Ako osetite bol u grudima dok trčite, penjete se uz stepenice, nosite teške stvari ili ste pod stresom, velika je verovatnoća da imate anginu pektoris. To je medicinski termin za bol u grudima koji nastaje kada srce ne dobija onoliko krvi i kiseonika koliko mu je potrebno, posebno pri povećanoj fizičkoj aktivnosti ili u situacijama jakih uzbuđenja. Ovo se najčešće dešava usled zapušenja jedne ili više srčanih arterija, kad srce može dobiti dovoljno krvi samo ukoliko niste izloženi fizičkom naporu, ili pak sedite. Osim bola u grudima, postoji mogućnost da se angina pektoris manifestuje i kao nelagodnost u vratu, vilici, ramenu, levoj strani leđa ili ruci. Bol koji u slučaju stabilne angine obično traje najviše pet minuta uvek se pojavljuje prilikom istih aktivnosti, tako da ga možete predvideti. Međutim, u slučaju nestabilne angine, simptomi nisu predvidljivi, pa se bol može javiti čak i prilikom mirovanja i trajati nešto duže – ova vrsta angine često upozorava na predstojeći infarkt. Postoji i ne tako česta spazmična angina, kad grčevi u krvnim sudovima srca smanjuju dotok krvi u ovaj mišić.
Budite aktivni
Istraživanja pokazuju da su ljudi koji su fizički neaktivni podložniji angini od onih što se bave sportom, ili makar odvoje pola sata dnevno za laganu šetnju. Takođe, pušenje povećava rizik od ovog oboljenja, baš kao i prekomerna telesna težina, koja može izazvati visok krvni pritisak. Angina pektoris češća je kod osoba koje imaju visok nivo holesterola u krvi ili boluju od dijabetesa, kao i kod onih čiji su preci imali srčane tegobe, a rizik od obolevanja povećava se s godinama života.Primećeno je da se ovo oboljenje znatno češće javlja kod muškaraca, posebno nakon 50. godine, nego kod žena.
Smehom do zdravog srca
Istraživanja su pokazala da smeh deluje kao lek, bar kad su u pitanju bolesti srca i krvnih sudova. Naime, stručnjaci kažu da smejanje uništava hormone odgovorne za stres i podiže nivo dobrog holesterola u krvi. Za sprečavanje srčanih bolesti važan je i san — utvrđeno je da su oni koji manje spavaju podložniji kardiovaskularnim tegobama od onih što u snu provedu osam sati dnevno. Nedostatak sna može podići krvni pritisak i poremetiti nivo šećera u krvi.
Recite “ne” masnoj hrani
Ako želite da sačuvate srce i krvne sudove, izbegavajte masnu hranu, punu holesterola i triglicerida. Umesto svinjskim mesom, trpezu obogatite piletinom bez kožice ili ribom, a meso dinstajte na malo ulja ili kuvajte. Ako ne želite da se odreknete crvenog mesa, pokušajte da ga ne jedete više od dvaput nedeljno. Masti životinjskog porekla možete zameniti suncokretovim uljem, a u ishrani se posebno preporučuje upotreba maslinovog ulja, koje snižava loš holesterol. Takođe, savetuje se da konzumirate manje soli, šećera i belog brašna. Nisu poželjni ni kafa, čaj, slatkiši i grickalice, kao ni konzumiranje mlečnih proizvoda u velikim količinama. Pritom, stručnjaci preporučuju više obroka tokom dana – umesto da se dva ili tri puta obilno zasitite, pokušajte da organizujete dan tako da imate vremena za bar pet ili šest laganijih obroka.
Dragocena riba i orašasti plodovi
Stručnjaci ističu da bi riba bogata omega-3 masnim kiselinama trebalo da vam se nađe na trpezi bar dvaput nedeljno, jer ove kiseline smanjuju trigliceride u krvi i podižu nivo dobrog holesterola, snižavajući nivo onog lošeg. Takodje, sprečavaju stvaranje krvnih ugrušaka i održavaju krvne sudove zdravim Omega-3 masnim kiselinama najbogatiji su skuša, haringa, tuna i rečna pastrmka. Riba sadrži i koenzim Q1o, prirodni antioksidans neophodan za normalan rad srca, koji povećava elastičnost krvnih sudova i sprečava njihovo začepljenje. Takođe, riba je puna vitamina E, koji je jedan od najznačajnijih antioksidansa, a nalazi se i u orašastim plodovima. Lešnici, bademi i orasi sadrže i amino-kiseline, koje sprečavaju stvaranje ugrušaka u krvi, a orašasti plodovi mogu se iskoristiti i za spravljanje raznih specijaliteta s ribom.
