Postojbina mirođije je istočna obala Sredozemnog mora, gde se mirođija gajila do naše ere zahvaljujući prijatnoj aromi i finom ukusu njenih svežih mladih listova, kao i suvog lišća u vreme cvetanja.
U zapadnoj i severnoj Evropi ona se počela gajiti u XVI veku. U Rusiju se mirođija gaji svuda. Od juna do septembra se obavlja branje roda u poljskim uslovima. Mirođija se može gajiti i u zatvorenom prostoru tokom cele godine, i to u sanducima i loncima.
Mirođija se dodaje većini jela ruske kuhinje: salatama, supama, jelima od mesa, ribe, pečurki, povrća, jaja, kao i pri kiseljenju i mariniranju po pravilu, koristi se sveža i njeno ostavljanje za zimu nije uobičajeno. Međutim, može se ostaviti i za zimu; jednostavno je treba dobro osušiti da bi sačuvala svežu zelenu boju. U tom slučaju, ona će sačuvati i sve svoje hranljive sastojke. Ne treba zaboraviti da i osušena mirođija isto tako dobro deluje na organe za varenje kao i sveža. Poželjno je da se zimi koristi seme mirođije. Preporučuje se da se ono dodaje testu pri pečenju lepinja, kao i u supe, i uz jela od ribe. Odnedavno se za zimska jela počeo koristiti puter i razni puteri od mirođije i njen alkoholni rastvor (esencija od mirođije). Ovi začini se odlikuju veoma visokom koncentracijom i zato ih treba koristiti u veoma malim dozama (u vidu kapljica) koje treba sipati u već gotovo jelo (1-2 kapljice na 1 l tečnosti).
Lekovita svojstva mirodjije
Mirodjija je, pre svega, jeftin i kvalitetan začin. Bogata je brojnim vitaminima, uključujući: folnu kiselinu, riboflavin, niacin, vitamine A i C, betakaroten …
Vitamin A i betakaroten spadaju u prirodne antioksidanse. Vitamin A je važan za zdrav izgled kože i sluzokože. Unošenje namirnica bogatih vitaminom A utiče na prevenciju karcinoma pluća i usne duplje. Sveža mirođija je veoma bogata vitaminom C, a vitamin C igra značajnu ulogu u borbi sa infekcijama. Mirođija je i dobar izvor minerala bakra, kalijuma, kalcijuma, mangana, gvožđa, magnezijuma. Bakar predstavlja važan kofaktor za razne enzime, dok je kalijum važna komponenta u ćelijama i telesnim tečnostima koje utiču na rad srca i krvnog pritiska.
Ovaj začin takođe deluje na smanjenje lošeg i povećanje dobrog holesterola. Sama biljka ne sadrži holesterol, ali sadrži antioksidante i dijetetska vlakna koja učestvuju u kontroli holesterola. Mirođija se u lekovite svrhe koristi i za otklanjanje gasova, protiv nadimanja i drugih problema sa varenjem. Ubrzava peristaltiku creva i dodaje se mešavinama čajeva protiv opstipacije i za lečenje hemoroida. Od nje se pripremaju čajevi (za spavanje, protiv opstipacije i za lečenje hemoroida), kao i eterična ulja, a pomaže i kod štucanja.
Eterična ulja od mirodjije se najviše koriste kod nadimanja i zadaha iz usta: deset kapi ulja staviti na kocku šećera, pojesti, pa popiti čašu vode. Kod zadaha se preporučuje i žvakanje lišća mirođije. Ulja poseduju i svojstva sedativa, a koriste se i kod dojilja, za podsticanje izlučivanja mleka.
Saveti:
-Ako riba nije pokvarena, već samo ima čudan miris (mulja, žabokrečine), može se dobro istrljati crnim biberom sa mirođijom, i ostaviti tako 20 minuta, a zatim oprati i pripremati; prilikom pripremanja poželjno je da se opet upotrebi mirođija.
Mirođija je bogata eteričnim a uljima, čime se objašnjava njena aroma. U mirođiji ima mnogo vitamina C (100 mg na 100 g), soli kalijuma, kalcijuma, magnezijuma i fosfora.
-Sveže povrtarske začine i trave treba pripremati na porculanskim ili keramičkim daščicama, a ne na drvenim, jer upijaju sokove i mirise začina i dugo ih zadržavaju u sebi, što smeta pripremanju drugih proizvoda na istim daskama.
-Samo svež proizvod, dobro ispran od drugih mirisa i primesa, može se začinjavati i na taj način dobiti prijatnu aromu.
-Mirođija se može upotrebljavati u relativno većim količinama u poređenju sa drugim začinima. Ali treba imati na umu da i tu ima granica; ako se one prekorače, dolazi do lošijeg ukusa pripremljenog jela.
-Ako su sveži začini od trava i povrća sitno iseckani, veoma su osetljivi na povišenu temperaturu. Takva je. na primer, mirođija. Zato nju treba stavljati u vrelo jelo koje je već gotovo, kada se posuda skida sa vatre. U toplom, ali ne ključalom, jelu začini mogu da ostanu 3 minuta i da postepeno daju hrani svoju aromu.
-Začini, a među njima i mirođija, nesumnjivo imaju veliki uticaj na smanjenje količine soli u jelu i samim tim onemogućavaju gomilanje soli u organizmu. Čak i u ribi, koja veoma voli so, dolazi do sniženja soli pri kuvanju ili prženju ako se poveća doza začina.
-Ren koji bitno utiče na slabljenje arome većine začina, dobro se slaže sa mirođijom, jer pojačava njenu aromu.
-Najbolje je da se začini čuvaju neiseckani i neizdrobljeni, sem mešavina, jer će tako najmanje izgubiti od svoje arome.
