Trovanje hranom prate simptomi kao što je mučninoa, povraćanjem i dijareja, a lečenje se zasniva na nadoknadi izgubljene tečnosti, mirovanju i poštednom režimu ishrane. Opasne bakterije u namirnicama nisu neuobičajena pojava. Mada ih mnogi dovode u vezu samo s restoranima ili kioscima brze hrane, one se zapravo uz malo nepažnje prilikom čuvanja sirovina i tokom pripreme hrane veoma brzo mogu razmnožiti u svakoj kuhinji, naročito tokom toplijih meseci, kad je trovanje hranom gotovo svakodnevica. Koje se bakterije najčešće kriju u namirnicama, kako ih uništiti da se ne bi desilo trovanje hranom i kako se njihovo prisustvo u crevima može odraziti na naše zdravlje?
Važnost probiotika
Bakterijske infekcije oštećuju crevnu floru. Zato se preporučuje korišcenje probiotika, koji sadrže ‘dobre bakterije’ i tako pomažu njen oporavak. Prema načinu primene, probiotici se dele na bioterapeutike i funkcionalne dodatke ishrani. Bioterapeutici su namenjeni za prevenciju ili terapiju bolesti, dok funkcionalni dodaci ishrani pozitivno utiču na ravnotežu crevne flore. Najjednostavniji način da probiotici završe u našim crevima i da se bore protiv stafilokoka i salmonele koje izazivaju trovanje hranom jeste svakodnevno konzumiranje fermentisanih mlečnih proizvoda, poput jogurta i kefira.
Dehidratacija – glavna komplikacija
Kad hrana zaražena bakterijama dospe u čovekov digestivni trakt, dolazi do trovanja želuca i upale sluznice želuca i creva. To traje najduže nedelju dana i uglavnom ne ostavlja posledice, a prvi simptomi trovanja hranom javljaju se sat-dva nakon konzumiranja zaraženih namirnica.
Trovanje hranom simptomi
- mučnina
- povraćanje
- grčevi u trbuhu i
- dijareja.
Ponekad se mogu javiti i simptomi
- glavobolja
- porast telesne temperature
- drhtavica.
Najveća komplikacija trovanja hranom jeste dehidratadja, koja podrazumeva gubitak vode i elektrolita, naročito natrijuma i kalijuma. Simptomi su jak osećaj slabosti, malaksalost, izražena žeđ, suva usta, promuklost, nizak krvni pritisak, oslabljen periferni puls i oskudno mokrenje.
Nepromenjen ukus i miris
Bakterije mogu završiti u hrani na dva načina. Ako govorimo o primarnoj kontaminaciji, misli se na namirnice životinjskog porekla koje se koriste bez pravilne termičke obrade. To mogu biti sirova jaja u kremovima, sladoledu ili majonezu, ali bakterije opstaju i u nedovoljno obrađenim namirnicama – rovitim jajima ili slabo pečenom mesu s roštilja ove namirnice najčešće izazivaju trovanje hranom. Postoji i sekundarna kontaminacija, do koje dolazi kad bakterije iz gornjih respiratornih puteva i s čovečje kože i bakterije fekalnog porekla završe u hrani, a to se dešava kad se ruke ne operu pre pripreme jela ili se hrana priprema na nečistim radnim površinama i u prljavom posuđu. Zaražena hrana je obično normalnog izgleda, ukusa i mirisa a kad se trovanje hranom desi ljdi se obično čude što nisu primetili da je hrana pokvarena.
Salmonela najčešća u hrani
Bakterija Salmonella spp. kod nas je najčešći uzročnik trovanja hranom. Ona se može naći u sirovom mleku, mesu, jajima, ali i jelima u čijoj su pripremi korišćena sirova jaja. Salmonela izaziva bolest koju zovemo salmoneloza, a važno je istaći da je ova bolest zarazna, što znači da zaražena osoba može preneti bakteriju na zdravu osobu. Upravo zbog toga veoma je važno održavati ličnu higijenu, naročito prati ruke pre jela i nakon upotrebe toaleta. Trovanju hranom su izloženije osobe s oslabljenim imunološkim sistemom. To su stariji ljudi, trudnice, deca i odojčad, kao i osobe s hroničnim oboljenjima poput dijabetesa i hepatitisa.
Opasne stafilokoke
Za razliku od salmoneloze, gde sama bakterija izaziva trovanje, stafilokokno trovanje hranom uzrokovano je unapred izlučenim toksinom zlatnog stafilokoka. On se nalazi na sluznici nosa, ždrela i kože, a ta vrsta trovanja vrlo je česta leti i vezuje se za konzumiranje sladoleda i kolača, još neke vrste bakterija mogu dospeti u hranu. Bakterija Campylobacter spp. može se naći u mesu, nepasterizovanom mleku i kontaminiranoj vodi. Ne razmnožava se u samoj hrani, već u digestivnom traktu domaćina, što znači da svega nekoliko bakterija u komadu slabo kuvanog mesa može izazvati trovanje hranom.Takođe simptomi trovanja hranom se mogu javiti i zbog bakterija iz hrane kao što su C. perfringens, L monocytogenes, ali i ešerihija koli.
Povezano>>> Trovanje hranom kod dece
Brzo razmnožavanje
Na sobnoj temperaturi bakterije u hrani razmnožavaju se veoma brzo za osam sati od samo jedne bakterije može nastati nekoliko miliona njih. Dakle, ako je hrana kontaminirana čak i malim brojem bakterija, a vi je preko noći ostavite van frižidera, do kritičnog stepena zaraze može doći već sledećeg jutra. U tom slučaju samo jedan zalogaj može izazvati trovanje hranom ali da se to može sprečiti odlaganjem i čuvanjem hrane u frižideru, jer se tako sprečava razmnožavanje bakterija. Restorani i kiosci brze hrane u kojima se ne vodi računa o higijeni i kvalitetu pripreme i čuvanja sirovina idealno su okruženje za rast i razmnožavanje bakterija.
Kako nadoknaditi tečnost
Dijareju ne treba zaustavljati po svaku cenu, budući da je ona naš prirodni mehanizam kojim se telo čisti od bakterija.
Lečenje
Lekaru se treba obratiti ako proliv prestane pa se ponovo pojavi, ako traje duže od nedelju dana ili ako u stolici ima krvi. Glavni metod lečenja trovanja hranom pre svega nadoknada izgubljene tečnosti i elektrolita, prvenstveno oralnim putem. U tu svrhu koristi se rastvor, koji se može napraviti i u kućnim uslovima: u 1 litru vode treba rastvoriti 3,5 g kuhinjske soli, 2,5 g sode bikarbone, 20 g kuhinjskog šećera i 1,5 g kalijum-hlorida. Rastvor treba uzimati često, ali u malim gutljajima. Teži oblici dehidratacije zahtevaju lekarsku pomoć i nadoknadu tečnosti intravenskim putem u obliku infuzija.
Lečenje i ishrana
S obzirom na to da bakterije iscrpljuju organizam, obavezno je mirovanje tokom lečenja trovanja hranom , a ishrana je sastavni deo terapije. Cilj je da se oštećena sluznica poštedi moguće iritacije neke hrane, sjedne strane, a da se, s druge, obezbede potrebne kalorije.
Od prvog dana kada se pojave simptomi trovanja hranom pacijentu treba davati slane supe, kuvani pirinač s dodatkom soli, slane štapiće i dvopek. Ako se stanje poboljša, već drugog dana može se preći na kuvani krompir ili šargarepu. U ishranu postepeno treba uvoditi i proteine, i to konzumiranjem kuvanog belanca, jogurta ili svežeg kravljeg sira, a nakon pet dana obično se može preći na uobičajenu ishranu.
Zlatni principi prevencije trovanja hranom
1. Čišćenje: Ruke, posuđe i daske za sečenje treba prati pre i posle rukovanja sirovim mesom, ribom, piletinom i jajima, kao i pre konzumiranja hrane. Najbolje je koristiti daske za sečenje od plastike ili nekog drugog neporoznog materijala.
2. Kuvanje: Pravilno kuvanje uništava većinu bakterija koje mogu izazvati trovanje hranom. Hranu je važno kuvati dovoljno dugo, što se naročito odnosi na meso.
3. Hlađenje: Zalihe i ostatke kuvane brane potrebno je čuvati u m frižideru, na temperaturama koje otežavaju razmnožavanje bakterija i proizvodnju njihovih toksina. Hranu treba odmrzavati u frižideru ili pod mlazom hladne vode, a ako treba zamrznuti veliku količinu hrane, treba je razdeliti u više posuda, kako bi se što pre zamrzla.
4. Ukrštena kontaminacija hrane: Podrazumeva prenos bakterija s jedne vrste sirove hrane na drugu. Bakterije se mogu preneti direktno, kad jedna vrsta hrane dođe u dodir s drugom; ili indirektno – preko ruku, radnih površina, noževa i drugog pribora.
