Šta je lordoza? Lordoza je stanje u kojem kičma u donjem delu leđa ima prekomernu zakrivljenost. Kičma je prirodno kriva na vratu, gornjem delu leđa i donjem delu leđa da apsorbuje udar i izdrži težinu glave. Lordoza se javlja kada se prirodni luk u donjem delu leđa, ili lumbalnoj regiji, krivi više nego što je normalno. To može dovesti do viška pritiska na kičmu, izazivajući bol.
Ljudi sa lordozom često imaju vidljiv luk u donjem delu leđa. Kada se gleda na njih sa strane, njihova donja leđa formiraju definisan “C” oblik. Osim toga, kod ljudi sa lordozom se čini da ‘’vire’’ stomak i zadnjica.
Najlakši način da se proveri da li neko ima lordozu je da legne na leđa na čvrstu površinu. Trebalo bi da možete da pomerite ruku ispod donjeg dela leđa, sa malo rezervnog prostora. Ako imate lordozu, imaćete dodatni prostor između ruku i donjeg dela leđa.
Vrste lordoze
Koje su vrste lordoze? Postoji lumbalna i cervikalna (vratna) lordoza. Opisaćemo svaku posebno u nastavku teksta.
Lumbalna lordoza, kao što smo već rekli, odnosi se na zakrivljenost u donjem delu leđa, tj. lumbalnoj regiji. Lordoza kičme se javlja kada se prirodni luk u donjem delu leđa, ili lumbalnoj regiji, krivi više nego što je normalno. Često, lordoza lumbalne kičme se pojavljuje u detinjstvu bez poznatog razloga. To se zove benigna juvenilna lordoza. Međutim, lordoza može da utiče na ljude bilo kog uzrasta.
Drugi potencijalni uzroci lumbalne lordoze uključuju:
- loše držanje
- gojaznost
- osteoporoza (slabljenje kostiju sa godinama)
- discitis (poremećaj diskova između kičmenih pršljenova)
- kifoza (preterana spoljna krivina na polovini leđa)
- spondilolistezis (stanje u kome jedan pršljen klizi napred ili nazad u odnosu na sledeći pršljen)
- ahondroplazija (oblik patuljastog rasta).
Kada se traži tretman za lordozu kičme?
Ako se lordotična kriva ispravlja kada se savijate napred (kriva je fleksibilna), ne treba da tražite tretman. Međutim, ako se sagnete i lordotična kriva ostane kriva (tj. kriva nije fleksibilna), trebalo bi da tražite tretman.
Pored toga, trebalo bi da tražite tretman ako osetite bilo koji od sledećih simptoma lumbalne lordoze:
- bol u lumbalnoj regiji (donjem delu leđa)
- grčenje mišića
- peckanje ili obamrlost
- tegobe sa bešikom ili crevima.
Veći deo vaše fleksibilnosti, mobilnosti i aktivnosti zavisi od zdravlja kičme. Dobijanje tretmana za korekciju lordotične krivine može sprečiti komplikacije kasnije u životu, kao što su artritis i hronični bol u leđima.
Lordoza kičme – lečenje:
Tretman za lordozu zavisiće od ozbiljnosti krivine i prisustva drugih simptoma.
Opcije tretmana uključuju:
- lekovi koji smanjuju bol i oticanje
- fizikalna terapija (da pomogne u izgradnji snage u ključnim mišićima)
- joga (da se poveća svest tela, snaga, fleksibilnost i opseg pokreta)
- gubitak težine
- proteza (kod dece i tinejdžera)
- hirurgija (u težim slučajevima)
Koji su rizici ako se ne leči lordoza?
Za većinu ljudi, lordoza ne izaziva značajne zdravstvene probleme ako se ne leči. Međutim, pošto je kičma odgovorna za veliki deo naših pokreta i fleksibilnosti, važno je da se održi zdravom. Netretirana lordoza bi mogla dovesti do povećanog rizika od problema sa kičmom, kukovima, nogama i unutrašnjim organima.
Fiziološka lordoza vratnog dela kičme ili cervikalna lordoza (vratna lordoza) razvija se u prvoj godini života. Ovo zakrivljenje vrata predstavlja element normalnog držanja i ima nekoliko funkcionalnih uloga. Dakle, lordoza vrata je normalna pojava. Problem je ispravljena lordoza vrata. Pošto je torakalni deo kičme zakrivljen u suprotnom smeru da se prilagodi srcu i plućima, neophodno je da vratna krivina bude unazad da bi glava imala uravnotežen stav u odnosu na ramena. Ovaj položaj povećava mobilnost vrata i omogućava maksimalnost vizuelnog polja. Iskrivljen vrat može biti prednost koja služi da bolje ublaži udare na kičmu koji se javljaju sa trčanjem, skakanjem ili drugim načinima potresa glave ili vrata. Fiziološka lordoza vrata može biti redukovana ili izgubljena sa starenjem, traumom ili profesionalnim naprezanjima. Klinički značaj ove promene nije u potpunosti jasan, ali gubitak fiziološke lordoze je češći kod onih sa bolom u vratu.
Fiziološka lordoza – simptomi: studija objavljena 2005. godine je identifikovala fiziološku lordozu vrata od 31 do 40 stepeni kao “klinički normalno” stanje. Pacijenti sa krivinom vrata manjom od 20 stepeni imaju statistički veću verovatnoću da će imati bol u vratu. Oni sa kompletnim ispravljanjem ili ukidanjem krivine vrata su 18 puta skloniji bolu u vratu od onih u klinički normalnim granicama. Gubitak lordoze vrata je postepeni proces. To je retko iznenadna pojava. U svojoj početnoj fazi, ovaj uslov ‘’ćuti’’, to znači da nema očiglednih simptoma. Često se otkriva slučajno ispitivanjem za neku drugu namenu. Međutim, nakon nekoliko meseci ili godina pacijent može osetiti tegobe kao što su bol i ukočenost u vratu.
Normalna lordoza vrata ima krivinu od 30-40 stepeni. Pacijent može da se žali na bol u vratu kada kriva postane manja od 20 stepeni. Kasnije, ako se stanje ne leči, može da dovede do degeneracije diskusa vrata i može dovesti do simptoma kao što su trnjenje i peckanje u rukama i prstima. Ovi simptomi nisu baš zbog gubitka cervikalne lordoze, već zbog pritisnutih vratnih nerva od kompresije vratnog pršljena.
Gubitak cervikalne lordoze takođe dovodi do tenzije u kičmenoj moždini i karotidnim krvnim sudovima koji snabdevaju mozak krvlju. Nepravilan protok krvi u mozgu može dovesti do vrtoglavica, glavobolja, konfuzija, zujanje u ušima itd.
Lordoza vrata – lečenje je potrebno samo kada su prisutni bol i ukočenost. Protiv bolova će pomoći miorelaksanti, koji smanjuju bol i grčeve mišića vrata. Ovo će olakšati nelagodnost i povećati obim pokreta vrata.
Kada se oslobode početnih akutnih simptoma, pacijenti bi trebalo da počnu sa fizikalnom terapijom, tj. vežbama koje imaju za cilj jačanje vratne muskulature i unapređenje položaja. Jednostavna vežba za vrat je da se savija glava napred i nazad. Druga vežba je da okrećete glavu i vrat bočno pet do šest puta u jednom danu.
Ozbiljan slučaj gubitka cervikalne lordoze može da zahteva od pacijenta da nosi cervikalnu kragnu za vreme dana i poseban (valjkast) jastuk kao podršku dok spava. Oba će pomoći da se vrati izmenjena abnormalna krivina vratnog dela kičme.
Veliki broj terapija, posebno onih u domenu kiropraktike, imaju za cilj ponovno uspostavljanje fiziološke lordoze vrata kao klinički cilj. Jedna takva tehnika, kombinujući novu formu trakcije vrata zajedno sa manipulacijom kičme, pokazala je da delotvorno poboljšava lordozu vrata. Poboljšanje stečeno u okviru 8 do 10 nedelja se održava u praćenju 15 meseci kasnije. Došlo je do smanjenja simptoma među onima koji primaju tretman.
Vežbe
Vežbe za lordozu mogu veoma pomoći u oporavku od ovog poremećaja. Samo je potrebno da budete uporni i disciplinovani.
Kao što smo rekli, što se tiče lordoze vrata, tj. ispravljene lordoze vrata, odlične su sledeće vežbe:
Prva vežba za vrat je da se savija glava napred i nazad. Druga vežba je da okrećete glavu i vrat bočno pet do šest puta u jednom danu.
Vežbe za lordozu:
Početni položaj je na leđima, sa savijenim kolenima. Podignite glavu i ramena, kratko zadržite i vratite nazad.
Iz početnog položaja opružite jednu nogu u vis i istovremeno podignite suprotnu ruku. Ovu vežbu treba raditi naizmenično.
Sa rukama iza glave treba da pokušavate laktom da dodirnete suprotno koleno, i tako naizmenično.
Početni položaj je sedeći sa opruženim kolenima, pravim ramenima i leđima, sa osloncem na šakama i prstima okrenutim unazad. Naizmenično podižite nogu sa opruženim kolenima.
Početni položaj je na ripstolu sa nogama u vazduhu ili druga opcija, sa nogama na podlozi – zavisno od vaše utreniranosti. Istovremeno podižite i savijajte noge u kolenima.
