Najnoviji podaci govore da u svetu od bolesti srca umre oko 17,3 miliona ljudi, a procenjuje se da će 2030. godine taj broj biti uvećan za otprilike 35 odsto ili oko 23 miliona. Čak 15.000 ljudi u Srbiji doživi infarkt miokarda u toku jedne godine. Zabrinjavajuće je i to što sve češće obolevaju osobe mlade od 40 godina. Oslanjanje na pretpostavku “neće baš mene pogoditi srčani ili moždani udar” nema smisla. Kao glavni faktori rizika navode se arteroskleroza, visok krvni pritisak, visoke vrednosti holesterola i triglicerida, genetski faktor, nedovoljno fizičke aktivnosti, nedovoljno odmora i sna, stres, pušenje, gojaznost, dijabetes, loša ishrana itd.
Šta je srčani udar
Infarkt srčanog mišića ili srčani udar jeste oboljenje koje nastupa kada se priliv krvi u srce kroz srčane (koronarne) arterije toliko smanji daje nedovoljan za osnovne životne funkcije mišića, koji počinje da izumire (nekroza). U 90 odsto slučajeva infarkt miokarda javlja se iznenada, čak u toku mirovanja ili spavanja. Kod ostalih 10 odsto pacijenata napad može isprovocirati veliki fizički napor, stres, obilan i mastan obrok, hirurška intervencija, trauma i sl. U izuzetnim slučajevima infarkt može biti izazvan i embolijom (tromboza ili zapaljenske promene na unutrašnjem zidu srca).
Kako prepoznati napad
Bol u grudnom košu, osećaj jakog stezanja i gutanja, bol koji se širi ispod grudne kosti, kao i bol u vratu, ramenu, rukama ili gornjim delovima trbuha (što može navesti osobu da je u pitanju bol uzrokovan želudačnim ili žučnim tegobama) najčešći su simptomi infarkta srca. U prvim satima napada srčani mišić trpi nedostatak kiseonika (ishemija), usled čega se javlja bol, a zatim nastaju promene na mišićnim vlaknima, koja se raspadaju. Kasnije se na mestu infarkta, umesto mišićnog tkiva, stvara ožiljak od vezivnog tkiva. Na tom mestu zid komore je istanjen. Terapija i mere opreza koje propusuje lekar moraju se strogo poštovati.
Koliko je važna ishrana posle infarkta miokarda
Pored propisanih medikamenata i mirovanja, na tempo oporavka nakon infarkta miokarda utiče i ishrana. Pri popuštanju krvotoka, naročito ako postoje i otoci, nastaju poremećaji ne samo u kardiovaskularnom sistemu već i u ostalim organima, a to za posledicu ima poremećaj i u izmeni hranljivih materija. Kada postoje otoci, zadržava se velika količina tečnosti, jer se kroz bubrege ne izlučuje dovoljno kuhinjske soli (natrijum-hlorid). So se tada zadržava u telu i vezuje vodu, a po zakonu teže, otoci se pojavljuju na najnižim delovima tela – potkolenicama i stopalima. Pored poremećaja u izlučivanju soli, javlja se i povećana koncentracija mlečne kiseline u krvi, posebno kada je reč o težim oblicima srčane slabosti. Zbog toga je posle infarkta miokarda neophodna pravilna i dijetalna ishrana.
Osnovne preporuke za ishranu posle infarkta miokarda su:
*Smanjiti količinu natrijum-hlorida (kuhinjske soli) ili ga privremeno isključiti iz ishrane do novog uvođenja po proceni stručnog lica (od 1/2 do 2 g u toku 24 sata). Nakon toga se, uz konsultaciju sa stručnim licem, može i povećati unos tečnosti.
*Posle infarkta važno je povećati unos voća, jer ono sadrži više baza nego kiselina, pa omogućuje bolju oksidaciju organskih kiselina i transport ugljen-dioksida. Takva dijeta je siromašna proteinima, što će olakšati izmenu azotnih materija. Šećeri iz voća takođe omogućuju bolju oksidaciju, te se smanjuju otoci i rasterećuju organi za varenje.
*Ishrana posle infarkta miokarda mora biti raznovrsna kako bi se organizam snabdeo svim važnim hranljivim sastojcima. Osim toga, hrana za pacijente koji se oporavljaju od infarkta mora biti sveže pripremljena, kuvana, barena ili spremljena na žaru – roštilju. Za osobe koje se oporavljaju od infarkta dobro je jelima dodavati začine poput peršuna, limuna, cimeta i belog luka, ali ne u velikim količinama. Ishrana treba da bude bazirana na tri obroka sa umerenom količinom hrane. Hranu treba dobro sažvakati i lagano gutati. Pre spavanja najbolje je dva sata ništa ne jesti. Tečnost uzimati pre obroka ili sat-dva posle njega.
DOZVOLJENO za dijetu posle infarkta
• hleb bez soli, pirinač, makaroni, rezanci
• povrće (osim celera i spanaća) i pečurke
• voće (kod stroge ishrane bez soli osim banane), povrće (osim celera i spanaća), svezi orasi
• hladnoceđena ulja
• jaja (svaki drugi dan po jedno)
• posna mesa i riba
• supe od povrća (ali ne iz kesica)
• džemovi s malo šećera
• neslani kravlji sir od obranog mleka
ZABRANJENO u ishrani posle infarkta
• slanina i ostale životinjske masti, sva masna mesa i suhomesnati proizvodi
• rafinisana ulja, margarin, majonez
• kajmak, mleko s puno masnoće, pavlaka, masni sirevi
• sladoledi, kolači, čokolada
• slane grickalice i konzervirana hrana
• gazirani i industrijski napici
• alkohol i duvan
NAJBOLJI RECEPTI za ishranu posle infarkta
Varivo od spanaća i brokolija
Sastav:
1 šaka spanaća, 3 lista blitve, 1 šargarepa, 1 manja tikvica, 2 paradajza, 2 cveta brokolija, 2 cveta karfiola, 2 glavice crnog luka, 3 čena belog luka, 1 manji struk praziluka, 1/2 plavog patlidžana, 2 kašike maslinovog ulja, malo morske soli, l grančica celera, začine dodati po želji.
Priprema:
Iseckati sve povrće, ali ne previše sitno. U ključalu vodu prvo ubaciti plavi patlidžan, crni luk i praziluk, a posle 2 minuta dodati ostalo povrće. Kuvati ali da ostane hrskavo, da se ne raspada. Ukupno kuvati najduže 5-6 minuta. Skinuti s vatre, sačekati da se malo ohladi, dodati maslinovo ulje, iseckati celer i dodati začine po želji.
Sirovi puding
Sastav:
1/4 šake badema, 1 tikvica, 1 paradajz, 1/2 avokada, 1/2 šake oraha, 1 kašičica maslinovog ulja, 1/2 kašike rogača, 1/4 kašičice cimeta, 1 grančica peršuna, začini po želji
Priprema:
Tikvice i paradajz dobro oprati, ali ne ljuštiti. Sve sastojke, sem badema i oraha, dobro izmiksati. Sipati u posude i ukrasiti sitno seckanim orasima. Badem je najbolje izrendati preko gotovog pudinga i oraha.
Punjene tikvice i paprike
Sastav:
1 srednja šolja kinoe, l šolja integralnog pirinča,2 crvene i 2 zelene paprike, 2 tikvice, 1 glavica crnog luka, 1 grančica peršuna, 1 grančica celera, 3-4 čena belog luka, 2-3 šargarepe, 1 šaka spanaća ili blitve, malo morske soli, 1 struk praziluka, 2 kašike maslinovog ulja i limun po želji
Priprema:
Kinou i integralni pirinač potopiti u hladnu vodu i ostaviti da odstoje preko noći. Potom dobro isprati i kuvati dok ne omekšaju. Paziti da se zrna ne raspadnu. Obariti blitvu ili spanać, crni i beli luk i praziluk. Sargarepu izrendati, ne bariti. Sve dobro izmešati i dodati malo maslinovog ulja i soli. Izdubiti tikvice i paprike pa nlovati pripremljenom smesom. Pulpu iz tikvica ne treba bacati, može se pomešati s masom za punjenje. Ukrasiti po želji.
Integralni rezanci s povrćem
Sastav:
100 g rezanaca od ječmenog integralnog brašna, 100 g rezanaca od integralnog brašna heljde, 1 glavica crnog luka, 1 grančica peršuna, 1 šargarepa, 2-3 lista paškanata, 1 grančica mirodije, 1 čen belog luka, 1/2 kašičice maslinovog ulja i malo morske soli
Priprema:
U vrelu vodu dodati integralne rezance, kuvati 10-15 minuta, da ne budu lepljivi. Dva-tri minuta pre završetka kuvanja dodati iseckan crni luk, sargarepu, beli luk, paškanat i morsku so. Skinuti s vatre i jesti toplo. Dodati sitno iseckan peršun i mirodiju i 1/2 kašičice maslinovog ulja.
Tikvice punjene tunjevinom
Sastav:
1 parče pečene tunjevine ili tunjevine iz konzerve dobrog kvaliteta, 1 čen belog luka, 2-3 paradajza, 1 krastavac,
2 ili više tikvica, 1 crvena paprika, 3-4 crne masline, 1 šargarepa, 1 glavica crnog luka, 1 grančica peršuna, 1 kašika maslinovog ulja, 1 limun i začini po želji
Priprema:
Sve povrće iseckati, tunjevinu usitniti, pa dodati začine i izmešati. Dobijenom smesom filovati izdubljene tikvice i paradajz. Pulpu iz tikvica i paradajza pomešati s masom za punjenje. Ukrasiti po ukusu.
