Upotreba soli je oduvek bila kontroverzno zdravstveno pitanje. Većina lekara je smatra izvorom visokog krvnog pritiska. Ali istraživači iz krugova opšteg zdravlja, uključujući i neke od nezavisnih eksperata, su prihvatili čistu morsku so kao vitalnu namirnicu za dobro zdravlje. Tabu o soli je pred izazovom.
Tabu o soli zasnovan na glasinama
Slični tabui u okviru istih utvrđenih medicinskih krugova postoje već duže vreme u vezi zasićenih masti i holesterola i njihovoj vezi sa zakrečenim arterijama. Kao rezultat nedokazane medicinske dogme, nezdravi margarin je zamenio zdravi organski puter, a toksična trans-masna obrađena ulja su zamenila kokosovo i palmino ulje bogato masnim kiselinama.
Danas su se mnogi zdravstveni stručnjaci otarasili negativnog ubedjenja koje su štampa i mediji imali o zasićenim mastima. Situacija sa solju je danas, kao i sa zasićenim mastima nekada, vrlo slična. Priče lekara su oduvek glasile ovako: Visok unos soli dovodi do visokog krvnog pritiska, što dovodi do srčanog napada ili moždanog udara.
Radjen je veliki broj epidemioloških studija koje su ukazale da su oni koji su na dijetama sa malim unosom natrijuma, ili dijetama koje ograničavaju unos soli, ustvari još osetljiviji na kardiovaskularne probleme nego oni koji su smatrani „teškim“ korisnicima soli. Jedna takva studija je anketirala grupu sa visokim krvnim pritiskom u odnosu na drugu, grupu sa normalnim krvnim pritiskom, i nije pronašla nikakvu razliku za rizik od infarkta.
Očigledno je da je uzročno-posledična veza potrošnje soli sa visokim krvnim pritiskom koji vodi do srčanog udara lažna. Ali, treba koristiti pravi tip soli za optimalno zdravlje.
Zašto baš morska so?
Normalna rafinirana kuhinjska so je prilično otrovna i nema hranljive materije koje se nalaze u nerafiniranoj, sirovoj morskoj soli. Toksičnost dolazi iz prerade i procesa beljenja, koji pored prerade, takođe otklanja mnoge prirodne minerale morske soli.
Iako nam je svima potreban natrijum da bismo živeli i funkcionisali efikasno, naša tela ga teško detektuju u rafiniranoj soli. Varenje i metabolizam vremenom postaju neuravnoteženi, što dodatno produžava i pogoršava toksičnost.
Naš sadržaj soli u krvi je najbliži sadržaju soli u morskoj vodi. Sva nerafinirana so, bez obzira na trenutno poreklo, je prvobitno došla iz mora. Stoga, čista morska so se pronalazi u drevnim slanim pećinama, kao i sa dna okeana i mora.
Ljudi su vekovima koristili čistu, nerafiniranu so. Tokom proteklih nekoliko decenija, industrijski obrađena so je preuzela taj važan deo naše ishrane i najviše se koristi za gotovu i brzu hranu, a to je vrsta hrane koju treba da izbegavaju tipovi ljudi koji su osetljivi na natrijum, pogotovo što je ta nutritivno „prazna“ hrana takođe puna toksičnih sastojaka. Komercijalno obrađena so čak prenosi štetni aluminijum, koji se koristi u preradi iste, u vaše moždane ćelije.
10 najznačajnih zdravstvenih koristi od nerafinirane morske soli
1) Morska so pomaže stabilizaciji i regulisanju srčanog ritma, zahvaljujući bogatom sadržaju magnezijuma i natrijuma.
2) Natrijum je neophodan za pravilnu funkciju mišića.
3) Morska so pomaže smanjenju efekta stresa održavanjem odgovarajućih nivoa melatonina, serotonina i triptamina u mozgu.
4) So pomaže telu da zadrži vodu za pravilnu hidrataciju ćelija.
5) So pomaže da se ukloni ćelijska kiselost, posebno u mozgu i bubrezima. So je tako prirodni antacid, i neutrališe celokupnu kiselost organizma.
6) Morska so pojačava vaš imuni sistem.
7) Pošto se so apsorbuje u koštanu srž i time jača kosti, so pomaže i u sprečavanju osteoporoze.
8) Morska so obezbeđuje prirodni branik za nivo šećera u krvi i time pomaže u borbi protiv dijabetesa ili kao pomoć dijabetičarima smanjujući potrebu za unosom insulina.
9) Morska so obezbeđuje jod u prirodnom obliku, što olakšava štitnoj žlezdi da ga lakše apsorbuje i time lakše reguliše endokrini sistem.
10) Morska so je ukusnija od rafinirane soli.
Oprez: Izbegavajte preterivanje, pa čak i u dobrim stvarima. Morska so se treba unositi u ravnoteži sa optimalnom upotrebom vode.
