Šta je pareza facijalisa?
Paraliza facijalis je gubitak mimike lica zbog oštećenja nerva. Mišići lica postanu opušteni ili postanu slabi.
Paraliza facijalisa (lica) može doći iznenada (u slučaju Bell-ove paralize, na primer), ili može da se desi postepeno tokom nekoliko meseci (u slučaju tumora glave ili vrata). U zavisnosti od uzroka, paraliza može trajati kratko ili duže vreme.
Obično se dešava na samo jednoj strani lica i obično je izazvano sledećim uzrocima:
- infekcija ili zapaljenje facijalnog nerva
- povreda glave
- tumor glave i vrata
- moždani udar.
Pareza facijalis uzrok
Koji je uzrok paralize lica?
Belova paraliza
Belova paraliza je najčešći oblik paralize lica. Svake godine. Ovo stanje dovodi do opuštanja mišića na jednoj strani lica, koje je primetno.
Niko ne zna tačno zašto se Belova paraliza dešava. Može biti povezana sa virusnom infekcijom facijalnog nerva. Dobra vest je da se većina pacijenata sa Belovom paralizom oporavi u potpunosti za oko šest meseci.
Ostali uzroci paralize lica:
- fraktura lobanje ili povreda na licu
- tumori glave i vrata
- moždani udar
- hronična infekcija srednjeg uha ili druga oštećenja uha
- visoki krvni pritisak
- dijabetes
- Lajmska bolest, bakterijska bolest koja se prenosi na ljude sa krpelja
- Ramsai Hunt-ov sindrom, virusna infekcija facijalnog nerva
- autoimune bolesti kao što su multipla skleroza, koja utiče na mozak i kičmenu moždinu, i Guilain-Bare-ov sindrom, koji utiče na nervni sistem
Rođenje može uzrokovati privremenu paralizu lica kod nekih beba. Međutim, 90% dece sa ovom vrstom povreda se oporavi u potpunosti bez tretmana. Takođe možete imati paralizu lica na rođenju zbog nekih kongenitalnih sindroma, kao što su Moebius-ov sindrom i Melkerson-Rosental-ov sindrom.
Pareza facijalis simptomi
Paraliza lica ima veliki uticaj na kvalitet života osobe. Možete izgubiti samopouzdanje i osećati se neprijatno. Pored toga, facijalna paraliza može izazvati mnoge otežavajuće simptome.
Koji su simptomi pareze lica?
- bol lica
- glavobolja ili vrtoglavica
- uhobolja, zvonjenje u jednom ili oba uha i osetljivost na zvuk
- teškoća govora
- nesposobnost da se izraze emocije
- teškoća u jedenju i pijenju
- balavljenje
- trzanje mišića
- suzenje oka
- suvoća oka i usta.
Pacijenti koji nisu u stanju da zatvore svoje obolelo oko će morati da se dodatno brinu da bi se sprečilo dugotrajno oštećenje očiju.
Pareza facijalisa lečenje
Belova paraliza
Procenjuje se da će se oko 85% onih sa Belovom paralizom oporaviti sami, sa ili bez lečenja. Međutim, istraživanja su pokazala da ukoliko odmah uzmete oralne steroide (kao što je prednizon) i antivirusne lekove – to može da pomogne da se povećaju šanse za potpuni oporavak. Fizikalna terapija može pomoći u jačanju mišića i sprečava trajno oštećenje.
Za one pacijente koji se nisu u potpunosti oporavili, estetska hirurgija može da pomogne u korekciji kapaka koji neće potpuno da se zatvore ili za iskrivljen osmeh.
Kako se leče ostale paralize lica?
Pareza facijalisa zbog drugih razloga može imati koristi od operacije da se poprave ili zamene oštećeni nervi ili mišići, ili da se ukloni tumor.
Neki pacijenti mogu imati nekontrolisane mišićne pokrete pored paralize. Injekcije botoksa da zamrznu mišiće, kao i fizikalna terapija, mogu da pomognu.
Nega očiju
Najveća opasnost od paralize lica je moguće oštećenje oka. Paraliza lica često sprečava jedno ili oba kapka od zatvaranja u potpunosti. Kada oko ne može normalno da trepne, rožnjača može da se isuši, a čestice mogu ući i oštetiti oči.
Pacijenti sa paralizom lica treba da koriste veštačke suze tokom dana i nanose ovlaživač za oči noću. Oni takođe mogu da nose specijalnu čistu plastičnu vlažnu komoru da zadrže oko vlažnim i zaštićenim.
Iako može proći šest meseci ili više da se oporavite od Bell-ove paralize, većina ljudi će se oporaviti u potpunosti, sa ili bez lečenja.
Nažalost, čak i sa hirurgijom, neki slučajevi pareze facijalis ne mogu nikada potpuno nestati. Za ove pacijente, fizikalna terapija i nega oko mogu sprečiti dalja oštećenja i poboljšanje kvaliteta života.
Pareza facijalis terapija
Fizikalna terapija može pomoći u jačanju mišića i sprečava trajno oštećenje u slučaju pareze facijalis. U zavisnosti od toga u kom je stadijumu paraliza lica, elektrostimulacija i kineziterapija kao vid fizikalne terapije daju zadovoljavajuće rezultate. Elektrostimulacijom se utiče na svaki mišić posebno, postupak traje dok se ne obrade svi mišići kod kojih se može izazvati odgovor, a zatim se postupak ponavlja.
Kineziterapija služi da se očuva i poveća elastičnost mekih tkiva lica njihovim istezanjem, a cilj je takođe i jačanje oslabljenih mišića posebnim vežbama. Pacijent treba da aktivira zahvaćene mišiće pred ogledalom, nabirajući čelo i zatvarajući oči, kao i pokazujući zube. Lokalna termoterapija, tj. primena toplih obloga ispred uha se takođe može koristiti. Facijalni nerv treba obavezno zagrevati i kad ste kod svoje kuće.
Pareza peroneusa
Pareza peroneusa znači nemogućnost da se podigne stopalo, tj. ne može da se stoji i hoda na peti noge. Mišići inervisani od nerva peroneusa su u ovom slučaju slabi. Pareza peroneusa može biti posledica oštećenja samog nerva (npr. usled povrede, posekotine, mehaničkog pritiska, obično blizu kolena) ili može biti posledica diskus hernije i lumboišijalgije. Ovde je fizikalna terapija veoma bitna, jer štiti mišiće podizače stopala od atrofije. U svakom slučaju, lekar je taj koji treba da otkrije zašto je do pareze i došlo.
Pareza noge – stopala
Pareza noge – stopala je prouzrokovana povredom peronealnog nerva. Peronealni nerv, koji smo malopre pomenuli, je ogranak išijadičnog nerva koji obavija sa zadnje strane kolena do prednje strane cevanice. Kako je ovaj nerv veoma blizu površine, može se lako oštetiti.
Povrede peronealnog nerva mogu takođe biti povezane sa bolom ili trnjenjem duž cevanice ili vrha stopala.
Neki uobičajeni načini za oštećenje ili komprimovanje peronealnog nerva uključuju:
- sportske povrede
- dijabetes
- hirurgija zamene kuka ili kolena
- dugotrajno sedenje prekrštenih nogu ili u čučanj
- rođenje deteta
- veliki gubitak težine.
Pareza ruke
Pareza ruke se može dijagnostikovati kod novorođenčadi usled teškog porođaja, ali i kod odraslih usled neke povrede, traume, upale, tumora itd. Novorođenčad mogu da pretrpe povredu brahijalnog pleksusa kada postoje problemi tokom porođaja. Ako su ramena bebe zaglavljena u porođajnom kanalu, postoji povećan rizik od paralize brahijalnog pleksusa. Najčešće, gornji nervi su povređeni, a stanje se naziva Erbova pareza. Totalna paraliza brahijalnog pleksusa na rođenju se javlja kada su oštećeni i gornji i donji nervi.
