Zlatnica je odlično sredstvo za lečenje bolesti bubrega i mokraćne bešike, velikog kašlja i astme, reume i gihta, proliva i nekih hroničnih kožnih bolesti, a mogu da je gaje i uzimaju i alergične osobe, jer ne izaziva polensku alergiju.
Zlatnice su trajne zeljaste biljke iz porodice glavočika, čiji su mnogobrojni sitni cvetovi skupljeni u glavičaste cvasti i stoje na zajedničkom cvetištu, pa izgledaju kao jedan veliki cvet. U porodici zlatnica zastupljeno je oko sto vrsta, a domovina većine je Severna Amerika. Početkom 17. veka, zlatnica je
sa američkog kontinenta preneta Evropu, tj. u Englesku Kao egzotični lek za sve bolesti osušena zlatnica prodavana je na londonskoj pijaci po vrlo visokoj ceni. Kad je otkrivene da ova biljka samoniklo raste u južnom delu Londona, cena joj je drastično pala i odmah je prestala da se upotrebljava kao lekovita biljka. Međutim, sve do 19. veka bila je omiljena kao ukras u baštama.
Ukrasna i lekovita
Kao lekovite i ukrasne biljke, iz Severne Amerike su u evropske vrtove i parkove prenesene Solidago canadensis, Solidago gigantea i Solidago graminifolia, ali i neke druge vrlo krupne vrste zlatnica, visoke i preko 2 metra. Danas su zlatnice rasprostranjene skoro u celoj Evropi, zapadnoj Aziji i severnoj Africi. Sitne i niske, 10-30 cm visoke vrste zlatnica samoniklo rastu u višim planinskim područjima (Solidago minuta i Soladago ajpestris), u obalnom području Mediterana (Solidago macrorrhiza), dok u nizijskim i nižim brdskim predelima rastu visoke vrste (Solidago virgaurea).
Osim toga, uzgojem su dobijene mnogobrojne vrste roda Solidago koje se sade u baštama i parkovima, a većina ukrasnih zlatnica su hibridi razvijeni iz vrsta Solidago canadensis, Solidago virgaurea i Solidago brachvstachys. Botanički naziv potiče od latinske reči solidus, što znači otporan, zdrav. Naime, kao lekovitu biljku i sredstvo za ublažavanje različitih zdravstvenih tegoba, cvetove i listove zlatnice žvakali su još severnoamerički Indijanci.
Stari Germani stavljali su sveže i zgnječene listove na gnojne rane i različite čireve, smatrajući zlatnicu najvažnijom biljkom za lečenje rana. Iako je u srednjem veku bila poznata kao “poganska biljka”, tokom čitavog srednjeg veka cenjena je i kao lekovita i ukrasna. Za nju su vezana i mnoga praznoverja. Tako se smatra da je tamo gde raste zlatnica zakopano tajno blago, a kad izraste pored kućnih vrata, to donosi sreću.
Obična zlatnica ili zlatna šiba
Obična zlatnica, zlatna šiba, štapika, čelebi grana (Solidago virgaurea) je od 20 do 100 cm visoka biljka uspravne, tanke i okrugle, blago uzdužno izbrazdane stabljike. U donjem delu stabljika je smeđeljubičaste boje i skoro gola, a u gornjem je jako razgranata i obrasla kratkim dlačicama. Listovi su naizmenični, duguljasto ovalni i dlakavi, 3-4 puta duži od svoje širine. Donji listovi su s peteljkom i blago nazubljene ivice, a gornji su sedeći, bez peteljke i s ćelom ivicom. Od jula do oktobra zlatnica cveta sitnim i mirisnim zlatnožutim cvetovima. Po 9-15 jezičastih i cevastih cvetova stvara male cvetne glave, skupljene u grozdaste ili metličaste cvasti koji se javljaju na vrhu stabljike i ogranka. Posle cvetanja razvijaju se plodovi s jednom semenkom koja ima dlačice, što omogućava razmnožavanje pomoću vetra. Najčešće raste na suvim ili umereno vlažnim mestima, u svetlim šumama, na šumskim čistinama, livadama i proplancima, uz rubove šuma i polja, kao i na polusenovitim mestima i u šikarama. Osim u prirodi, vrstu Solidago virgaurea često nalazimo i u baštama kao ukrasnu biljku.
Lekovitost dokazana!
Cela biljka sadrži lekovite*materije, od kojih su najvažnije tanini, saponini, flavonoidi, fenolglikozidi, gorke materije i eterično ulje, a najviše lekovitih materija sadrže cvetovi i listovi u vreme cvetanja. Iako su sve vrste zlatnica sličnog hemijskog sastava i lekovitog dejstva, u lekovite svrhe najčešće se upotrebljavaju pažljivo osušeni, u vreme cvetanja ubrani nadzemni delovi vrsta Solidago gigantea, Solidago canadensis i njihovih hibrida. Zlatnica u narodnoj medicini i danas važi kao odlično sredstvo za lečenje bolesti bubrega, mokraćne bešike i prostate, velikog kašlja, bronhitisa i astme, reume i artritisa, hroničnih kožnih bolesti itd. I zvanična medicina je priznala lekovito dejstvo ove biljke, pa je sadrže i mnogi gotovi lekoviti preparati – čajevi, praškovi, kreme i masti. Dokazano je da primena lekovitih preparata od zlatnice ne izaziva štetne nus-pojave. Bez štetnih posledica, čaj od zlatnice mogu piti čak i mala deca (nekada im je davan kod velikog kašlja i proliva izazvanog izbijanjem zuba). Osim toga, dokazano je da ovu biljku mogu da gaje i uzimaju i alergične osobe, jer ne izaziva polensku alergiju.
Lekovita svojstva i primena
Usna duplja: dezinfikuje i smiruje upalu sluzokože, podstiče zarastanje rane posle vađenje zuba.
Disajni organi: smiruje kaša podstiče iskašljavanje sluzi, pomaže kod upale grla, krajnika pluća, bronhitisal astme.
Krv: čisti krv.
Creva: smiruje upalu sluzoko že creva i pomaže kod prohv Hladan čaj od zlatnice izbacu gasove i otklanja nadutost.
Jetra i žuč: podstiče rad jetre izlučivanje žuči, pomaže kod ži tice, kamena u žuči, upale žučne kese i žučnih kanala.
Bubrezi i mokraćna bešika
Omogućava bolji rad bubrega izlučivanje mokraće, dezinfikuje i pomaže kod upale bubrega, bešike i mokraćnih kanala, pospešuje izlučivanje bubrežnog i mokraćnog peska i kamenca, pomaže kod vodene bolesti, inkontinencije, bolnog mokrenja noćnog mokrenja.
Kosti i zglobovi: ublažava bolove u kostima i pomaže kod reume, artritisa i gihta.
Muške bolesti: smiruje upalu i uvećanje prostate, pomaže kod lošeg pražnjenja bešike i zaostajanja mokraće zbog uvećane prostate.
Koža: zlatnica ima antifun-galna, antiseptična i protivupalna svojstva. Osim što utiče na brže zarastanje rana, pomaže kod nadražene kože, ekcema, lišaja, akni, upale kože, čireva, gljivica, uboda insekata. Vruć čaj od zlatnice podstiče znojenje i smanjuje povišenu telesnu temperaturu.
Uzgoj zlatnice
POLOŽAJ – Otvoren, topao i sunčan ilipolusenovit položaj.
ZEMLJIŠTE – Pogodno je svako umereno vlažno i propusno tlo.
RAZMNOŽAVANJE – Semenom u proleće ili deljenjem biljke u proleće ili jesen. Biljčice iznikle iz semena treba posaditi na rastojanju od 40-50 cm.
Mesto za uzgoj valja pažljivo izabrati, jer zlatnica je invazivna biljka koja se brzo širi.
UZGOJ – Sve vrste zlatnica lako se gaje. Biljke treba malčirati u proleće, redovno zalivati po suvom vremenu, a u jesen stabljike odseći pri tlu. Visokim vrstama zlatnica treba obezbediti neki oblik potpore, a za sve vrste je preporučljivo iskopati ih, podeliti i ponovo zasaditi kroz 3-4 godine.
KORIŠĆENJE – Kao ukrasna biljka, može se koristiti za male, zasebne cvetne grupe i redove, za ukras nasipa i kamenjara.
SAKUPLJANJE – U lekovite svrhe, počinje da se bere na početku cvetanja, pre nego što se cvetovi potpuno otvore. Sakupljaju se samo gornji nadzemni delovi biljke, jer su donji odrveneli i sadrže malu količinu lekovitih materija. Ubrane vrhove treba vezati u snopiće i obešene sušiti na senovitom i promajnom mestu.
ČUVANJE – Usitnjenu suvu zlatnicu čuvati u papirnoj kesi na suvom i tamnom mestu.
KUĆNA APOTEKA
ČAJ OD ZLATNICE
– 1-2 čajne kašičice zlatnice
– 2,5 dl hladne vode
– 1 kašičica šećera ili meda
Usitnjenu suvu zlatnicu preliti hladnom vodom, zakuvati i pokrivenu ostaviti da odstoji 10-15 minuta. Tečnost proce-diti, po želji zasladiti šećerom ili medom, pa uzimati 2-4 puta na dan. Nezaslađen čaj može se upotrebiti kao obloga ili kupka.
VINO OD ZLATNICE
– 3 šake sveže zlatnice
– 1 l belog vina
Svežu zlatnicu usitniti, preliti vinom i zatvoreno ostaviti da odstoji 14 dana na toplom i svetlom mestu. Vino procediti i uzimati tokom 2-6 nedelja, dva puta dnevno po 0,5 dl.
TINKTURA OD ZLATNICE
– 50-60 g sveže zlatnice
– 1 dl destilovane vode
– 2 dl 70-postotnog alkohola
Destilovanu vodu i alkohol pomešati. Usitnjenu svezu zlatnicu preliti alkoholom i dobro zatvoriti. Nakon što odstoji 2-3 nede-lje, uz povremeno protresanje, tečnost procediti. Uzimati 2 puta dnevno po 1 čajnu kašičicu pomešanu s malo vode ili tinkturu upotrebiti za dezinfekciju rana.
ZLATNICA U DOMAĆINSTVU
– Mirisni i medonosni cvetovi zlatnice privlače u baštu pčele, ali i korisne insekte koji se hrane lisnim vašima, recimo cvetne mušice i bubamare.
– Cvet: Osušene vrhove zlatnice u cvatu prokuvati za žutu boju.
• Biljna kupka za bojenje vune i svile: Za 100 g vune ili svile uzeti
200 g suvih cvetnih grančica zlatnice i 15-20 1 hladne vode. Osušene cvetajuće vrhove zlatnice preliti vodom i ostaviti da odstoji preko noći, a sutradan smesu kuvati na laganoj vatri oko jedan sat. Tečnost procediti, ohladiti do temperature tela i upotrebiti za farbanje vune ili svile.
