Pankreatitis – upala pankreasa – dijeta
Termin pankreatitis obuhvata nekoliko bolesti pankreasa, gde upala ili infekcija igraju glavnu ulogu. Bitan deo procesa lečenja za osobe koje pate od hroničnog pankreatitisa je održavanje dijete sa visokim udelom ugljenih hidrata i smanjenim unosom masti.
Pankreas je duga i pljosnata žlezda, koja se nalazi u gornjem delu abdomena. To je organ koji je deo sistema za varenje (digestivni) i sistema žlezda sa unutrašnjim lučenjem (endokrini). Izlučuje pankreasni sok koji sadrži digestivne enzime koji pomažu pri varenju hrane, razlažući ugljene hidrate, proteine i masti. Kao endokrina žlezda, produkuje nekoliko bitnih hormona: insulin, glukagon i somatostatin.
Pankreatitis predstavlja upalu ili infekciju pankreasa. Postoje različiti tipovi pankreatitisa, uključujući: akutni pankreatitis, hronični pankreatitis i gnojne čireve pankreasa (apsces). Simptomi koji ukazuju na bilo kakav vid pankreatitisa su: bol u stomaku, drhtavica, lepljivost kože, masne stolice, groznica, blaga žutica, mučnina, znojenje, slabost, gubitak težine i povraćanje.
Hronični pankreatitis predstavlja upalu pankreasa kod koje se stanje pankreasa ne poboljšava duže vreme. Pogoršava se tokom vremena i vodi ka trajnom oštećenju, ožiljcima i gubitku funkcije. Dešava se kada digestivni enzimi “napadnu” pankreas i okolna tkiva. Ovo utiče na sposobnost pankreasa da luči odgovarajuću količinu enzima neophodnih za razlaganje masti. Takođe utiče i na jednu od najvažnijih uloga pankreasa – proizvodnju insulina, što u nekim slučajevima dovodi do dijabetesa.
Lečenje hroničnog pankreatitisa obično podrazumeva hospitalizaciju radi kontrolisanja bolova, hidratacije i primanja određenih nutrijenata. Kada pacijent počne sa primenom normalne ishrane, doktori mogu prepisati veštačke enzime pankreasa, ukoliko ih pacijent sam dovoljno ne proizvodi, što umnogome pomaže prilikom varenja hrane.
Najvažniji aspekat na koji se mora obratiti pažnja prilikom planiranja dijete kod pankreatitisa jeste da se obezbedi dovoljan nivo ugljenih hidrata, a da sadržaj masti bude na niskom nivou. Obroci bi trebalo da budu mali i česti. Velike i obilne obroke treba izbegavati u širokom luku. Takođe, treba izbegavati prženu i hranu bogatu začinima. Mnogi pacijenti sa hroničnim pankreatitisom imaju visok nivo glukoze u krvi, stoga bi trebalo da se klone konzumacije slatkiša i preslatkih dezerata. Hrana koju bi trebalo da konzumiraju: kuvano meso, povrće, voće, pirinač, soja kao i pileće ili supe od povrća. Treba izbegavati crvena mesa, margarin i puter.
Doručak treba da se sastoji od: kukuruznih pahuljica, cerealija, obranog mleka, ovsenih pahuljica, hleba i banana. Opcije za ručak i večeru podrazumevaju: salate, piletinu (grilovanu, pečenu, barenu), pečeni pasulj, supe, špagete, tunjevinu, pire krompir, bareno povrće, kao i voće poput jabuka, krušaka i banana. Obavezne su i manje, lagane užine između obroka.
Ostale instrukcije vezane za dijetu uključuju:
Ispijanje dosta tečnosti, poput voćnih i sokova od povrća. Konzumacija gaziranih pića i onih koja sadrže kofein treba da bude ograničena i kontrolisana.
Što se tiče alkohola, on predstavlja otrov za osobe sa hroničnim pankreatitisom i ne sme se konzumirati ni pod kojim okolnostima. Pored alkohola, treba izbegavati i nikotin, pa je i pušenje još jedan „no-no“.
Većina ljudi smatra da će pasirane i tečnije obroke lakše svariti. Supe i paprikaši pomešani zajedno u blenderu čine veoma zdrav obrok.
