Crevne infekcije, naročito salmoneloza, leti se javljaju češće nego inače, zbog čega je neophodna pojačana opreznost prilikom pripreme namirnica u kojima se razvijaju opasne bakterije – jaja, meso, nepasterizovano mleko…
Leto je period kada su infekcije organa za varenje najučestalije jer toplo vreme pogoduje razvoju bakterija u namirnicama. Uzrok je u većini slučajeva nepravilno skladištenje ili pripremanje hrane, a do trovanja dolazi konzumiranjem mleka, sladoleda, jaja, mesa, i drugih vrsta namirnica (neoprano voće i povrće, na primer) u kojima se razvila neka bakterija.
Staje salmoneloza?
Bakterija koja najčešće tokom leta “uzima svoj danak” je salmonela. Ovaj opasni mikroorganizam izaziva stomačnu infekciju poznatu pod imenom salmoneloza, koja napada i ljude i životinje. Tegobe izazvane salmonelom traju oko nedelju dana, ali bolest ponekad toliko uzme maha daje neophodna hospitalizacija. Ozbiljne komplikacije i smrt zbog salmoneloze dešavaju se u retkim slučajevima, i to uglavnom “kad su u pitanju vrlo mlade ili starije osobe, kao i ljudi čiji je organizam oslabljen zbog neke druge bolesti.
Simptomi
Simptomi se obično pojavljuju od 12 do 72 sata posle unošenja toksične hrane u organizam. Javljaju se grčevi u stomaku, glavobolja, temperatura i jaka dijareja. Mogu se pojaviti mučnina i povraćanje a dešava se da inficirana osoba ima sasvim blage, gotovo neprimetne simptome.
Pažljivo sa namirnicama
Ljudi se inficiraju salmonelom kada hranom unesu bakteriju u organizam. To se može dogoditi kada se jede hrana koja nije potpuno skuvana ili je nakon pripremanja previše dugo stajala van frižidera. Salmonela se može preneti na druge i u slučaju da inficirana osoba ne opere ruke posle upotrebe toaleta. Ljudi koji rade na pripremanju ili proizvodnji hrane, a zaraženi su salmonelom, mogu inficirati namirnice dodirujući ih, isto kao što i inficirano medicinsko osoblje, ukoliko ne vodi računa o higijeni ruku, može preneti zarazu u kontaktu sa pacijentima.
Salmonela se uglavnom razvija u prehrambenim proizvodima životinjskog porekla, kao što su jaja, meso i mesne prerađevine, nepasteriyovano mleko i drugi nepasterizovani mlečni proizvodi. Kuvanjem i obradom hrane, bakterija se može efikasno uništititi. Istraživanja su pokazala da većina domaćih životinja, uključujući stoku, patke, svinje, pse, mačke i piliće, nosi ili prenosi salmonelu. Bakterija je takođe pronađena kod raznih vrsta divljih životinja te se stoga preporučuje temeljno pranje ruku posle kontakta sa životinjama, kako bi se sprečilo širenje zaraze. Zagađena voda takođe može da sadrži salmonele.
Dijagnostika
Salmonela se dijagnostikuje laboratorijskim testom uzorka iz stolice (koprokultura) a nekoliko dana nakon uzimanja uzorka utvrđuje se da li je ova bakterija uzročnik infekciie.
Lečenje
Ljudi koji nemaju drugih zdravstvenih tegoba, obično se oporavljaju bez ikakvog lečenja. Mala deca, starije osobe i bolesnici, u najvećem broju slučajeva moraju da uzimaju antibiotike, jer njihov organizam nije u stanju da se sam izbori protiv infekcije. U slučaju dehidratacije, izgubljena tečnost se nadoknađuje oralno ili intravenozno. Ukoliko je dijareja izražena, obavezna je konsultacija sa lekarem. Upotreba antibiotika tokom lečenja može da produži vreme koje je organizmu potrebno da se “pročisti od salmonele”. Čak i kad simptomi nestanu, potrebno je nekoliko nedelja da bakterija Dotpuno nestane iz creva.
INFO PLUS
Američki stručnjaci otkrili su da voće i povrće nije baš uvek zdravo za jelo. Naime, slatki plodovi i zeleniš mogu biti zaraženi bakterijama salmonele i ešerihije koli, i tada postaju opasni, baš kao i meso. Preciznije, voće i povrće inficirano opasnim mikroorganizmima može da izazove više štete nego, na primer, nedovoljno pečeno pileće meso ili jaja zaražena tim istim bakterijama. Za izvođenje ovog zaključka najzaslužniji su – američki advokati koje su angažovale neke organizacije za zaštitu američkih potrošača. Oni su zatražil veštačenje eksperata koji su nedvosmisleno potvrdili da se u voću i povrću, zbog korišćenja stajskog đubriva, takođe,salmonela i ešerihija koli, koje, kao što je poznato, izazivaju ozbiljne zdravstvene probleme. Uprkos tome što je infekcija salmonelom najčešća posle konzumiranja zaraženog pilećeg mesa ili jaja, u poslednjih nekoliko godina primećeno je da se lekarima javlja sve veći broj osoba koji su se ovom bakterijom zarazili konzumirajući voće i povrće.
PREVENCIJA
Pažljivo perite ruke sapunom i vodom pre jela, pripremanja hrane, posle upotrebe toaleta, menjanja pelena ili igranja sa kućnim ljubimcima ” Obratite pažnju na pripremu hrane životinjskog porekla. Ona mora da budu dobro skuvaria (pečena), posebno živina i jela koja sadrže jaja. Sveza žumanca treba da budu cela kada se jaje razbije. Proizvodi od mesa i živine ne bi trebalo da imaju roza boju.
Izbegavajte da jedete sirova ili polomljena jaja, nepasterizovano mleko, sir od nepasterizovanog mleka, ili bilo koji drugi nepasterizovani mlečni proizvod.
– Hranu koja preostane nakon obroka treba spremiti u frižider i dobro podgrejati pre ponovne upotrebe.
– Pazite da hrana koju pripremate ne dođe u dodir sa drugim namirnicama životinjskog porekla.
– Dobro operite ruke i posuđe koje ste upotrebili prilikom pripreme sirove živine, pre nego što, na primer, spremate salatu.
– Ukoliko negujete osobu koja ima salmonelu, njen veš ili bilo koji drugi materijal koji može biti inficiran izmetom odmah operite, a otpatke pažljivo spakujte. Dobro operite ruke posle kontakta sa bolesnikom.
– Tokom letnjeg perioda, kada su temperature izrazito visoke, izbegavajte da jedete hranu iz fast-fud restorana.
– Pazite gde kupujete sladoled, izbegavajte majonez i druge namirnice u kojima može da se nađe salmonela.
Povezano>>> Šta morate znati o trovanju salmonelom
