Iako se većina nas na spomen zove priseti mirisnog soka od zovinog cveta koji nas podseća na detinjstvo, činjenica je zapravo da zova zbog svoje lekovitosti ima širok spektar primena u narodnoj medicini: služi protiv prehlade, podstiče izlučivanje mokraće i znoja, leci bolesti bubrega, srca i jetre, olakšava iskašljavanje, leci upaljeno grlo, išijas i reumu, čisti krv od otrova i želudac od suvišne kiseline…
Zova je biljka koja nas već s prvim asocijacijama vraća negde na selo gde vredne domaćice prave predivan domaći aromatičan sirup od cveta zove, listopadni je grm koji pripada porodici Adoxaceae, a naraste do 10 metara u
visinu.Kora mu je debela i svetlosive boje, dok su grane šuplje i drvenaste, ispunjene mekanom srži.Listovi zove su svetlozeleni i perasti, jajasti i zašiljeni. Cvetovi zove su dvopolni, mirisni, bele ili žućkaste boje.Zova cveta od aprila do juna. Iz cvetova zove oprašivanjem nastaju plodovi koji su u početku zelene boje, pa prelaze u ljubičastocrvenu, da bi na kraju postali potpuno crni. Plodovi zove su bobice veličine 3-6 mm sa po 3 semenke i sadrže sočan crveni sok. Zova (Sambacus nigra L.) spada medju najstarije i najlekovitije biljke naših krajeva i Evrope, a može se naći na šumskim čistinama, rubovima šuma, uz puteve i naselja. Voli dosta svetla, vlažno i propusno zemljište, a razmnožava se korenovim izdancima i poluzrelim reznicama leti. Cesto se sama zasejava semenom.
Kao lekovita biljka, zova je korišćena još u doba Hipokrata, Plinija i Galena. U starom Rimu žene su farbale kosu sokom od zrelih bobica koji je vlasima davao lep crvenkast sjaj.
Lekoviti cvetovi zove- čistači krvi i želuca
Čitavo drvo zove cenjeno je već hiljadama godina zbog praktičnih i medicinskih namena. Od zove upotrebljavamo cvet, lišće, bobice, koru i koren. Cvet zove se bere u junu, dok se nije sasvim rascvetao. Mora se brati tokom suvih i toplih dana. Suši se vrlo pažljivo i naglo u tankim slojevima na tavanu ili uz pomoć veštačke toplote. Mora da zadrži prirodnu boju. Ako pocrni, ne vredi i mora da se baci. Čuva se u dobro zatvorenim posudama. Vruć čaj, pripremljen potapanjem cveta zove, ako se uzme na početku prehlade, upale krajnika, upale grla i gripa, doprinosi brzom izlečenju bolesti jer podstiče krvotok, izaziva znojenje i čisti organizam od otrovnih materija.Čaj se može davati deci tokom eruptivnih bolesti kao što su ovčije boginje, kako bi se izvukao osip i ubrzao oporavak. Cvet zove smanjuje izlučivanje i ubrzava izbacivanje sluzi, pa olakšava prehlade, katar, upalu sinusa i začepljenje bronhija, a pošto deluje opuštajuće, ublažava i bronhijalne spazme i pomaže kod astme. Cvet zove deluje i kao diuretik i eliminiše otrovne materije koje se nakupljaju kod artritisa i gihta. Tradicionalno se koristi za ublažavanje upala i lečenje čireva, opekotina, posekotina i rana, bilo u obliku čaja i losiona, bilo kao mast. Lekovite materije iz zove podstiču izlučivanje vode iz tela, pa je zato zova najprimereniji lek za mršavljenje.
Lekoviti kora, lišće i bobice zove
Kora se skuplja sa debljih grana u proleće. Od kore se upotrebljava njen srednji, zeleni sloj. Pre upotrebe gornja kožica se sastruže i baci. Kora ima istu vrednost kao i cvet, a leči još i bolesti bubrega, srca i jetre. Od korena i kore zove može se napraviti korisna mast protiv ekcema i psorijaze. Lišće se bere kad se potpuno razvije. Sveže istucane listove stavljamo na bolna mesta kao oblog. To primenjujemo kod neuralgije lica. Lišće je efikasno i kao oblog kod hemoroida. Sveže listove zove nekada su stavljali na slepoočnice da bi olakšali glavobolju, ili bi njima trljali lice da bi ote-rali insekte (pri tom treba paziti na moguće reakcije kod osetljive kože).Čaj od lišća čisti krv i najbolje je sredstvo protiv nečiste kože. Pomaže kod gihta. Dobar je protiv neprijatnog zadaha tela.Čaj od lišća i kore pomaže kod zatvora, ali i kod nemogućnosti zadržavanja mokraće. Bobice se beru krajem leta, kad sazru. Sadrže puno vitamina C i drugih vitamina. Bobice sušimo ili od njih pravimo sok, džem ili marmeladu.
Zbog čega je zova lekovita?
Lekovite sastojke naći ćemo u svim delovima zove: sadrži cijanogenetski heterozl sambunigrozid koji ima jako antivirusn dejstvo, izaziva znojenje, zatim flavonsli heterozid rutozid, eterična ulja, tanir smolu, invertni šećer, organske kiseline antocijan, holin i vitamin C. Kora i list sadrže i alkaloid sambungirin i purgativne smole. U celoj biljci ima gvoždja, kalijuma i natrijuma, a u plodovima jabučne kiseline.
UPOZORENJE: Sirova zova je pomalo otrovna, zato je ne upotrebljavana takvu, već je treba skuvati. Koren i kora zove su jaki laksativi, pa se ne smeju uzimati bez lekarskog nadzora. U trudnoći ih izbegavajte.
