Američki lekar Din Orniš obraća se srčanim bolesnicima, posebno onima koji imaju probleme s koronarnim arterijama ili anginom i kod kojih postoji rizik od infarkta. Jedna važna napomena: Orniš preporučuje da njegov program Otvori svoje srce bude dodatak konvencionalnoj lekarskoj terapiji, a ne njena zamena (tj. ne prekidaju se farmakološke terapije). Ali u isto vreme, program predstavlja alternativu za ugradnju baj-pasa ili angioplastiku (pod strogim lekarskim nadzorom u najboljim kardiološkim centrima).
Naučni dokazi
Ornišova dijeta za srce zasniva se na kliničkim studijama objavljenim u najpoznatijim medicinskim časopisima (Lancet, JAMA). Šta su pokazala ta istraživanja? Pre svega, da pacijente koji pate od koronarnih bolesti, a na kojima se primenjuje ova metoda – rede pogađa infarkt nego one podvrgnute samo konvencionalnom lečenju. A zatim, da se i sama bolest povlači, što potvrđuju koronarografije. Posle samo godinu dana primetno je smanjeno suženje koronarnih arterija (sudova koji snabdevaju srce krvlju). To je neverovatan rezultat, budući da se ranije smatralo da se bolesti koronarnih arterija ne mogu povući. Jedina opcija, usled povećanog rizika od infarkta, bila je da se ponovo otvore zapušeni krvni sudovi nekom od hirurških intervencija.
Dogma koja se može pobiti
Nije bilo lako suprotstaviti se opšteprihvaćenom mišljenju. Orniš kaže: „Ono što je meni delovalo zdravorazumski – često se smatralo krajnje besmislenim, a pristupi koji su se meni činili užasno invazivni – smatrani su običnom rutinom. Mnoge kolege su mi govorile da je nemoguće ozdraviti od kardiovaskularnih bolesti.” 0 svemu tome iscrpno je pričao sam Orniš u svojoj knjizi. Ali u čemu se, zapravo, sastoji njegov metod?
Holesterol(stres i holesterol)
Strategija Otvori svoje srce deluje na dva polja: na ishranu i stres. Ta dva polja, koja se tiču tela i gsi-he, usko su povezana. Evo jednog primera: ,,Knjigovođama je”, objašnjava Orniš, “oko 15. aprila (kad podnose poreske prijave) nivo holesterola viši nego inače. A studentima medicine je nivo holesterola viši tokom ispitnog roka. Mogao bih navesti još mnogo sličnih primera.”
Usamljeni i pod velikim stresom
Od velike važnosti je upravo borba sa stresom, koji, kako smatra Orniš, nastaje ne samo zbog ubrzanog načina života u modernom svetu – nego i zbog osećanja da smo potpuno odvojeni od sebe, od drugih, pa čak i od neke više sile. Treba reći da je Orniš u svoj metod uvrstio pouke izvučene iz joge ili meditativnih tehnika (i sam je bio učenik svamija Sačidanande, učitelja joge i duhovnog vode). „Šta god da nam pomogne da prevladamo i transformišemo tu izdvojenost koju osećamo – može delovati terapeutski”, uverava nas ovaj istraživač.
Transformacijom do ozdravljenja
Jeste li ikad čuli da se neki kardiolog koristi ovim terminima? „Ne tvrdim da se treba odreći materijalnih stvari, preseliti se na Himalaje, živeti u pećini ili tražiti milostinju s činijom u ruci. I ta činija mogla bi biti previše jaka veza i činiti nas podjecR nako nesrećnim. Ono što nas zaista oslobađa jeste odustajanje od ideje da će nas ti izbori zauvek učiniti srećnima. Kad to učinimo, možemo uživati u materijalnim dobrima a da ne budemo za njih vezani.” I dodaje: „Šta god da naglašava osećaj prisnosti s drugima – umanjuje stres, omogućavajući našem srcu da započne proces ozdravljenja, a nama da postanemo radosniji”. U tom cilju predlaže neke tehnike koje potiču iz joga tradicije, ali ni to nije sve.
Izbor namirnica
S dijetetsko-nutricionističke tačke gledišta, Din Orniš je veliki pobornik vegetarijanstva, smatra da dejstvo lekova na srce može biti mnogo veće ako pažljivo biramo šta ćemo jesti. U nekim slučajevima, kaže, mogla bi biti dovoljna „terapija ishra-nom” da bi se bolest koronarnih arterija počela povlačiti, ali upozoravamo vas, dragi čitaoci, da ne preduzimate takvu inicijativu bez strogog lekarskog nadzora. Njegova regresivna dijeta, u smislu da utiče na regresiju oboljenja koronarnih arterija, zasniva se prvenstveno na kompleksnim ugljenim hidratima skrobu iz integralnih žitarica, kao i mahunastom povrću, zelenišu i voću. Iz ishrane se izbacuju životinjske masti i namirnice bogate holesterolom pravim otrovom za arterije, dok su male količine prostih šećera i alkohola dozvoljene. Što se tiče ulja, čija upotreba treba da bude vrlo ograničena, savetuje kanolu.
Uobičajeno pitanje: a protein?
Protein se unosi u organizam kombinovanjem mahunastog povrća i žitarica. „Dovoljno je pojesti bilo šta od žitarica i mahunastog povrća u toku dana. I, ljudi, to je sve!”, tvrdi Orniš.
„Idealna srazmera je dve trećine žitarica i trećina mahunastog povrća, ali to nije od presudne važnosti. Tanjir pirinča i pasulja (ili testenine i pasulja, 4li samo pasulja i integralnog hleba) obezbeduje potrebnu količinu proteina koji se ni po čemu ne razlikuju od proteina iz jaja i mesa”. Međutim, dijeta ne zahteva da odustanemo od mleka (obrano) i jaja (samo žumance).
Zabranjeno varanje!
Treba izbegavati i namirnice bogate zasićenim mastima: avokado, masline, kokosov orah, voće u ljusci, suvo voće i čokoladu. I nema više kafe. „Da bi se oboljenje koronarnih arterija povuklo”, upozorava Orniš, “nije dovoljno prepoloviti unos nezdravih namirnica u organizam”. Drugim recima, zabranjeno je varanje.
Amerikanac obično ishranom dnevno unese u organizam 400 mg do 500 mg holesterola, Ornišovom dijetom uneće 5 mg.
Zdrava za sve i odlična za sportiste „Ubeđen sam da je ova dijeta zdrava za sve ljude, bilo da pate od kardiovaskularnih oboljenja ili ne”, kaže ovaj američki lekar. „Mnogi sportisti otkrivaju da dijeta s visokim sadržajem kompleksnih ugljenih hidrata i niskim sadržajem zasićenih masti poboljšava njihove takmičarske sposobnosti. Ekipe američkog fudbala, od Njujork Džetsa do San Franciska 49, odustaju od tradicionalnih bifteka pre utakmica i prelaze na ishranu zasnovanu na kompleksnim ugljenim hidratima.”
Uz ovu dijetu i antristres tehnike, podrazumeva se ostavljanje pušenja i redovna fizička aktivnost.
ŠTA TREBA JESTI?
Dijeta koju preporučuje Orniš zasniva se na žitaricama i mahunastom povrću, salatama i svežem povrću. Da bi se dobio lepši ukus, treba se fokusirati na aromatično bilje, čatni (vrsta slatkog ili ljutoga sosa/umaka poreklom iz Indije, koji se pravi od voća/povrća i začina, a služi se kao dodatak raznim jelima od mesa, testa, pirinča) i dodatke jelu bez ulja, na bazi raznih vrsta sirćeta, soka od južnog voća i paradajza. Ne zaboravite da vam je cilj da smanjite unos zasićenih masti i holesterola u organizam. Svaki rezultat koji postignete u ovom pravcu dobar je za vaše srce.
Dodaci jelu bez ulja koje preporučuje Din Orniš
Kineski dodatak jelu
– 6 kašika tanko iseckanih slatkih krastavaca u sirćetu
– 1 kašičica tek izdroblienoa
– 1 belog luka
– pola šolje ili struk iseckanog svežeg korijandera
– 2 kašičice tanko iseckanog crnog luka
– 4 kašičice dižonskog senfa
– 6 kašika soja sosa
– 3 kašike meda
– 6 kašika aromatičnog sirćeta
– 2 šolje vode
Priprema
Stavite zajedno krastavce, beli luk, svezi korijander, crni luk, sent, med i sirce. Promešajte i ostavite sa strane. Stavite vodu da provri i dodajte sastojke. Dobro promešajte mikserorrvili u multipraktiku.Ovaj sos može vam poslužiti kao dodatak salatama iltumak.
Vinegret od limuna i senfa
– 3 kašike soka od svežeg limuna
– kašika dižonskog senfa
– malo aromatičnog sirćeta
– malo tek izdrobljenog belog luka
– kašičica listova suvog estragona
– so i crni biber
Priprema
Pomešajte sastojke. Ovaj vinegret sos možete dodavati povrću kuvanom na pari, posebno brokoliju, spanaću, tikvicama i raznim vrstama bundeve. Ide dobro i uz hladne salate.
Vinegret s paradajzom
– pola šolje soka od paradajza
– malo tek izdrobljenog belog luka
– 1 kašika aromatičnog sirćeta
– pola kašike dižonskog senfa
– 2 kašičice izdrobljenog suvog bosiljka
– 2 kašike svežeg bosiljka so i crni biber
Priprema
Stavite sve sastojke (osim soli) u mikser ili u L multipraktikimešajte I vrlo kratko. Dodajte soli po ukusu. Ovaj vinegret sos možete dodavati zelenoj salati ili mešanom zelenišu kratko prokuvanom i posluženom sa zelenom salatom.
Ko je Dr. Ornish
Profesor medicine na Kalifornijskom univerzitetu u San Francisku, Din Orniš je istovremeno i predsednik Instituta za preventivna medicinska istraživanja u Sosalitu. Više puta je dobijao nagrade uglednih organizacija i aktivan je u američkim medijima. Orniš je lečio i Bila Klintona. Bivši američki predsednik počeo je primenjivati Ornišov metod 2010. godine, nakon što mu je 2004. ugrađen četvorostruki aortokoronarni bajpas.
Njegova najpoznatija knjiga – Ornišov metod -prepuna je praktičnih saveta.
A UKOLIKO NAS ZANIMA SAMO PREVENCIJA?
Blaža verzija Ornišove dijete za srce preporučuje se za sprečavanje kardiovaskularnih bolesti. U tom slučaju, nije nam cilj regresija oboljenja koronarnih arterija, već želimo da sprečimo njihovu pojavu. Stoga treba konzumirati manje mesa, sladoleda, maslaca, jaja, voća s ljuskom, sireva i ulja. Važno je izbegavati masnu hranu sve dok se ne dostigne nivo holesterola niži od 150 mg/dL (što nije jednostavno…). Praktično, prvo budete na dijeti nekoliko nedelja, a onda izmerite holesterol.Ako holesterol ne bude ispod 150 mg/dL, treba se odreći ostale masne hrane dok se ne dostigne cilj.Ali najpre treba izbaciti meso iz ishrane.
