Folikularni limfom – osnovni podaci
Limfom je najčešći oblik kancera krvi. Dve glavne vrste limfoma su (Hodgkinov) Hodžkinov limfom i ne-Hodžkinov limfom (Non-Hodgkinov). Limfom nastaje kada se ćelije imunog sistema koje se zovu limfociti (vrsta belih krvnih zrnaca) nekontrolisano umnožavaju i rastu. Kancerogeni limfociti mogu da dospu u brojne delove organizma, uključujući i limfne čvorove, slezinu, koštanu srž, krv ili druge organe, gde formiraju masu koja se zove tumor. U organizmu postoje dve vrste limfocita koje mogu da prerastu u limfom: B limfociti (B ćelije) i T limfociti (T ćelije).
Šta je folikularni limfom ?
Folikularni limfom je najčešći indolentni (spororastući) oblik ne-Hodžkinovog limfoma; procenjuje se da predstavlja oko 12% svih slučajeva ne-Hodžkinovog limfoma B ćelija.Najčešći simptomi folikularnog limfoma su uvećani limfni čvorovi na vratu, ispod pazuha, na trbuhu ili preponama, kao i umor, kratak dah, noćno znojenje i gubitak telesne težine. Često kod pacijenta koji imaju folikularni limfom ne osećaju nikakve simptomre.Često čak i prilikom dijagnostikovanja, ne postoje očigledni simptomi bolesti.
Vremenom neki pacijenti koji imaju folikularni limfom mogu da dobiju transformisani limfom, koji je mnogo agresivniji i često zahteva intenzivnije oblike za lečenje.
Lečenje folikularnog limfoma
Postoje različiti načini za lečenje folikularnog limfoma, što zavisi od ozbiljnosti povezanih simptoma i brzine rasta kancera. Ukoliko se kod pacijenta ne pokazuju nikakvi simptomi, lekar može da preporuči da se folikularni limfom ne leči odmah, odnosno pristup koji se zove „aktivni nadzor“ (poznat i kao „oprezno čekanje“). Studije pokazuju da su pacijenti koji su bili pod aktivnim nadzorom imali stopu preživljavanja sličnu onima kod kojih je lečenje folikularnog limfoma počelo u ranom stadijumu bolesti. Ova strategija se zasniva na nadzoru opšteg zdravlja i bolesti, kroz redovne kontrolne preglede i različita ispitivanja, poput laboratorijskih analiza i snimanja pacijenata kod kojih je dijagnostifikovan folikularni limfom. Aktivno lečenje folikularnog limfoma počinje kada ako se kod pacijenta jave simptomi povezani sa limfomom ili ako postoje znaci da bolest napreduje što se vidi na osnovu analiza i snimaka tokom redovnih kontrolnih pregleda.
Folikularni limfom obično dobro reaguje na zračenje i hemoterapiju. Sama radioterapija može da obezbedi dugotrajnu remisiju (slabljenje bolesti) kod pacijenata sa ograničenim oblikom bolesti. Kod pacijenata kod kojih je folikularni limfom u uznapredovalim stadijumima, lekari mogu da primene jedan ili više lekova za hemoterapiju ili rituksimab (himerno monoklonalno antitelo) – samostalno ili u kombinaciji sa drugim agensima.
Monoklonalna antitela mogu da deluju direktnije od hemoterapijskih agensa jer ciljaju na određene markere koji se nalaze u ćelijama tumora i pobuđuju imuni sistem da pospeši uništavanje tumora, što dovodi do jačeg odgovora na lečenje. U uobičajene kombinacije spadaju:
- R-bendamustin (rituksimab i bendamustin)
- R-CHOP (rituksimab, ciklofosfamid, doksorubicin, vinkristin i prednizon)
- R-CVP (rituksimab, ciklofosfamid, vinkristin i prednizon)
Neka monoklonalna antitela mogu da se koriste i do dve godine kao terapija održavanja, u cilju produžavanja remisije kod pacijenata koji nemaju znakove limfoma.
Druga vrsta lečenja koja se ponekad koristi kod pacijenata koji imaju folikularni limfom je radioimunoterapija (RIT), kod koje se koriste agensi poput iritumomaba (zevalin), radioaktivne čestice povezane sa antitelom koje cilja ćelije kancera.
Nakon lečenja brojni pacijenti mogu da uđu u remisiju koja može da traje godinama; međutim, folikularni limfom je bolest koja se smatra doživotnom. Stoga može da dođe do relapsa (povratak bolesti nakon lečenja) i u nekim slučajevima refrakternosti (bolest ne reaguje na lečenje) bolesti. Kod pacijenata sa relapsom folikularnog limfoma, mogu da se koriste isti načini lečenja koje smo već naveli, a uspeh mogu da pokažu i neke dodatne terapije tako što obezbeđuju novu remisiju.
Kod nekih pacijenata koji imaju folikularni limfom rešenje mogu da budu visoke doze hemoterapije nakon kojih sledi transplantacija matičnih ćelija.
Načini lečenja koji su još u fazi ispitivanja
Brojni tretmani se trenutno testiraju u kliničkim ispitivanjima na pacijentima kojima je bolest tek dijagnostikovana ili imaju relaps/refrakternost folikularnog limfoma. Kod pacijenata koji ranije nisu bili lečeni od folikularnog limfoma, terapija u fazi ispitivanja podrazumeva različite kombinacije nekoliko agenasa: rituksimab, lenalidomid, bendamustin, ofatumumab, bortezomib, ibrutinib, duvelisib, TGR1202, obinutuzumab, atezolizumab i pembrolizumab. Druge kombinacije modaliteta lečenja za folikularni limfom, uključujući imunohemoterapiju, radioimunoterapiju i transplantaciju matičnih ćelija, takođe se ispituju i mogu da obezbede pacijentima dugu remisiju. Veoma je važno da imamo na umu da su današnja naučna istraživanja u konstantnom razvoju. Načini lečenja mogu da se promene ako se otkriju novi tretmani, a sadašnji se poboljšaju. Stoga je važno da pacijenti koji imaju dijagnostifikovan folikularni limfom stalno proveravaju kod svojih lekara da li su se pojavili neki novi načini lečenja.
Klinička ispitivanja
Klinička ispitivanja su krucijalna za identifikovanje novih lekova i određivanje optimalnih doza kod pacijenata sa folikularnim limfomom.
Redovni kontrolni pregledi
Pošto folikularni limfom karakterišu višestruki relapsi nakon povoljnog reagovanja na različite tretmane, pacijenti u remisiji bi trebalo redovno da posećuju lekara koji je upućen u njihovu istoriju bolesti i lečenje kojem su bili podvrgnuti. Pregledi, snimanja i testovi (poput analize krvi i kompjuterizovane tomografije/CT ili pozitronske emisione tomografije/PET i biopsije sumnjive mase ili koštane srži karlice) mogu da budu potrebni u različitim periodima tokom remisije da bi se procenila potreba za dodatnim lečenjem.
Neki od načina lečenja mogu da prouzrokuju dugoročne ili odložene efekte, što zavisi od dužine trajanja i učestalosti tretmana, starosti i ukupnog zdravlja svakog pacijenta u vreme lečenja. Lekar će ove efekte proceniti tokom kontrolnih pregleda. Pregledi mogu da budu ređi ako bolest duže ostaje u remisiji.
Pacijentima i osobama koje ih neguju se savetuje da čuvaju kopije medicinske dokumentacije i rezultata testova, kao i informacija o vrsti, količini i trajanju svih tretmana. Ova dokumentacija je veoma važna kada je potrebno da se uđe u trag dejstvu koje je posledica lečenja ili potencijalnog ponovnog javljanja bolesti.
