Šta su u krvnim analizama ALT i AST? U pitanju su enzimi čiji poremećaj vrednosti može biti indikator mnogih bolesti…
Enzimi jetre su biološki aktivni proteini koji ubrzavaju hemijske procese u organizmu. Neophodni su u procesima filtracije, pročišćenja, izlučivanja i metabolizma koji se odvijaju u glavnim ćelijama jetre (hepatocitima). Povišeni
nivoi ovih enzima mogu biti pokazatelji nekog poremećaja funkcije jetre i žučnih puteva, ali i bolesti nekih drugih organskih sistema. Međutim, enzimi jetre su često samo blago i privremeno povišeni i ne signalizuju bilo kakav hroničan problem.
Na koja oboljenja ukazuju povišeni enzimi jetre
Jetra je organ koji se često naziva centralnom laboratorijom organizma, zbog važne uloge u nizu metaboličkih, odnosno razgrađujućih i stimulativnih procesa. U njoj se odvija veliki deo metabolizma proteina, lipida, ugljenih hidrata, a obavljaju se i procesi pročišćavanja, filtracije i izlučivanja. Pored toga, u jetri se stvara deo faktora koagulacije krvi, skladišti se gvožđe i različiti vitamini, ali se proizvodi i žuč, koja je važna prilikom varenja hrane.
Enzimi zastupljeni u jetri, žuči i hepatičnom kanalu (tzv. hepatobilijarnom traktu) najčešće se dele na enzime koji se stvaraju u ćelijama jetrinog tkiva i izlučuju u krv – u kojoj obavljaju svoju fiziološku funkciju – i indikatorske enzime, koji se nalaze u krvi prilikom oštećenja jetre i zapravo predstavljaju indikatore raznih oboljenja jetre.
U pitanju su AST (aspartat aminotransferaza), ALT (alanin aminotransferaza), LDH, SDH, GGT (gama glutamil transpeptidaza), GLDH, ICDH, aldolaza, AF (alkalna fosfataza).
U epitelu žučnih puteva nalaze se enzimi kao što su: GGT (gama glutamil transpeptidaza), LAP i alkalna fosfataza.
Dijagnostička vrednost enzima
Određivanje aktivnosti raznih enzima u krvnom serumu ima vrlo veliku dijagnostičku vrednost u bolestima jetre i žučnih puteva, ali i u bolestima drugih organskih sistema.
Povišene vrednosti ALT mogu da ukazuju na akutno oštećenje jetre čiji uzročnici mogu biti razni, a najčešće su to virusni hepatitisi, toksični hepatitis, alkoholni hepatitis, šok jetre, polimiozitis, ili pak infektivna mononukleoza.
Povišene vrednosti AST mogu da ukazuju na znatno oštećenje jetre ili neka druga oboljenja, kao što su virusni, toksični, alkoholni hepatitis, šok jetre, infarkt miokarda, hemoliza in vivo, bolest skeletnih mišića, infarkt pluća, posthepatička bilijarna opstrukcija.
Povišene vrednosti GGT najčešće se javljaju kod alkoholičara i znak su oštećenja jetre.
Povišena vrednost bilirubina javlja se u slučaju oštećenja jetre i opstrukcije žučnih puteva. Može biti i znak insuficijencije jetre, ekstrahepatičke opstrukcije, hemolize, kod novorođenčeta usled raznih uzroka, kao što su fiziološka hiperbilirubinemija, Gilbertov sindrom.
Uzrok povišenih vrednosti albumina jeste dehidratacija.
Uzroci sniženih vrednosti albumina mogu biti akutna upala i insuficijencija jetre sa smanjenom sintezom albumina, dok uzroci povišenih vrednosti alkalne fosfataze mogu da budu intrahepatička holestaza, ekstrahepatička holestaza, osteoblastična bolest, tumor koji stvara alkalnu fosfatazu, trudnoća. Redak uzrok sniženih vrednosti jeste snižen nivo fosfora u krvi (hipofosfatemija).
Granične vrednosti enzima jetre
ALT normalna: muškarci 12-14 U/L, žene 10-36 U/L
AST normalna: muškarci 11-38 U/L, žene 8-30 U/L
GGT normalna: muškarci 11-55 U/L, žene 9-35 U/L
Bilirubin ukupni normalan: 5,1-17 mcmol/L
Albumini normalni: 40,6-51,4 g/L
Referentne vrednosti za alkalnu fosfatazu zavise od životne dobi i razlikuju se kod određenih populacija (muškarci: 60-142 U/L, žene 50g 64-153 U/L).
Prateći simptomi
Poremećeni nivoi enzima jetre ne predstavljaju patološka stanja sama po sebi, već su simptomi nečeg drugog. Primera radi, simptomi povišenih vrednosti mogu biti svrab i žutica. Svrab nastaje iz razloga što se obolela jetra ne može osloboditi otpadnih materija iz krvi. Žutica, s druge strane, može biti praćena dodatnim simptomima, kao što su taman i zamućen urin koji je pun proteina, zatim žućkasta prebojenost kože i očiju, bleda ili bezbojna stolica i znaci ciroze ili drugih oboljenja jetre. Kad je klirens bilirubina smanjen, što se dešava u slučaju akutnog hepatitisa i opstrukcije žučnih puteva, takođe se pojavljuje bleda stolica. U cilju utvrđivanja trenutnog stanja bolesti, rukovodeći se pratećim simptomima, lekar može ispitati jetrinu funkciju, sprovodeći određene testove. Jetreni testovi su, zapravo, zajednički naziv za biohemijske analize krvi koje služe za otkrivanje ili potvrdu bolesti jetre, odnosno za procenu postojanja i težine oštećenja jetrenih ćelija (parenhimna bolest jetre), ili holestaze (zastoja žuči), ukoliko su bolešću zahvaćene ćelije žučnih puteva (holestatska bolest jetre). Obično nivo enzima jetre bude samo blago i privremeno povišen, a najčešće povišeni enzimi ne signalizuju hroničan problem s jetrom.
Lečenje
Medicinski tretman zavisi od uzroka koji leži u njegovoj osnovi, ali i životne starosti, kao i od sveukupnog zdravlja pacijenta. Budući da u osnovi samog poremećaja može biti više faktora, terapijske metode široko variraju od slučaja do slučaja. Primera radi, ako se utvrdi da gojaznost kod određene osobe uzrokuje povišenje jetrenih enzima, u terapijske svrhe će se odrediti metode za skidanje kilograma i održavanje zdrave telesne težine.
S obzirom na činjenicu da je mali broj simptoma u vezi s povišenim nivoom jetrenih enzima, odnosno da mali broj simptoma ukazuje na to, dijagnostika nije jednostavna i zbog toga početak lečenja neretko kasni. U većini slučajeva problem biva otkriven tek pri rutinskoj kontroli krvi kad se utvrdi da su povišeni enzimi jetre. Zbog toga je od izuzetne važnosti da se osobe s dijagnostifikovanom bolešću jetre ili one koje imaju predispoziciju za to redovno kontrolišu. To će im pomoći da bilo koji problem otkriju u ranoj fazi nastanka, a samim tim i dobiju adekvatan i uspešan medicinski tretman.
Nema univerzalnog rešenja
Ishrana je važan deo terapije i nege bolesnika s akutnim i hroničnim bolestima jetre. Međutim, ovde ne postoji univerzalna dijeta, već se ishrana prilagođava stanju bolesnika, dijagnozi i težini bolesti. Po pravilu, ishrana bi trebalo da bude bogata ugljenim hidratima, belančevinama i vitaminima, uz dovoljan unos kalorija. Preporučuje se uzimanje više manjih obroka dnevno. Najčešće se preporučuje i smanjen unos masti, što može biti korisno naročito u slučaju holestatske bolesti jetre, ali pošto se time ujedno smanjuje i unos energije, ovo ograničenje ne bi trebalo biti univerzalno. To je naročito važno kod bolesnika s cirozom, kao i s alkoholnom cirozom jetre, gde je nutritivni status bolesnika važan i za prognozu bolesti. Kod bolesnika s alkoholnom bolešću jetre savetuje se procena stanja uhranjenosti pojedinca, budući da su alkoholičari često pothranjeni, kao i prilagođavanje dijete pojedinom bolesniku.
Bolesnici kod kojih je usled oštećenja jetre došlo do nakupljanja tečnosti u trbušnoj duplji moraju ograničiti unos soli i redovno uzimati diuretike – lekove za uklanjanje suvišne tečnosti iz organizma. Manjak vitamina nadoknađuje se njihovim povećanim unosom hranom ili vitaminskim suplementima. Izbegavanje alkohola i određenih lekova nužno je ne samo kod bolesnika kod kojih su oni uzrokovali bolest nego i u slučaju svih oboljenja jetre.
Aktivnosti bolesnika s oboljenjima jetre
Što se tiče fizičke aktivnosti, ona se kod većine bolesnika može nastaviti, uz izbegavanje velikih napora. Međutim, preporuke su najčešće individualne i zavise od prirode i uznapredovalosti bolesti, nastalih komplikacija, kao i opšteg stanja bolesnika. Mirovanje se po pravilu preporučuje u akutnoj fazi bolesti – npr. u slučaju virusnog
hepatitisa, kad je bolest aktivna, što se odražava visokim vrednostima aminotransferaza u serumu – ili u terminalnom stadijumu bolesti, kad je funkcija jetre znatno oslabljena ili potpuno zakazala. Izbegavanje napora preporučuje se i bolesnicima s varikozitetima (proširenim venama) jednjaka, kako bi se smanjio rizik njihovog naprsnuća i krvarenja, koje može ugroziti život bolesnika.
