali koja obolelima od Kronove bolesti mogu pogoršati simptome. Od žitarica prednost treba dati ovsu i integralnom pirinču, koji se lakše vare. Neke vrste povrća, poput kupusnjača, mogu biti problem prvenstveno zbog velikih količina vlakana, te ih treba oprezno upotrebljavati. Izbegavajte i kravlje mleko, sireve, kajmak, pavlaku i mileram, a jogurt i kiselo mleko jedite povremeno. Ostale namirnice koje nisu dozvoljene: hleb s kvascem, beli hleb, testenine, majonez, sladoled, čokolada, kakao, margarin, kečap, prašak za pecivo, ljuti začini, životinjske masti, pržena i pohovana hrana.
Dozvoljene namirnice
Nakon spiska zabranjenih namirnica, sigurno se pitate šta uopšte smete da jedete?! Iako se čini da će vam ishrana biti oskudna, ipak je izbor dozvoljenih namirnica sasvim dovoljan da zadovolji potrebe organizma za svim hranljivim sastojcima. Od zasladivača možete koristiti prirodni med, ali ipak ne mogu ga svi tolerisati, pa treba biti oprezan. Većinu povrća slobodno konzumirajte, u svežem ili zamrznutom obliku, pa tako možete jesti artičoku, cveklu, šargarepu, celer, krastavac, plavi patlidžan, tikvice, papriku, beli luk, zelenu salatu, spanać, pečurke, crni luk, rotkvice… No, sa sirovim povrćem morate biti oprezni u slučajevima praćenim dijarejom. Pasulj, sočivo, grašak i boranija jesu dobri, ali vodite računa da ih pripremite tako da što manje izazivaju nadimanje. Mahunarke je dobro pasirati pre upotrebe. Sve vrste neprerađenog mesa su dozvoljene, uključujući govedinu, svinjetinu, piletinu, ćuretinu, ribu, jagnjetinu… Možete jesti i jaja, kao i većinu voća: jabuke, kajsije, banane, kokos, mušmule, višnje, citrusno voće, breskve, kruške, tropsko voće i grožđe, te povremeno bademe, brazilski orah, orah, kesten i lešnike. Maslinovo nije se takođe preporučuje, kao i pečena bundeva. Integralni hleb bez kvasca i makarone od heljde dozvoljeni su povremeno. Umesto kravljeg mleka pijte bademovo, kokosovo ili neko drugo biljno, a kalcijum možete uneti u organizam i jedući susamove semenke, suve smokve, rogač… Važan savet je da svu hranu treba dobro sažvakati kako bi se lakše svarila.
Konsultacija sa nutricionistom obavezna
Iako postoji okvirni spisak dozvoljenih i zabranjenih namirnica, treba imati u vidu da svaki organizam funkcioniše različito i da nisu svi oboleli od Kronove bolesti jednako osetljivi na određene namirnice ili lekove, piće, voće ili povrće, ali je i nivo energije koji se tokom dana troši različit, pa se tako ne može svakome dati isti spisak namirnica i režim ishrane. U razgovoru s nutricionistom i posle pregleda i merenja – dobićete savete i informacije o načinu ishrane koji treba da usvojite do kraja života, budući daje u pitanju hronično oboljenje. Veoma je važno i da vodite dnevnik ishrane, u koji ćete zabeležiti šta ste sve tokom dana pojeli i u koje vreme. Na ovaj način ćete s vremenom i sami moći da zaključite šta vam od namirnica ne prija i pogoršava simptome.
Omega-3 masne kiseline protiv zapaljenja
Dokazano je da riblje ulje ima protivupalna svojstva i pomaže u mnogim hroničnim bolestima koje prati zapaljenje, uključujući i Kronovu bolest. Najbitniji sastojak ribljeg ulja jesu omega-3 masne kiseline, kojih, osim u ribi, ima i u lanenim semenkama i orasima. Za razliku od njih, životinjske masti, kao i omega-6 masne kiseline, podstiču zapaljenske procese, te ih treba izbegavati. Zbog toga je bitno napraviti ravnotežu između unosa omega-3 i omega-6 masnih kiselina u organizam, da bi ove prve eliminisale delovanje onih drugih. Osim toga, uz masnu ribu korisno je uzimati i bundevine semenke zbog cinka, gvožđa i selena.
