Slatki krompir ipomoea batatas je zaista čudesna namirnica: sadrži ogromnu količinu zdravih supstanci, a o ljusci, moćnom leku protiv dijabetesa, da i ne govorimo…
Zaboravimo na običan krompir, neizostavni deo mnogih jela naše tradicionalne kuhinje. Naime, s botaničke tačke gledišta Ipomoea batatas, namirnica kod nas poznata i kao “slatki krompir”, nema mnogo zajedničkog s običnim krompirom. Pored toga što pripadaju različitim porodicama, krompir pripada porodici Solanacee, a batat porodici Convolvulacee – crveni batat nije baš krtola, kao krompir, već krtolast koren u hiljadu oblika, podvrsta i dimenzija. Hajde da ga bolje upoznamo…
Građanin sveta
Zaista su neobični putevi kojima je tokom vekova prolazio neumorni slatki krompir! Mnogo je tragova ostavio na tim putevima, te nam je zbog toga lakše da shvatimo kuda je išao. Sigurno je da je tri stotine godina pre Kolumbovog dolaska na američki kontinent slatki krompir već uveliko bio značajan deo svakodnevne ishrane meksičkih, andskih i karipskih naroda, da bi potom prešao okean i došao do Polinezije i Filipina, sve dok se nije iskrcao u Evropu.
Mnoštvo izvrsnih svojstava
Ostavićemo na stranu poreklo i vratićemo se onom što nas najviše zanima… Naime, slatki krompir je izvanredna namirnica s nutritivne tačke gledišta. Dovoljno je reći da ga je Centar za nauku od javnog značaja, važna američka organizacija koja za cilj ima pravilno informisanje građana o odabiru namirnica, stavio na ubedljivo prvo mesto na listi najzdravijih namirnica!
Prehrambena svojstva slatkog krompira batata su veoma značajna: poseduje obilje vlakana, mnogo važnih mineralnih soli (među kojima se izdvajaju kalijum, mangan, fosfor i kalcijum), neverovatno mnogo vitamina A i C te znatnu količinu vitamina B6. Sve se to odnosi na “meso” ovog neobičnog krompira, ali svašta ćemo još otkriti ako se pozabavimo i ljuskom…
Ljuska slatkog krompira leči dijabetes
Upravo je spoljašnjost slatkog krompira ta koja je podstakla pažnju istraživača i nutricionista iz čitavog sveta. Naime, u ljusci se nalazi jedan sastojak – kajapo – koji sprečava razvoj dijabetesa tipa 2 te pozitivno deluje na tok bolesti kod onih kod kojih se već razvilo to oboljenje. Dokazi za to su se pojavili u jednoj studiji koja je sprovedena pre desetak godina, ali čiji su rezultati potvrđeni u toku narednih istraživanja. Naime, 62 osobe s dijabetesom tipa 2 bile su podeljene u dve grupe i svakog dana jedna grupa dobijala je četiri grama kajapa, a druga placebo. Nakon 12 nedelja tretmana, kod pacijenata koji su uzimali kajapo zabeležen je znatan pad nivoa šećera u krvi na prazan stomak, glikoznog hemoglobina (parametra koji pokazuje koncentraciju glukoze u krvi na duži period), pa čak i holesterola.
Kako se priprema slatki krompir
Slatki krompir možete slobodno uvrstiti u svoju ishranu. Pored toga što smo otkrili da je zdrav, možete ga jesti bez bojazni da ćete se ugojiti (ukoliko ne preterujtete). Nećemo se detaljno baviti receptima, koji mogu da budu manje ili više zahtevni i prefinjeni – samo imajte na umu da slatki batat odlično može zameniti običan krompir, a u mnogim slučajevima i bundevu, na koju, uostalom, i podseća kada je ukus u pitanju. Dakle, njoke, rižota, pire, ukusni prilozi… šta god poželite. Osim toga, slatki krompir može da se jede i presan (odličan je u salatama) i to NEOLJUŠTEN!
Najbolje je ugledati se na Japance: oni slatki krompir redovno jedu presan, zajedno s ljuskom, i u velikim količinama. Odličan je i kada se skuva, a može se pripremiti na bezbroj načina. Poslednja opcija jesu fitoterapijski ekstrakti, koji se mogu naći na japanskim internet sajtovima. Ipak, ne preporučujemo vam tu opciju, uvek je bolje potražiti svež slatki krompir u piljarnici ili prodavnici zdrave hrane.
Slatki krompir batat uzgoj
Nije uvek lako pronaći slatki krompir u prodavnicama, a i cena može nekad biti obeshrabrujuća… Stoga možete probati da ga gajite sami, imajući u vidu da je njegova proizvodnja prilično jednostavna i da naša zemlja ima odgovarajuće klimatske predispozicije za uzgajanje slatkog krompira. Najbolji period za sejanje slatkog krompira jeste mart/april, kada se temperatura vazduha ne spušta – bar ne bi trebalo – ispod 10 stepeni. Mogu se ubaciti u zemlju klice ili manji komadi korena kao kod običnog krompira, važno je samo imati na raspolaganju meko tlo i zalivati ga redovno i obilno. Krajem leta, pod gustim listovima, sačekaće vas lepo iznenađenje…
