Smokva (Ficus carica L.) je veoma cenjeno južno voće, simbol života, mira, blagostanja i plodnosti i najpominjanija je biljna vrsta u Bibliji. Veruje se da potiče iz Turske i jugozapadne Azije. U grčkim letopisima je zapisano da su se učesnici drevnih Olimpijskih igara “dopingovali” zrelim i suvim smokvama, a pominje se i da je bila najdraže Kleopatrino voće. Vučica je u senci smokve dojila Romula i Rema, Eva i Adam su se “pokrivali” baš smokvinim listom. Veruje se da smokve donose sreću i štite kockare, koriste se i u ljubavnim napicima, kao i u seksualnoj magiji.
Kao hranljivo i lekovito voće, smokva je bila poznata čak i pre 4.000 godina u Mesopotamiji. Dalje se širila preko Krita do antičke Grčke, gde je postala osnova tradicionalne ishrane. U starom Rimu smokva je smatrana svetim voćem.
SASTAV I LEKOVITO DEJSTVO
Smokva je vrlo zdravo, ali i kalorično voće. Suv plod sadrži 50-70 odsto šećera, zbog čega dijabetičari ne smeju da je jedu. U 100 grama suve smokve ima čak 230 kalorija, pa su zbog velike energetske vrednosti preporučljive svima koji se izlažu velikim fizičkim i mentalnim naporima.
Sadrži važne vitamine B-grupe, vitamin C i beta-karoten. Od minerala sadrži kalcijum, kalijum, magnezijum, fosfor, gvožđe i bakar. Količina magnezijuma u suvim plodovima je ta puta veća nego u svežim. Zato su suve smokve važan izvor ovog minerala neophodnog za mišiće, krvne sudove i nervne ćelije.
– Smokve i njihov mlečni sok imaju jako antiseptičko, fungicidno i dezinfikujuće dejstvo. Enzimi iz smokvinog mlečnog soka deluju antibakterijski i kao veoma dobar “konzervans”, te štite hranu od kvarenja.
– Mlečni sok takođe pomaže kod glista i ostalih crevnih napasti, a leci i gljivice, bradavice na koži i omekšava kurje oči i žuljeve.
– Smokve pomažu u snižavanju povišenog pritiska, jer su dobar izvor kalijuma, minerala koji reguliše pritisak.
– Sveže i suve smokve obiluju rastvori) ivim vlaknima koja snižavaju nivo holesterola.
– Mogu da budu od pomoći čak i pri mršavljenju. One su dobar izvor vlakana, koja održavaju osećaj sitosti i odgovarajući nivo energije.
– Sadrže i kalcijum koji održava kosti u dobrom stanju.
– Čaj od lišća smokve se preporučuje dijabetičarima jer smanjuje nivo insulina.
– Istraživanja na životinjama su pokazala da smokve snižavaju nivo triglicerida u krvi.
– Lateks, beli sok iz stabla smokve koristi se kao lek protiv neplodnosti, ali i kao pomoć dojiljama (“podstiče mleko”).
– Preporučuju se i protiv nesanice (sadrže triptofan) i pomažu mozgu da bolje iskoristi gluko-Smokve sadrže i do 80% vode (blagotvorno deluju na kožu), a istovremeno su voće sa najvišim nivoom prirodnih šećera, podstiču i rad mozga, brže razmišljanje i bolje pamćenje.
– Visoke koncentracije glukoze i fruktoze u smokvi predstavljaju zdraviju zamenu za beli (industrijski) šećer.
– Pre jela ili kuvanja, pod hladnom vodom pažljivo uklonite kožicu smokava.
– Skuvajte ih u soku, ili u crvenom vinu i servirajte sa sladoledom. Iseckane smokve možete dodati u ovsenu kašu, ili u razne salate. Možete da ih poslužite uz orahe i bademe, sa pršutom, kao desert, punjene sirom. Od svežih plodova možete da pripremite pekmez,džem, kompot, sok, sirup, sladoled, kolače, vino, rakiju…
RECEPTI
Smokve sa medom
Potrebno je 400-500 g krupnih smokava, tri kašike meda, 100 g putera, 70 g badema i malo ruma. Propržite prepolovljene smokve na zagrejanom puteni sa svih strana, pa prelijte medom promešanim s rumom. Kratko prokuvajte na laganoj vatri, pospite listićima prepečenog jezgra badema i servirajte toplo.
Liker od smokava
U staklenu flašu sipati litar domaće rakije lozovače, a zatim dodati 200 grama iseckanih suvih smokava. Promućkati flašu na svakih pet dana, a posle dva meseca smokve izvaditi kako ne bi “popile” sav alkohol. Liker služiti dobro rashlađen, uz krišku limuna.
SMOKVE stimulišu plodnost
Dobro opranu staklenu teglu napuniti suvim smokvama i preliti maslinovim uljem do vrha. Dobro zatvoriti teglu i ostaviti da odstoji četrdeset dana. Svaki dan u jutru na prazan stomak pojesti po dve smokve.
Pokazalo se da ovako pripremljene smokve utiču na nivo hormona FSH u organizmu. Kod žena FSH, zajedno sa LH, podstiče rast i sazrevanje Grafovog folikula u jajniku. Kod muškaraca FSH povećava proizvodnju androgena, proteina neophodnog u spermatogenezi.
Smokva jača imunitet
Ako godišnji odmor provodite na moru nemojte da propustite da što češće jedete slatke plodove smokve. Razloga ima mnogo jer plod drveta Ficus carica obiluje voćnim šećerom (10-15 g u 100 g) kao i betakarotinom, neophodnim da se u organizmu stvori vitamin A. Ovaj vitamin jača imuni sistem, štiti od negativnih uticaja slobodnih radikala, ali i sunčevih zraka, a doprinosi i lepoti kože. Naučna istraživanja su, takođe, pokazala da su smokve izuzetno bogat izvor polifenola (više nego u borovnicama i grožđu), koji sprečavanju pojave tromba, kao i biljnih sterola, supstanci koje regulišu nivo holesterola u krvi.
