Tuna je veoma bogata hranjivim materijama i predstavlja glavnu hranu za ljude koji žive primorskim oblastima. Ljudi koji ne žive u ovim područijima vole da jedu dimljenu, ukišeljenju ili konzerviranu tunu.
Konzervirana tuna su dostupna tokom cele godine, dok je sveža havajska tuna dostupna samo u decembru. Koristeći razne začine i metode pripreme, možete napraviti izvrsna jela za svega nekoliko minuta. Postoji oko 50 različitih vrsta tune u okeanima sveta. Atlantska tuna je najveća i veoma vešta u podizanju temperature krvi iznad temerature vode pomoću pokreta mišića. Ovo je trik koji se koristi da bi se preživelo u hladnijim vodama. Nažalost, atlantskoj tuni preti istrebljenje koje je čovek sam prouzrokovao sa preteranim lovom.
Nutritivne vrednosti konzervirane tune
Tuna je masna riba, puna hranjivih materija sa visokim nivom proteina i vitamina D. Takođe ima visok nivo omega – 3 zasićene masne kiseline i bogata je i kalorijama. Sledeće hranjive vrednosti se odnose na 1 konzervu svetle tune (165g), konzervisane u vodi.
Visok nivo niacina
Visok nivo selena
Visok nivo vitamina B12
Visok nivo vitamina B6
Visok nivo fosfora
Nizak nivo natrijuma – 83mg
Nizak nivo zasićenih masti – 0,34g
Holesterol – 50mg
Proteini – 42,1g
Kalcijum – 2%
Gvožđe – 14%
Ne sadrži šećere
Ne sadrži ugljene hidrate
Nutritivne vrednosti sirove tune
Vrednosti se odnose na jednu porciju od 85g.
Dobar izvor tiamina, riboflavina, vitamina B6 i fosfora
Visok nivo selena
Visok nivo vitamina A (37%), niacina, vitamina B12
Nizak nivo natrijuma – 33mg (1%)
Nizak nivo zasićenih masti – 1g (5%)
Holesterol – 32mg (11%)
Veoma dobar izvor proteina – 20g
Kalcijum – 1%
Gvožđe – 5%
Ukupna vrednost omega – 3 zasićenih masnih kiselina – 1103mg
Ukupna vrednost omega – 6 zasićenih masnih kiselina – 45mg
Ne sadrži šećere
Ne sadrži ugljene hidrate
Nutritivneprednosti tune
Omega – 3 zasićene masne kiseline prisutne u tuni unapređuju zdravlje zglobova, kao i zdravlje srca time što uspostavljaju normalan rad srca, potpomažu zdravlje kose, očiju, dugoročnih spoznajnih funkcija itd. Sprečavaju pojavu gojaznosti i poboljšavaju reakciju na insulin.
Vitamin B6 prisutan u ovoj ribi, zajedno sa folnom kiselinom, pomaže pri smanjenju nivoa homocisteina, koji je odgovoran za oštećenje zidova arterija. Homocistein mož prouzrokovati začepljenje arterija ili arterosklerozu.
Antioksidanti u tuni su odgovorni za smanjenje rizika od dobijanja različitih vrsta raka kao što je na primer leukemija,Nehodžkinovlimfom, rak bubrega, rak debelog creva i drugi.
Omega – 3 ima tu ulogu da ne dopušta zgrušavanje krvi unutar arterija (ugrušakilitromb je kranji uzrok većine srčanih udara) tako što poboljšava količinu dobrog holesterola (HDL) u odnosu na potencijalno loš holesterol (LDL).
Istraživanja su pokazala da jedenje tune može sniziti rizik od smrti izazvane ishemičnim srčanim bolestima kod ljudi starijih od 65 godina.
Uvođenjeove ribe kao deo vaše svakodnevne ishrane može pomoći pri sprečavanju sindroma suvog oka, demencije kao i Alchajmerove bolesti. Takođe podiže raspoloženje smanjenjem depresije.
Omega – 3 može sprečiti i regulisati visok krvni pritisak, smanjiti zapaljenja i samim tim i rizik od nastanka šloga.
Redovna konzumacija može zaštiti dete od dobijanja astme.
Ova riba je bogata vitaminom D, pa jedenjenam pomaže i da se zaštitimo od opekotina sunca i raka kože. Redovna konzumacija takođe može da poboljša proces detoksikacije.
Nutritivne činjenice i prednosti pomenute gore nas dovode do zaključka da je tuna veoma zdrava ako se uzima u ograničenim količinama.
