Sve što roditelji treba da znaju o malim boginjama ozbiljnoj dečijoj bolesti koja može da ima mnogo teže posledice nego sto se misli…
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) ima za cilj da pored difterije i dečje paralize u dogledno vreme u potpunosti istrebi i male boginje.To znači da najmanje 95 procenata sve dece i mladih u zemlji moraju biti vakcinisani protiv malih boginja.U Americi i 7 evropskih zemalja to se već dogodilo, ali kod nas nije, a za utehu možemo da kažemo da nije ni u Nemačkoj.Kombinovanu vakcinu protiv malih boginja, zaušaka i rubeole trenutno prima oko 70% male dece, a ponovljenoj vakcinaciji pre polaska u školu podvrgava se svega 15% dece.
Posledica: Epidemije boginja su sve češće.
U kom uzrastu se javljaju male boginje?
Male boginje su veoma zarazna bolest. Toliko zarazna, da oboleva gotovo svako ko nije vakcinisan. Prilikom rođenja, bebe sve do četvetog meseca imaju u sebi neku vrstu prirodne zaštite od ove bolesti. Početkom prošlog veka, većina dece je dobijala boginje u uzrastu od jedne do dve godine. Još 1938. godine preko 80% malih pacijenata preboleli su ovu bolest pre svoje četvrte godine. Danas je 26% pacijenata starijih od 15 godina.
Male boginje se najčešće javljaju u periodu od decembra do aprila. Koje jednom preboleo boginje, gotovo sigurno se više neće moći zaraziti.
Kako prepoznati male boginje?
Male boginje nastupaju u dve faze.
Prvi znaci su netipični: dete se ne oseća dobro, obično ima kijavicu i kašlje, oči su mutne i crvene, kapci otečeni, a javljaju se i bolovi u grlu. Temperatura je povišena. Dva do tri dana kasnije na sluzokoži usta u visini kutnjaka pojavljuju se sivobele fleke. Posle dva do tri dana, sa velikom sigurnošću se mogu očekivati osipi na koži, što predstavlja drugu fazu bolesti. Osip se skoro uvek javlja najpre iza ušiju, širi se na lice, a zatim na trup, ruke i noge. Sve ovo se dešava za svega nekoliko časova. Fleke su na početku male i svetlo crvene, a onda postaju sve veće i brojnije, menjaju boju u plavkastu i sve više se stapaju u veće, crvene površine. Posle dva do tri dana, osip se povlači istim redosledom kako je nastajao. U vreme osipa može se primetiti zapaljenjski proces na očima, u nosu i usnoj šupljini, ali i na disajnim putevima. Beba i manja deca takođe reaguju prolivom i povraćanjem. Posle prve faze malih boginja i temperatura obično opada, da bi se sa pojavom osipa ponovo povećavala i neretko dosegla čak i 40°C.
Koje su sve komplikacije malih boginja
Nadaleko široko ubeđenje, da su male boginje bezopasna dečja bolest, koju “svi moraju da prebole” potpuno je pogrešno. Kod svakog sedmog deteta dolazi do komplikacija. Virus boginja slabi telesne odbrambene snage, što dete dodatno izlaže opasnosti od infekcija svih vrsta. Tu je u prvom redu opasnost od zapaljenja pluća, zapaljenja srednjeg uveta, grla, pojave gnoja u nosnim šupljinama i zapaljenja očiju. Ovakve komplikacije uglavnom nastaju usled dodatnih infekcija bakterijama, a leče se primenom antibiotika.
Najopasniji oblik je zapaljenje moždane ovojnice (encefalitis), protiv koga ni do danas ne postoji neki specifični lek. Simptomi se kreću od zbunjenosti do gubitka svesti i duboke kome, koja može da potraje danima, ali i nedeljama. Smrtnost kod ove teške komplikadje je visoka (deset do dvadeset procenata), a preživeli najčešće pate od teških posledica: defekti inteligencije, poremećeno ponašanje, promene ličnosti.
Što kasnije to opasnije
Sve dok se protiv malih boginja vakciniše samo jedan deo dece, izazivači ove bolesti ostaju aktivni i moćni. Svoje žrtve, istina, ne nalaze više tako brzo kao ranije. Ukupno 60% sve dece koja nisu vakcinisana protiv malih boginja, nisu se zarazila u predškolskom uzrastu. Za njih postoji rizik da boginje dobiju kasnije, a time možda i zapaljenje mozga. Jer, deca koja se posle desete godine ili tek kao odrasli, zaraze boginjama, oboljevaju dva do tri puta češće od zapaljenja mozga (encefalitisa) nego deca ispod pet godina starosti. Ovaj rizik je najveći kod dečaka između osam i dvanaest godina i devojčica između sedam i jedanaest godina starosti. Da bi se popunile sve eventualne “rupe” u vakcinisanju, danas se savetuje obavezno vakcinisanje dece protiv malih boginja, zaušaka i rubeole pre polaska u školske klupe.
Lekarska pomoć
O malim boginjama napisani su mnogi referati, priručnici i udžbenici. U pogledu preporuka za lečenje, uobičajene su samo dve rečenice: “Lečenje čisto simptomatski. Antibiotici samo pri dokazanim komplikacijama izazvanim bakterijama. Jer, protiv virusa nema specifičnih lekova, a antibiotici se koriste samo onda ako postoji i dodatno oboljenje izazvano bakterijama.
Šta preostaje? Laka sredstva za sniženje temperature i ev. sredstva za umirenje deteta ili ublažavanje kašlja. Oprez je potreban čak i u pogledu snižavanja temperature. Naime, ovu važnu samoodbranu tela protiv izazivača bolesti ne treba suviše brzo eliminisati.
Kako ublažiti smetnje
Protiv temperature se koriste hladni oblozi. Ukoliko dete usled visoke temperature ne može da zaspi ili je vrlo teško podnosi, mogu se koristiti čepići za sniženje temperature. Deca obolela od malih boginja uglavnom žele da leže, ponekad im smeta jaka svetlost, pa prostoriju treba donekle zamračiti. Pobrinite se da vazduh u sobi bude svež i vlažan. Ukoliko se soba greje, na grejna tela treba staviti vodu za isparavanje ili vlažne peškire. Detetu treba dati da pije što veće količine tečnosti, najbolje malo zaslađen čaj ili razređene voćne sokove, limunade i mineralnu vodu. Nemojte ga siliti da jede.
Kada deca prenose male boginje
Virusi se uglavnom prenose kapljičnom, infekcijom, dakle – prilikom kijanja ili kašljanja. Sposobni su da “prelete” i nekoliko metara. Inkubacija (vreme do izbijanja bolesti) iznosi osam do dvanaest dana. Dete je zarazno već pri pojavi prvih simptoma sličnih prehladi uz povišenu temperaturu. Opasnost od prenošenja malih boginja traje najviše nedelju dana. Kada se osip počne da povlači, ili pređe u pigmentne fleke, opasnosti od prenošenja bolesti na drugu decu više nema.
Kako deluje vakcina protiv malih boginja
Pre uvođenja vakcine protiv malih boginja (1974. godine), milioni dece u Evropi obolevali su od ove bolesti. I danas se računa sa nekoliko stotina hiljada obolelih godišnje. Najbolje je vakcinisati dete kombinovanom vakcinom protiv malih boginja, rubeole i zaušaka već od 12. : meseca (vakcinisanje ponoviti u šestoj godini života). Za ovo je potrebna samo jedna jedina injekcija. Vakcina se veoma dobro podnosi. U ređim slučajevima nedelju dana po vakcinisanju može se javiti reakcija uz povišenu temperaturu i do 40°C sa malim osipom. Sve se završava posle jednog do dva dana, a ovakvo stanje nije zarazno. Potpuna zaštita postiže se 4 nedelje posle vakcinisanja.
Koliki je rizik od malih boginja za trudnice?
Nevakcnisane trudnice ponekad oboljevaju u težim oblicima od onih koji pripadaju deci. Česti su pobačaji ili prevremeni porođaji.
Kakav je uobičajeni tok malih boginja
1. dan
Virus malih boginja kapljičnom infekcijom iz disajnih puteva stiže do sluzokože najbliže žrtve i razmnožava se u njenom telu.
8. do 12. dan
Vidljivi su prvi simptomi bolesti: kijavica, kašalj, crvenilo očiju, temperatura. Dete je zarazno za okolinu.
Bočno u ustima stvaraju se belo sive naslage veličine jednog do 2 mm. Pojavljuju se fleke na crvenoj podlozi. I jezik je svetlo crvene boje.
14. do 15.dan
Posle kraćeg povlačenja, temperatura se ponovo penje. Istovremeno se javlja osip, prvo svetlo crvene, a zatim tamno crvene boje. Izuzeti su jedino dlanovi i tabani.
15. do 18. dan
Osip nestaje istim redosledom kako se i pojavio. Temparatura pada. Dete više nije zarazno za okolinu.
19. do 29. dan
Vide se još samo braonkasto pigmentirane fleke. Koža se ponekad peruta. Dete je još neko vreme podložno nekim infekcijama.
