Potočarka

Zdravstvene predosti biljke potočarke su poznate još od drevnih vremena, kada su je pripadnici kraljevskih i plemićkih porodica koristili kao afrodizijak.

Potočarka je poluvodena višegodišnja biljka iz familije Brassicaceae, koja je od davnina poznata po svojim začinskim, terapeutskim i afrodizijačkim svojstvima.

Potočarka obično raste uz obale sporih reka i potoka Evrope, Azije i Amerike. Karakterišu je mali, okrugli listovi oporog i ljutkastog ukusa. Sitni, beli cvetići, rastu u ravnim grozdovima i nazivaju se zalisci.
Sveže, mlade listove potočarke je najbolje ubrati tik pre nego što biljka procveta, jer posle cvetanja listovi postaju gorki i nisu za upotrebu.
Potočarka ima raznoliku primenu, može da se koristi kao začinska biljka ili u medicinske svrhe. Uz to, može se dodavati u sokove ceđene od drugog voća i povrća, bilo kao začinski dodatak ili dodatak koji poboljšava opšte zdravstveno stanje.

Potočarka je bogata vlaknima, antioksidantima, vitaminom C, beta-karotenom, folnom kiselinom, kalijumom, kalcijumom , gvožđem, takođe je odličan izvor joda. Štaviše, u potočarki ima više kalcijuma nego u mleku i više gvožđa nego u spanaću.

Glavni aktivni principi biljke su kategorisani kao tioglikozidi (glikozidi koji sadrže sumpor), anti-trombocitni agens sa blagim anti-koagulantnim efektom. Potočarka takođe sadrži umerenu količinu vitamina B1 i B2, cinka, bakra i mangana.

Potočarka ima brojna zdravstvena i terapeutska svojstva. Pa ipak, budući da ima opor i gorak ukus, ona se nikada ne koristi sama, već se uvek dodaje u ceđene sokove, salate i jela kao sastojak, začin ili ukras.

Potočarka kao sredstvo protiv anemije: biljka je izuzetno uspešna u lečenju različitih vidova anemije zbog visoke koncentracije gvožđa koju poseduje. Gvožđe je ključno za sintezu hemoglobina i folne kiseline, koji su dalje važni za formiranje crvenih krvnih crnaca u koštanoj srži. Količina vitamina C koju potočarka sadrži pospešuje apsorpciju gvožđa.

Antiupalna svojstva: Potočarka je bogata vitaminom C, koji deluje u sprečavanju upala i deluje preventivno na prve simptome prehlade, gripa i drugih zapaljenskih stanja.

Antioksidantna i antikancerogena svojstva potočarke: Kao i mnoge druge biljke, i potočarka je bogata antioksidantima. Antioksidantne supstance preveniraju i nadoknađuju štetu koju su slobodni radikali već naneli tkivima, stoga značajno doprinose prevenciji preranog starenja. Takođe i umanjuju rizik od nastanka kancera i brojnih drugih hroničnih i degenerativnih bolesti.

Saveti za konzumaciju potočarke
Potočarka se može koristiti kao osnovni sastojak u salatama (koristeći lišće), sosovima i čorbama.

Sok od ceđene potočarke može se dodati drugim ceđenim sokovima (od voća i povrća) radi poboljšanja ukusa ali i poboljšanja celokupnog zdravstvenog stanja. Sok od potočarke može biti izuzetno gorak i jak. Kao i sok od ceđene žitne trave (koja je izuzetno moćna biljka i čiji unos treba ograničiti) i koncentrovani sok od ceđene potočarke treba umereno koristiti(ne više od 50 gr), pomešati ga sa drugim ceđenim voćem kako bi bio ukusniji i lakši za stomak. Sok od potočarke se odlično meša sa sokom od šargarepe, krompira, spanaća i listovima repe. Ubaciti i malo peršuna za sjedinjavanje ukusa i isceliteljske moći soka. Iscediti i polovinu limuna kako bi se umanjio gorak ukus.

Mere opreza
Ljudi koji boluju od zapaljenja bešike trebalo bi da izbegavaju konzumaciju potočarke zbog mogućih bolova u bešici koje biljka može da izazove.