Paprika (Capsicum annuum L.)
DRUGI NAZIVI: piperka, crveni biber, paparata
VREME CVETANJA: Paprika cveta u aprilu i maju.
LEKOVITI DEO PAPRIKE: Mesnati plodni deo sa svojim vrednim sastojcima.
LEKOVITO DELOVANJE PAPRIKE: Lekoviti sastojak paprike kapsaicin, inače ljutog ukusa, kojeg najviše ima u unutrašnjim žilama paprike, deluje antiseptički, a u gastrointestinalnom traktu deluje kao karminativkoji sprečava razvoj bakterija truljenja. Lekovitost paprike u narodnoj medicini, iako je novijeg datuma, nikad nije bila pod znakom pitanja. Njen uticaj na površinsku kapilarnu cirkulaciju možemo da pripišemo sastojku citrinu, koji utiče na elastičnost i propustljivost kapilara, što koristi u lečenju ateroskleroze. 
Paprika pospešuje apetit, a pri tom podstiče rad želuca, jer pojačava lučenje želudačnog soka, smiruje grčeve i podstiče peristaltiku creva.Paprika sadrži dosta kalijuma, koji ima diuretičko dejstvo, pa izaziva pojačano mokrenje. Verovanja u afrodizijačko svojstvo temelje se na uticaju paprike na cirkulaciju. Od ljute paprike u narodnoj medicini postoji niz preparata za lečenje reumatskih bolesti, lumbaga, artritisa, itd. Sokom od paprike lečimo razne upalne procese kao što su upala grla, počeci infektivnih oboljenja, kao i posledice infekcija (herpes zoster). Sokom od paprike trljamo vlasište i sprečavamo opadanje kose. Prah ljute crvene paprike koristimo za lečenje smetnji u varenju i hemoroida. Paprikom se, uz lekarski nadzor, danas mogu lečiti razne bolesti zavisnosti (alkoholizam i narkomanija).
UPOZORENJE: Paprika može da deluje iritantno kod slabog želuca ili osetljivih osoba s bolesnom želudačnom sluzokožom. Onima koji boluju od divertikuloze i hroničnog kolitisa zabranjeno je konzumiranje paprike u bilo kom obliku. Preterano uzimanje paprike ima ponekad i teške posledice kao što su višak želudačne kiseline i hroničan zatvor. Posledice mogu biti i teže ako se nadraže bubrezi, što može da dovede i do njihove upale.
Dilemu da li se paprika ubraja u ukusno povrće ili u začinske biljke, rešio je madarski naučnik Albert Sent Đerdi, koji je prvi dokazao postojanje vitamina C u paprici, gde ga ima više nego u limunu i pomorandži.
RECEPTI:
Prah: Kod smetnji u varenju uzimamo prah ljute paprike od 0,5 do 2 g na dan, pomešan s hranom. Kod hemoroidaprah uzimamo 3 puta na vrh noža (0,5-2 g) dnevno.
U KUHINJI Paprikakaohranapredstavlja visokovredno povrće bogato vitaminom C i drugim hranljivim materijama, ugljenim hidratima, belančevinama i mastima, a i sadržaj mineralnih materija je visok. Sadržaj vitamina C, kojeg u proseku ima 110 mg, nadopunjuje se vi-taminima B kompleksa, kao i vitaminom P, zaduženim za perifernu cirkulaciju. Papriku danas koristimo za jelo najviše sirovu, pečenu, dinstanu ili ukiseljenu. Koristimo je i kao začin u suvom stanju. Najlekovitija i najbolja za jelo je sveža pa-prika. Seckana paprika gubi vitamin C, zbog delovanja kiseonika. Sveža paprika jede se u umerenim količinama jer inače može da izazove smetnje u varenju i kod zdravih osoba, a ne smeju da je jedu osobe sa bolesnim želucem i crevima.
OPIS BILJKE: Paprika pripada familiji pomoćnica (Solanaceae). To je jednogodišnja do dvogodišnja ili višegodišnja biljka u tropskim krajevima. Naraste do pola metra s uspravnom, golom i slabo razvijenom stabljikom. Lancetasti, a često i jajoliki listovi, zavisno od sorte, po ivici su celi i lagano zaobljeni. Cvetovi nagnuti prema dole ili uspravni rastu pojedinačno ili dva do tri zajedno, boja im je bela do grimiznocrvena. Plod je višesemen, kupast ili loptast, s grubim, kožastim plodnim zidom, svetle do tamnocrvene, žute i ljubičaste boje. Ukus ploda varira od slatkog do ljutog. Gaji se u baštama i naplantažama.
RASPROSTRANJENOST: Prvobitna domovina paprike je tropska Amerika, odakle je nakon otkrića ovog kontinenta preko Španije preneta u ostale delove Evrope.
