Prirodna kozmetika raspolaže sa bezbroj mogućnosti; ne postoji problem koji ne može da se izleči bez pribegavanja sintetičkim proizvodima.
Protiv bora
Ne postoji čudesan lek protiv bora, ali postoji niz korisnih kozmetičkih proizvoda. Imamo na primer ulje od pupolike (Oenothera biennis), od boražine (Borago officinalis) ili od avokada (Persea gratissima); takođe se preporučuje koren ženšena (Panax ginseng), koji ima estrogensko delovanje, odnosno deluje kao ženski hormon. Sapuni od soje i avokada su bogati proteinima i podstiču proizvodnju kolagena, hrane kožu, povećavaju elastičnost i uklanjaju bore.
Sredstva protiv celulita i za mršavljenje
Imamo alge kao što su morski mah ili haluga (Fucus vesiculosus) ili morska kupisina (Laminaria utilis) i biljke poput bršljana (Hedera helix) ili veprina (Ruscus aculeatus). Takođe su korisne u spoljašnjoj upotrebi biljke bogate kofeinom, koji zaustavlja akciju fosfodijesteraze.
Sredstva za skupljanje i stezanje kože
Biljke koje skupljaju, zbog svog oporog delovanja, smanjuju lučenje loja (masti) kože.
Neke biljke sadrže tanine, poput latica ruže na primer (Rosa gallica), hamamelis (Hamamelis virginiana), glogov cvet (Crataegus oxyacantha), plod divlje ruže (Rosa canina) ili hrastova kora (Quercus robur). Mnoge biljke utiču da koža dobije sivu ili braon boju (te se zato koriste za štavljenje kože). Druge biljke, kao na primer voće, utiču na skupljanje zbog visokog sadržaja odredenih kiselina; primeri sa šljivom (Prunus domestica), trešnjom (Prunus avium), breskvom (Amvgdalus persica) ili kajsijom (Prunus arrheniaca), čija pulpa je od velike koristi za pripremu maski i obloga.
Biljke poput kokosa, koji sadrži kumarin (snažno sredstvo protiv zgrušavanja), crvena loza (Vitis vinifera), koja sadrži cijanidine, ili bršljan (Hedera helix) koji sadrži saponine, takode utiču na skupljanje i koriste se u mnogim kozmetičkim proizvodima.
Sredstva za izbeljivanje kože
Sok od limuna (Citrus limonum) služi kao odlično sredstvo za izbeljivanje pigmentarnih povreda kože. Biljke bogate hidrokinonskim heterozidima kao što imaju listovi medveđeg grožda (Arctostaphyllos uvaursi) ili planika (Arbutus unedo), takođe pomažu izbeljivanju u spoljašnjoj primeni.
Sredstva za potamnjivanje kože
Neke biljke sadrže supstance koje podstiču akitviranje pigmenata za sunce (i elektro-magnetske radijacije); mislimo pre svega na psoralene i furokumarine. Sunčeva svetlost sadrži prilično širok spektar i među ultraljubičastim zracima ističu se A, B i C. Zraci UVC se upijaju preko ozona visokog atmosferskog omotača i veoma utiču na kožu; otuda značaj očuvanja zemljinog ozonskog omotača. Zraci UVB ne prolaze kroz staklo a epidermis ih upija. UVA zraci prolaze kroz staklo i epidermis, a upija ih dermis.
Ne preporučuje se preterana upotreba biljaka koje boje kožu.Psoraleni mogu da budu otrovni ukoliko se ne koriste prema lekarskoj preporuci. Ovo toksično delovanje se potvrdilo pre nekoliko decenija kada su neke žene koje su koristile parfeme sa esencijom od carske kruške (Citrus bergamia), nakon sunčanja, doživele povredu tkiva kože na mestima gde su stavile parfem. Carska kruška sadrži bergapten (5-metoxinpso-ralen) koji podstiče delovanje sunčevih ultraljubičastih zraka. Psoraleni kojima se koža natopi upijaju ultraljubičaste zrake A (UVA) koncentrišući ih u epidermisu i preuzimajući ulogu filtera prema spoljašnjim omotačima. Proizvodizapotamnjivanje poputberga-sola bazirali su delovanje pigmenata na njegov sastojak psoralen. Danas takodje postoji terapija koja se naziva P-UVA (Psoraleni + UVA) koja je, uprkos tome što se preterano primenjivala radi potamnjivanja kože, korisna za lečenje nekih specifičnih bolesti kože.
Sredstva za zarastanje ožiljaka
Balsami iz Perua (Myroxylon balsamiferum) ili mirisne smole (Styrax benzoin) su se koristili kao sredstva za zarastanje ožiljaka, služeći pri tom kao osnova ili komponenta u brojnim kozmetičkim i farmaceutskim formulama.
Takođe je veoma korisno i ulje gospine trave (Hvpericum perforatum), koje se koristilo u mnogim evropskim vojskama u toku prošlog veka. Verovatno je jedna od najznačajnijih biljaka azijska šumarica (Hydrocotile asiatica), koja može da se primenjuje kako spolja tako i iznutra.
Biljni kortikosteroidi
Kreme na bazi kortizona se, bez sumnje, najviše koriste u opštem lečenju dermatoloških promena.Povoljna strana lečenja ovim lekovima nalazi se u sposobnosti da spektakularno i brzo umanji dosadne simptome kože. Medjutim, korišćenje (a naročito preterivanje) ovih krema i drugih lekova na bazi kortizona mogu, takođe, da izazovu druge probleme, kao na primer slabu otpornost na infekcije, očigledni rizik nagomilavanja, naročito efekat odbijanja (kada prestane lečenje problem se vraća, ponekad u mnogo snažnijoj formi).
Istraživanja o biljnim kortikosteroidima još traju, ali se već ispitala upotreba određenih biljaka iz srednje Amerike, poput tropske povijuše (Dioscorea floribunda), koja sadrži diozgenin, vrstu saponida koji je u hemijskom smislu prethodnik hormona progesterona. Druge biljke sa biljnim steroidima su soja (Glicine soja), koja sadrži stigmasterol i sitosterol, i aloja (Aloe vera), koja sadrži hecogenine. Upotreba korti-kosteroida internim putem, uključujući i one biljnog porekla, mora da se vrši uvek prema lekarskoj preporuci.
Sredstva za ublažavanje i protiv upala
Biljke koje imaju ova svojstva bogate su lepljivim sokom, sluzavom supstancom koja nakon formiranja zaštitnog omotača na koži pomaže njenoj hidrataciji i ublažavanju upale. Veoma su korisni cvetovi crnog (Malva svlvestris) i belog sleza (Althaea officinalis).Četiri do šest cvetova crnog sleza (naročito svežih) potopljenih u šoljici ključale vode, služe za pripremu odlične kupke za usta, korisne u borbi pro-tiv čireva ili drugih upalnih procesa sluzokože. Među biljkama koje utiču na smirivanje upala nalaze se one koje sadrže velike količine terpena plave boje, takozvanog azulina. Njima su bogati kamilica (Anthemis nobilis), hajdučka trava (Achilea millefolium), titrica (Matricaria chamomilla) ili azulit (Centaurea cvanum). Treba staviti deset do petnaest cvetova kamilice u oko 300 ml vode da bi se dobio savršen losion kolirijum klistir ili kupka za usta. Ima biljaka koje su bogate flavonoidima (žutim i narandžastim pigmentima) koji takođe deluju protiv upale; to su na primer neven (Calendula officinalis), arnika (Arnica montana) ili opet azulit (Centaurea cyanus).
Sredstva za hidrataciju i omekšavanje kože
Biljke bogate lepljivim sokom o kojem smo upravo govorili (crni i beli slez, lipa, itd.) deluju hidratantno i protiv upala. Druge biljke su hidratantne samo zato što skupljaju vodu i masnoću na koži. To je slučaj sa krastavcem (Cucumis sativa), malinom (Rubus idaeus), brusnicom (Vaccinium myrtilus), dinjom (Cucumis melo), aloe verom (Aloe vera) ili nekim kaktusima poput nopala (Opuntia ficusindica).
Masne supstance hidriraju kožu pošto nakon formiranja filma preko nje onemogućavaju prirodno isparavanje vode (transpiraciju).
