Neurološki problemi i pregled
Da li znate šta su to neurološki problemi i za šta je neurolog? Kako izgleda jedan pregled kod neurologa? Odgovore na ova pitanja potražite u okviru narednog članka.
Neurološki problemi
Postoji više od 600 neuroloških poremećaja. Neurološki problemi ili poremećaji su bolesti koje utiču na mozak i centralni i autonomni nervni sistem. U prepoznavanju znakova i simptoma neuroloških problema, prvo je važno da se napravi razlika između različitih vrsta neuroloških poremećaja.
Koje su vrste neuroloških problema?
Postoje mnoge vrste neuroloških problema, uključujući:
– Alchajmerova bolest
– epilepsija
– multipla skleroza
– Parkinsonova bolest
– migrene.
Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da različite vrste neuroloških poremećaja utiču na milione ljudi širom sveta, uključujući i 24 miliona koji pate od Alchajmerove bolesti i 326 miliona koji su iskusili migrene.
Neurološki problemi – šta ih izaziva?
Ukoliko sumnjate da vi ili neko koga poznajete boluje od određenog neurološkog problema, prvo je neophodno obaviti neurološki pregled. Uzroci ovakve disfunkcije mogu biti veoma raznovrsni. Kičmena moždina i mozak su izolovani brojnim membranama koje mogu da budu ugrožene silom i pritiskom. Periferni nervi se nalaze duboko ispod kože i mogu biti podložni oštećenjima. Neurološki problemi utiču na celu neurološku stazu ili jedan neuron. Čak i mala smetnja strukturnoj stazi neurona može dovesti do disfunkcije. Kao rezultat toga, neurološki poremećaji mogu rezultirati od brojnih uzroka, uključujući:
– stil života
– infekcije
– genetika
– uzroci u vezi sa ishranom
– uticaji iz spoljašnje sredine
– fizičke povrede.
Neurološki problemi simptomi
Znaci neuroloških poremećaja mogu značajno da variraju, u zavisnosti od vrste poremećaja kao i određenog područja tela koje je zahvaćeno. U nekim slučajevima, možda iskusite emocionalne simptome, dok u drugim slučajevima fizički simptomi mogu biti posledica.
Emocionalni simptomi neuroloških problema
Iako mnogi ljudi često prvo traže fizičke simptome poremećaja, važno je shvatiti da postoje i mogu biti emocionalni simptomi neuroloških problema. Na primer, možda ćete doživeti promene raspoloženja ili iznenadne izlive besa. Pojedinci koji pate od neuroloških problema mogu da dožive depresiju ili zablude.
Treba shvatiti da ovi simptomi mogu biti pokazatelj drugih poremećaja i stanja. Ako ste primetili ove simptome kod sebe ili nekog bliskog, važno je da potražite pomoć i da se najpre obavi neurološki pregled.
Fizički simptomi neuroloških problema
Fizički simptomi neuroloških problema mogu da uključuju sledeće:
– Delimična ili potpuna paraliza
– Slabost mišića
– Delimičan ili potpun gubitak osećaja
– Napadi
– Teškoće sa čitanjem i pisanjem
– Slabe kognitivne sposobnosti
– Neobjašnjiv bol
– Smanjena budnost
Kratkoročni i dugoročni efekti neuroloških nestabilnosti
Ako se ne leče, neurološki problemi i poremećaji mogu rezultirati u velikom broju ozbiljnih posledica. Kratkoročni i dugoročni efekti neurološke nestabilnosti mogu značajno varirati u zavisnosti od poremećaja i ozbiljnosti vašeg stanja. Na primer, 50% osoba koje boluju od multiple skleroze mogu iskusiti depresiju bar jednom. Simptomi Parkinsonove bolesti postaju sve ozbiljniji, jer je to progresivna bolest. Najvažniji korak kada postoji sumnja na neki neurološki problem jeste neurološki pregled.
Šta je neurolog ?
Šta radi neurolog? Neurolog je lekar koji je specijalizovan za lečenje oboljenja nervnog sistema. Nervni sistem se sastoji od dva dela: centralnog i perifernog nervnog sistema. To uključuje mozak i kičmenu moždinu.
Bolesti, poremećaji i povrede koje uključuju nervni sistem često zahtevaju upravljanje i tretman od strane neurologa.
Za šta je neurolog?
Neurolog dijagnostikuje i leči neurološka stanja, ili probleme sa nervnim sistemom. Simptomi koji obično zahtevaju pregled kod neurologa su:
– problemi sa koordinacijom
– slabost mišića
– promena u senzaciji
– konfuzija
– vrtoglavica
Ljudi koji imaju problema sa svojim čulima (vid, sluh, dodir, miris, ukus) takođe mogu da posete neurologa. Problemi sa čulima su ponekad uzrokovani bolestima nervnog sistema.
Neurolog može lečiti i pacijente sa:
– poremećajima u vidu napada, kao što je epilepsija
– moždanim udarom
– multiplom sklerozom
– neuromuskularnim poremećajima, kao što je miastenija gravis
– infekcijama nervnog sistema, uključujući encefalitis, meningitis ili apsces mozga
– neurodegenerativnim poremećajima, kao što su Lou Gehrig-ova bolest i Alchajmerova bolest
– poremećajima kičmene moždine, uključujući zapaljenske i autoimune poremećaje
– glavoboljama, kao što su koncentrisane glavobolje i migrene.
Kako izgleda neurološki pregled i kako se pripremiti
Tokom vašeg prvog sastanka sa neurologom, on će verovatno izvršiti fizički pregled i neurološki ispit. Neurološki pregled u vidu ispitivanja će testirati vašu mišićnu snagu, reflekse i koordinaciju. Pošto različiti poremećaji mogu imati slične simptome, vaš neurolog će možda morati da obavi više testiranja za postavljanje dijagnoze.
Neurolog može preporučiti različite procedure da bi se utvrdilo ili lečilo određeno stanje. Ove procedure mogu da obuhvataju:
Lumbalna punkcija
Vaš neurolog može koristiti lumbalnu punkciju da testira spinalnu tečnost. On može preporučiti ovaj postupak ako smatra da su simptomi prouzrokovani problemom u vašem nervnom sistemu oni koji se mogu detektovati u vašoj spinalnoj tečnosti. Procedura podrazumeva ubacivanje igle u kičmu nakon što ste primili lokalnu anesteziju i uzimanje uzorka kičmene ili spinalne tečnosti.
Tenzilonski test
Ova procedura može da pomogne neurologu u dijagnozi miastenije gravis. U ovom testu, vaš lekar vam ubrizgava lek koji se zove Tenzilon. Onda posmatra kako to utiče na vaše pokrete mišića.
Elektroencefalogram (EEG)
Primenom elektroda na koži temena, ovaj test meri električnu aktivnost u mozgu.
Neurolog može da koristi i druge vrste testova.
Kako bi postavio dijagnozu, neurolog može koristiti testove za snimanje, kao što su:
– kompjuterizovana tomografija ili CT
– magnetna rezonanca ili MRI skeniranje
– pozitron emisiona tomografija ili PET skeniranje
Druge dijagnostičke procedure obuhvataju ispitivanje sna i angiografiju. Angiografija određuje blokade u krvnim sudovima u mozgu.
Najbolji neurolog u Beogradu Dr Slavko Janković, Belmedic neurolog +381 11 309 1000
