DOBRA JE, ALI NE ČINI ČUDA
Iako je soja zdrava namirnica, njene vrednosti su preuveličane. Može sniziti nivo holesterola i zameniti proteine iz mesa, ali ni s njom ne treba preterivati…
Soja potiče s Dalekog istoka i, uz pirinač i proso, jedna je od glavnih namirnica u tom delu sveta. Ovu drevnu mahunarku popularno nazivaju “kineskom kravom”, što govori o tome koliko je doprinela usponu kineske civilizacije. U Evropu stiže u 18. veku, nakon čega raste njena popularnost, a pre dvadesetak godina skoro svi vegetarijanci u Evropi umesto mesa konzumirali su soju. Do danas je 18% Evropljana probalo bar jedan proizvod na bazi ovog povrća.
Koji su razlozi sojinog uspeha?
Osim po zelenim proteinima, soja je čuvena i po tome što može sniziti loš holesterol i doprineti hormonskoj ravnoteži ženskog organizma, što, kako tvrde mnogi stručnjaci, utiče na smanjenje faktora rizika ozbiljnih bolesti, poput raka dojke.
Šta je od svega ovoga istina?
Istraživanja sprovedena poslednjih godina potvrdjuju mnoge blagodeti soje, ali stručnjaci podsećaju na to da ne treba preterivati s njenom upotrebom niti potcenjivati drugo povrće.
Može li soja zaista zameniti meso?
Da. Ukoliko uzmemo u obzir da biološke vrednosti proteina mesa dostižu 100, one iz soje 95, a one iz drugog povrća 80, onda vidimo da vam može biti odličan saveznik ukoliko odlučite da izbacite iz upotrebe proteine životinjskog porekla. Međutim, ne treba zaboraviti ni to da drugo povrće, poput pasulja, boranije ili boba, takođe sadrži znatne količine belančevina.
Da li soja snižava loš holesterol?
Da. Neke proteinske komponente soje, pre svega peptidi, aktiviraju sistem receptora koji funkcionišu kao senzori za zarobljavanje lošeg holesterola (LDL) što cirkuliše telom. Konzumiranjem 25 g proteina soje dnevno (što je vrednost koja korespondira uzimanju od više od pola litra sojinog mleka! nivoi lošeg holesterola snižavaju se za deset odsto kod osoba s povišenim holesterolom, a pet do šest odsto kod onih koji ga imaju malo više nego što je normalno. Međutim, imajte u vidu da loš holesterol snižava i drugo povrće, poput paprike, paradajza, šargarpe…
Može li soja biti GMO?
Da. Otkad se 1996. godine na tržištu pojavila prva genetički modifikovana soja (otporna na totalni herbicid glifosat), o bezbednosti ili štetnosti GMO namirnica i dalje se vode burne diskusije. Ako ne želite da je konzumirate – pogledajte etiketu, budući da, ukoliko proizvod sadrži GMO soju, to mora biti i naznačeno. Da biste bili sigurni, izaberite bio-soju i onu koja se uzgaja u Srbiji te Ima nalepnicu na kojoj piše “bez GMO.
IZOFLAVONI: ODRŽAVAJU VAS MLADIM, ALI NE PRETERUJTE S NJIMA
Izoflavoni su supstance zastupljene u soji (a u manjim količinama i u drugom povrću) s različitim biološkim dejstvom: mogu umanjiti i modifikovati delovanje hormona estrogena (zato se i definišu kao fitoestrogeni). Ove materije su i antioksidansi, dakle usporavaju starenje ćelija.
Prema nekim studijama, konzumiranje soje jeste poželjno, jer bi nas mogla zaštititi od raka dojke u menopauzi, dok drugi smatraju da u velikim količinama može izazvati disfunkciju tiroidne žlezde i hormonski zavisne tumore. Stručnjaci upozoravaju na to da izuzetno visok sadržaj fitoestrogena, koji ima sličan sastav kao ženski polni hormon estrogen, kod dece može poremetiti lučenje hormona i oslabiti imunološki sistem. To izaziva prerani polni razvoj kod devojčica – ulaze u pubertet pre osme godine života i kasnije imaju problema s reproduktivnim sistemom, izostankom menstruacije i neplodnošću. Kod dečaka se poremećaj manifestuje zakasnelim ili zaustavljenim polnim razvojem, nerazvijenošću polnih organa i ginekomastijom (povećanjem grudi).
Šta raditi. Biti umeren. Soja je povrće koje se hiljadama godina koristi u ishrani ljudi i odličan je izvor magnezijuma, vitamina B1, B6, B9 (folne kiseline) i E vitamina.
