MASNOĆE
Srčani mišić i mozak su dva vitalna organa najosetljivija na nedovoljnu prokrvljenost koja može biti uzrokovana suženjem arterija, aterosklerozom, zbog nepravile ishrane.
Osim suženja krvnih sudova, opasnost je i u mogućnosti odvajanja naslaga koje
kao ugrušak mogu dospeti u arteriju koja snabdeva krvlju vitalni organ – mozak, srce, pluća – i tako dovesti do infarkta, a posledično do smrti ili, ako pacijent preživi, trajnih teških posledica s razvojem invaliditeta.
U savremenoj ishrani masti predstavljaju koncentrovani i uz šećere (ugljene hidrate) najjeftiniji izvor energije.
Masnoće, za razliku od belančevina, u organizmu pretežno služe kao gorivo koje stvara veliku energiju potrebnu za rad i toplotu. Potpunom razgradnjom masti se pretvaraju u šećer koji je osnovno gorivo za rad ćelije. Sagorevanjem masnoće u ćeliji troši se mnogo kiseonika i tako oslobađa velika količina toplote. Masti se u tankom crevu razgrađuju pomoću enzima do jednostavnih jedinjenja masnih kiselina i glicerina i tako preko sluzokože tankog creva ulaze u krv. U prirodi se masti javljaju u dva agregatna stanja, tečnom i čvrstom. U tekućem su uglavnom ulja biljnog porekla, osim ribljeg ulja. Masti u čvrstom stanju uglavnom su životinjskog porekla. Tako možemo podeliti masti na nezasićene, koje su uglavnom biljnog porekla, i zasićene koje su životinjskog porekla.
NEZASIĆENE MASNE KISELINE
Sva ulja biljnog porekla sadrže nezasićene masne kiseline u različitim odnosima. Najbogatije nezasićenim masnim kiselinama je maslinovo ulje, koje se kod nas malo koristi. U našim krajevima najčešće se koriste ulja suncokreta i kukuruza, kao i bundeve. Veliku količinu biljnog ulja sadrže i orašasti plodovi i semenke (orasi, bademi, semenke suncokreta). Ulje pšeničnih klica sadrži najviše vitamina E (“vitamin mladosti” ili jaki antioksidans).
ZASIĆENE MASNE KISELINE
One su životinjskog porekla i čvrste su na sobnoj temperaturi, nalaze se u mleku, mlečnim proizvodima, maslacu, siru, jajima.
Masnoće životinjskog porekla sadrže i holesterol.To je mastima srodna materija koja je u određenoj količini neophodna za život. Većina tkiva sadrži manje ili veće količine holesterola, posebno mozak, nervni sistem, jetra i krv. Holesterol je potreban za stvaranje polnih hormona i hormona nadbubrežne žlezde, vitamina D i žučnih soli koje olakšavaju varenje masti. Holesterol stvaraju samo tkiva životinja i čoveka. U većoj količini se nalazi u žumancetu, iznutricama, masnom zrelom siru i maslacu, u škampima, jastozima, školjkama. Naučnim istraživanjima dokazana je povezanost između vrste i količine konzumiranih masti kao rizičnog faktora u razvoju bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, gojaznosti i nekih karcinoma. Poznata je činjenica da gojazne žene u menopauzi u masnom tkivu stvaraju veće količine estrogena (ženskog polnog hormona) koji tada može uticati na povećanu sklonost takvih žena ka pojavi raka sluzokože materice. Takođe je poznato da visoke vrednosti holesterola u krvi utiču, uz još neke faktore, na pojavu bolesti krvnih sudova taložeći se na zidovima arterija, što dovodi do njihovog suženja.
Ovde valja spomenuti da takozvane masne naslage u krvnim sudovima mogu biti stabilne ili nestabilne. Nestabilne nisu tako čvrste i povezane i uvek je moguće da se jedan deo takvih naslaga odvoji, uđe u cirkulaciju i kao ugrušak ili tromb dospe u krvne sudove srca, što može da dovede do srčanog infarkta, ili uđe u krvni sud u mozgu i izazove infarkt mozga, ili u pluća gde uzrokuje infarkt pluća.
Sve navedene bolesti mogu dovesti do trenutne smrti ili preživljavanja uz teške zdravstvene posledice po takvog bolesnika. Masnoće u dijetalnoj ishrani treba da budu zastupljene oko 20-25% od ukupnog dnevnog energetskog unosa.To bi otprilike značilo da dnevni unos masnoća ne bismeo biti veći od 250-300 mg. Skupe namirnice kao što su škampi, školjke, jastozi treba izbegavati, ali zato treba jesti plavu ribu kao što su skuša, sardela, tunj, gde ćete dobiti sve neophodne aminokiseline, ali i nezasićene omega 3 masne kiseline koje deluju zaštitno na kardiovaskularni sistem. Plava riba je ili dosta jeftinija (sardele) ili otprilike jednaka po ceni mesu, pa bi trebalo da se nađe na jelovniku bar jednom nedeljno. Dakle, ne treba da budete tužni ako ne možete zbog cene da priuštite sebi skupe namirnice iz mora, jer njih nije ni dobro konzumirati često, već se mogu, ali nije nužno, jesti povremeno. Od mlečnih proizvoda, osim u doba rasta i razvoja, ne treba konzumirati previše mleka, do dve šolje dnevno, ali je dobro jesti svež kravlji sir i piti jogurt, koji su bogati belančevinama i neophodnim aminokiselinama, a nemaju tako puno masnoće kao pavlaka, punomasni tvrdi sirevi i maslac. Punomasni sirevi su nezdravi, a znatno skuplji od svežeg kravljeg sira i zato ih treba koristiti retko, povremeno. Češće koristite svež kravlji sir, ali bez kajmaka i pavlake.
