Lešnik sadrži gvožde, koje aktivira enzime i pospešuje funkciju crvenih krvnih zrnaca, kalcijuma, važnog ža zdravlje kostiju i zuba i kalijuma koji pomaže da se održi ravnoteža tečnosti u organizmu…
Latinski naziv lešnika (Gorylus avellana) ukazuje na poreklo iz i talijanskog grada Avela. U spisu iz 1542. opisan je kao “Avellana nux svlvestris” (“divlje koštunjavo voće iz Avele”), ali bez obzira na to poslednjih godina vodeće mesto u proizvodnji lešnika preuzela je Turska. Ova zemlja obezbeđuje 75% svetske proizvodnje.
SASTAV I DEJSTVO
– Lešnik i ulje lešnika su izuzetan izvor vitamina E koji pomaže stvaranje crvenih krvnih zrnaca, mišićnog i drugog tkiva i obezbeđuje funkcionisanje reproduktivnih organa.
– Sadrži i tiamin koji jača energiju i utiče na apetit ali i vitamina B6 koji pospešuje metabolizam i apsorpciju proteina.
– Sadrži i proteine važne za rast i obnovljanje ćelija.
– Hranljiva vlakna iz lešnika pospešuje rad organa za varenje.
– Lešnik je, takođe, dobar izvor gvožđa koje aktivira enzime i funkciju crvenih krvnih zrnaca, kalciju-ma, važnog za zdravlje kostiju i zuba i kalijuma koji pomaže da se održi ravnoteža tečnosti u organizmu.
– Iako je bogat mastima ne sadrži holesterol.
– Lešnik, kao i ostalo koštunjavo voće, sadrži značajne količine fiot-hemikalija, supstanci koje imaju antioksidativne osobine i štite, između ostalog, i od kancera.
– Zbog jedinstvene kombinacije ulja (pre svega oleinske masne kiseline), proteina, ugljenih hidrata, beta-sito-sterola, važnih vitamina i minerala, lešnik zauzima važno mesto među koštunjavim voćem jer štiti od raznih bolesti. Poznato je da se, ako se pojede 25-30 g lešnika dnevno, unese dovoljno vitamina E i zaštite srce, krvni sudovi organizam od kancera.
– Lešnik obiluju vitaminima B1, B2 i B6 koji su, između ostalog, važni za mentalno zdravlje, posebno kod dece u razvoju.
Jedna porcija lešnika je 30 g, odnosno 12 plodova. Zbog visokog sadržaja masti, ne preporučuje se više od jedne porcije 3 puta nedeljno.
SAVET PLUS
Do 2 godine lešnik može da se čuva u zamrzivaču na minus 18 stepeni.
Da biste smanjili unošenje natrijuma i dodali masti u ishranu, izbegavajte zaslađeni, na ulju pečeni lešnik. Mnogo je bolje đa jedete sirov koji ćete đa ispečete nekoliko minuta na 180 stepeni i bez ulja.
Dodajte lešnik u zelenu salatu i biće ukusnija.
RECEPTI
Salata
– 200 g mladog spanaća
– 100 g praziluka
– 2 kašičice suncokretovog vdja
– 2 kašičica jabukovog sirćeta
– 2 kašike mlevenih lešnika
– 1 kašičica rena
– 1 kašičica mlevene slačice
– 1 kašičica rogača
Praziluk i spanać fino iseckajte, dodajte ulje, sirce, začine i dobro izmešajte, pa pospite mlevenim lešnicima.
Makaroni
– 400 g makarona
– 1 glavica crnog luka
– 2 zelene, mesnate paprike
– 100 g mlevenih lešnika
– bosiljak, biber, so Makarone obarite, a u međuvremenu na malo vode prodinstajte glavicu luka i 2 veće zelene paprike, malo posolite i pobiberite. Dodajte mlevene prepečene lešnike, kašiku vode i na tihoj vatri pržite još 1 minut. Prelijte oceđene makarone i pospite bosiljkom.
