Pirinač je vrlo popularan na istoku, mi ga jedemo, ali uglavnom u obliku nekoliko tradicionalnih je kao što su đuveč, pilav, sutlijaš, nemamo razvijenu kulturu konzumiranja ove zdrave namirnice.
Kad odete u neki od kineskih restorana možete videti da se pirinač priprema na mnogo načina, a da svaki od njih će vam pružiti zadovoljstvo ukusa i boja.
Retki su oni koji pirinač spremaju kao prilog uz glavno jelo, a još ređi oni koji znaju da pirinač, ako nikako drugačije, mogu poslužiti uz sve ono što služe sa testeninama.
Pirinač je jedna od najstarijih žitarica i pretpostavlja se da je gajen još pre 12.000 godina u podnožju Himalaja. Bio je poznat Grcima i Rimljanima, pre mnogo vekova, u Maroko su ga doneli Arapi a odatle se proširio po celoj Evropi. Od 16. veka, pirinač je poznat skoro u svim zemljama.
Danas postoji mnogo vrsta koje zavise od geografskih i klimatskih uslova u kojima se pirinač gaji i širom sveta postoji preko 140.000 različitih sorti pirinča.
Problem sa pripremanjem pirinča najviše leži u kuvanju, da bi zadržao sve svoje nutritivne vrednosti, lep izgled i da ne bi postao lepljiv i gnjecav, pirinač treba kuvati najviše 15 minuta.
Ali, zašto treba jesti pirinač?
Lako se vari, ima visok sadržaj skroba, oko 75% i nizak sadržaj proteina i masti. Pirinač je hrana bez glutena i pogodan je za one koji su osetljivi na ovaj protein.
Sadži fosfor, kalijum, natrijum, magnezijum, kalcijum, vitamin B, folne kiseline, a u tragovima i selen, cink i gvožđe.
Ako nemate običaj da spremate pirinač, pokušajte da ga uvedete u ishranu, povremeno ga spremajući kao prilog umesto krompira ili testenina, uz povrće, ribu, piletinu, nemojte mu “vaditi dušu” kuvanjem kako biste od njega dobili sve ono što pruža. Ako nemate ideju šta sve možete spremiti od pirinča, potražite na Internetu.
Integralni ili beli pirinač koji je zdraviji
Integralni pirinač je nerafinisan tj. neoljušten što znači da zadržava deo ovojnice i klicu koji su industrijskim procesima otklonjeni belom pirinču. U tom procesu mlevenja i poliranja pirinač gubi čak 70-90 posto svojih B vitamina kao i velike količine fosfora, mangana i gvožđa.
Blagodeti integralnog pirinča na zdravlje su:
– Pomaže održavanju optimalne telesne mase (duži osećaj sitosti radi vlakana)
– Poboljšava probavu (velike količine prehrambenih vlakana)
– Antioksidativni efekat-zaštita ćelija (fitonutrijenti, mangan, selen…)
– Poboljšava rad srca (magnezijum-opušta živce i mišiće i štiti od oksidativnog stresa)
Beli pirinač nije celo zrno i sadrži uglavnom skrob. Skidanjem spoljnih slojeva, proizvođači menjaju ukus, omekšavaju teksturu i produžuju pirinču rok trajanja. On sadrži puno manje vlakana i ključnih nutrijenata, što je razlog zašto se na tržištu može naći obogaćen beli pirinač s vitaminima B koji se dodaju nakon obrade.
Crveni pirinač
Crveni pirinač je bogat biljnim vlaknima. Ima nizak glikemijski indeks, pa je pogodna hrana za one koji nastoje da regulišu nivoe šećera u krvi.
S obzirom da je hrana koja lako zasiti, a nije previše kalorična, dobar je izvor energije i pomoći će u ishrani čiji je cilj da normalizujemo telesnu težinu. Prema kineskoj tradicionalnoj medicini, crveni pirinač jača srce, tanko crevo i povećava energiju. Dobar je izvor gvožđa i mangana, koji učestvuje u izgradnji antioksidansnih enzima. Pored toga, crveni pirinač je bogat i cinkom, mineralnom važnim za dobro funkcionisanje imunog sistema. Samo jedna porcija crvenog pirinča sadrži petinu dnevno potrebne količine vitamina B6, koji učestvuje u izgradnji hormona serotonina. Ispitivanja su pokazala da redovna konzumacija pirinča može doprineti da se snizi nivo lošeg, a poveća nivo dobrog holesterola u krvi.
Crni pirinač
Crni pirinač u Kini ima status gotov svete hrane, dok ju je Zapad na neki način prevideo. Šteta, jer naučnici tvrde da bi ta namirnica mogla biti novi član grupe koja nosi naziv superhrana. Crni pirinač ima malo šećera, ali je prepun vlakana i biljnih materija koje su dobre za srčane bolesti i razne vrste raka. Tim stručnjaka sa Louisiana State University analizirao je uzorke mekinja crne riže uzgojene na jugu SAD-a i pronašao ogromne količine u vodi topivih antioksidanata antocijanina. Oni su zaslužni za pigmentaciju raznog voća i povrća poput borovnica i crvenih paprika. Dakle, oni crnu pirinač čine crnim, da se tako izrazimo.
Ovi antioksidanti čiste štetne molekule iz tela, štite arterije i sprečavaju oštećenja DNK koja vode do pojave raka. Dr. Zhimin Xu, inače stručnjak za hranu, kaže da u samo jednoj kašici crnog pirinča ima više antocijanina nego u kašici borovnica, ali s manje šećera i više vlakana i vitamina E. Logika je jasna – poznato je da su borovnice jako zdrave i ujedno vrlo popularne za jelo pa onda nema razloga da isto ne bude i s crnom rižom. Inače, pre nekoliko vekova ova je namirnica nosila nadimak „Zabranjena riža” jer su je smeli jesti samo pripadnici plemstva.
