Alovina
Napitak, koji su verovatno pripremali još i stari Sloveni, dobija se kokičenjem zobi, ječma ili drugih žitarica (kao što se kokica kukuruz), da bi ispucala opna i oslobodile štetne bakterije i gljivice. Iskokičana zob se, potom, potopi u vodu, u zapreminskoj razmeri 3:1 (npr. jedna šolja zobi, tri vode), i ostavi da vri nekoliko minuta, a potom procedi i pasterizuje. Pije se pre jela, ili između obroka, bez ograničenja.
Medovina
I medovina je izuzetan osvežavajući i energetski napitak starih Slovena koji se dobija tako što se, najpre, celo pčelinje saće, sa svim sadržajima (medom, propolisom, voskom) ispira mlakom vodom u posudi (najbolje u emajliranoj) u kojoj se, potom, ceo taj sadržaj kuva. Pena koja se javlja uklanja se drvenom kašikom i odbacuje. Kad se prokuva i ohladi, voskovarina se izdvoji sama (padne na dno posude), a tečnost nalije u staklenu posudu u kojoj stoji sedam do deset dana na toplom to vreme odvija se vrenje u kojem se stvara i do desetoprocent a to vrenje mora da se preseče – čašicom dobre ljute rakije. Pot medovina flašira i čuva na tamnom mestu.
Buza
Buza je sok drveta breze, javora ili klena koji se dobija tako što se, najpre, na stablu ne tanjem od 20 centimetara, na metar iznad zemlje, zabuši rupa širine jednog, a dubine tri do pet centimetara. U bušotinu se ubaci tanko crevo i sprovede u posudu koja se, nešto niže, pričvrsti za stablo. Na taj način za 24 sata može da se nalije tri do pet litara buze koja može odmah da se pije i koja je dobar osvežavajući napitak. U planini, gde nema izvora vode, buza gasi žeđ. Zabušena rupa na stablu zatvara se glinom ili drvetom.
