Hipoglikemija može nastati naglo zbog brzog pada šećera u krvi i tada je praćena određenim simptomima, kao što su: iznenadna glad, znojenje, drhtavica, nervoza i ubrzan rad srca.
Koncentracija nivoa šećera u krvi održava se u relativno bliskim vrednostima normalnog opsega (3,4-5,2 mmol / l) zahvaljujući kompleksnom sistemu međusobnih veza između moždanih ćelija, telesnih tečnosti i ćelijskih mehanizama.
Funkcija ćelija centralnog nervnog sistema (CNS – mozak) vrlo je zavisna o koncentraciji šećera koji se nalazi na nivou ćelijskih membrana ili u cirkulaciji. Poznato je da pad šećera u krvi dovodi do osećaja gladi, što je direktno povezano sa signalima koji odlaze iz ćelija CNS i daju signal za oslobađanje glukoze iz spremišta u kojima se ona nalazi u obliku glikogena (jetra i bubrezi).
Neophodan izvor energije za druga tkiva (skeletne mišiće, srčani mišić, nadbubrežnu žlezdu i druga tkiva) predstavljaju masne kiseline, koje nastaju razgradnjom masti, a na taj način organizam štedi i koristi glukozu samo za ćelije CNS. Kontraregulatorni odgovor hormona koji reaguju na pad šećera u krvi jesu: insulin, glukagon, kateholamini, kortikotropin, kortizon i hormon rasta.
Najčešći uzroci hipoglikemije mogu se podeliti na osnovu nivoa insulina u krvi nakon gladovanja u trajanju od 12 sati.
Hipoglikemija sa povećanom koncentracijom insulina, uzrokovana je najčešće neadekvatnom terapijom pacijenata koji imaju šećernu bolest (velika doza insulina, ili neadekvatan obrok nakon primljenog insulina, ili neadekvatna fizička aktivnost).
Hipoglikemija bez povećane koncentracije insulina nastaje kao posledica oštećene funkcije jetra, bolesti nadbubrežne žlezde ili prekomernog korišćenje alkohola.
Hipoglikemije nezavisne od stanja gladi najčešće su posledica poremećaja lučenja insulina zbog poremećenih signala u ćelijama pankreasa, ili su posledica poremećaja enzima koji učestvuju u transportu insulina.
Hipoglikemija može nastati naglo zbog brzog pada šećera u krvi i tada je praćena određenim simptomima, kao što su: iznenadna pojava gladi, znojenje, drhtavica, nervoza, nepovezan govor, čudno ponašanje i ubrzan rad srca.
Hipoglikemije stvaraju nepovratna oštećenja na ćelijama mozga, te je neophodno prepoznati simptome i reagovati brzo nadoknadom šećera u krvi.
Hipoglikemija kod beba
Iako je kratkotrajna hipoglikemija bezopasna, duže razdoblje niskog nivoa šećera kod beba može da šteti nervnom sistemu. Simptome je teško uočiti kod malih beba jer većina njih mnogo spava, a upravo umor, stalno spavanje, gubitak apetita i niska telesna temperatura najčešći su simptomi hipoglikemije.
Bebe sa najvećim rizikom za pojavu hipoglikemije:
– Prevremeno rođene bebe
– Bebe rođene sa niskom porođajnom težinom
– Bebe sa visokom porođajnom težinom
– Deca majki koje boluju od dijabetesa
– Deca čije su majke tokom porođaja primile visoke doze rastvora glukoze
– Bebe koje imaju teškoće s disanjem
– Bebe kod kojih je bilo komplikacija tokom porođaja
Kako pomoći bebama sa hipoglikemijom?
Bebe kod kojih postoji rizik od hipoglikemije savetuje se da doje češće, evo i zašto:
Pad nivoa šećera uspešno može sprečiti upravo majčino mleko, pogotovo u prvim danima kada se proizvodi kolostrum koji je zaista čudotvoran. Mali, česti podoji, osobito kolostruma koji ima visok procenat proteina i visok nivo kalorija sprečiće nagle promene u nivou šećera kod bebe.
Bebe troše manje energije prilikom podoja nego za vreme hranjenja na flašicu ili plakanja.
Za podizanje nivoa šećera mnogo je bolje koristiti adaptiranu formulu koja ima dodate šećere od mešavine glukoze i vode koja uzrokuje “Rampage” nivoa šećera.
Izbegavajte “lažne bradavice” jer bez obzira radilo se o zaštitnoj kapici za bradavicu ili bočici, mnogo bolji izbor, jer dati detetu hranu pomoću šprica, kapaljke ili kašičicom.
Deca majki dijabetičarki najčešće su zavisni prvih nekoliko dana o pomoći u regulaciji nivoa šećera dok se ona ne stabilizuje.
Kako pre i za vreme porođaja smanjiti rizike za pojavu hipoglikemije?
Redovna medicinska nega tokom trudnoće.
Hranite se zdravo!
Pokušajte izbeći intravenozno primanje glukoze tokom porođaja, osim ako je zaista neophodno.
Pokušajte izbeći stres. Stres koji se prenosi na bebu može iscrpeti nivoa glukoze.
Kako tretirati hipoglikemiju kod beba?
Kada postoji zabrinutost zbog niskog nivoa šećera u krvi kod bebe, majci se savetuje da doje.
Držite bebu blizu sebe, po mogućnosti kontaktom koža-na-kožu. Osim što će kod vas povećati proizvodnju mleka, ujedno će i očuvati temperaturu detetovom tela i tako smanjiti rizik od hipoglikemije.
Ako je nivo šećera kod deteta i dalje niska uprkos čestom dojenju, verovatno će biti potrebno detetu na neko vreme ponuditi adaptiranu formulu. Ako čak ni tada nivo šećera ne poraste, lekar će verovatno preporučiti davanje glukoze.
Kada se detetova nivo šećera stabilizuje moći ćete se vratiti dojenju.
Ako dete ne reaguje dobro na ništa od navedenog biće potrebno proveriti koji je uzrok takvog zdravstvenog stanja.
Često se mame savetuje da bude svoju bebu često kako bi ju nahranile, no u većini slučajeva je to potpuno bespotrebno. Savetujte se o tome s vašim lekarom o tome.
