Stres na poslu
Savremeni život je pun frustracija, rokova i zahteva. Za mnoge ljude, stres je tako uobičajena pojava da je postao način života. Stres nije uvek loš, ipak. Stres vam može pomoći da obavljate rad pod pritiskom, motivisati vas da date sve od sebe, čak vas i čuva kada se opasnost nadvije nad vama. Ali, kada stres postane veliki, to može oštetiti vaše zdravlje, raspoloženje, odnose i kvalitet života.
Možete da se zaštitite od stresa na poslu razumevanjem kako funkcioniše odgovor vašeg tela na stres, prepoznavanjem znakova i simptoma stresa i koraka za smanjenje njegovih štetnih efekata.
Da li ste i vi od onih koji svakodnevno doživljavaju stres na poslu?
Stres na poslu je, naročito danas, toliko uobičajena pojava da se smatra gotovo normalnom i pratećom, bilo koji posao da je u pitanju. Dok je nešto stresa na radnom mestu sasvim normalno, preterani stres može uticati na produktivnost i utiče na vaše fizičko i emocionalno zdravlje. Vaša sposobnost da se nosite sa tim može da napravi razliku između uspeha ili neuspeha.
Vi ne možete kontrolisati sve u svojoj radnoj sredini, ali to ne znači da ste nemoćni čak i kada ste ‘’zaglavljeni’’ u teškoj situaciji. Pronalaženje načina za upravljanje stresom na poslu nije uvek u tome da napravite velike promene ili preokrenete ambicije vezano za svoju karijeru, već da se fokusirate na ono što je uvek pod vašom kontrolom: na sebe.
Kada se osećate preplavljeni na poslu, gubite poverenje i možete postati razdražljivi ili povučeni. Ovo vas može učiniti manje produktivnim i manje efikasnim u svom poslu, a da rad čini manje korisnim. Ako ignorišete upozoravajuće znake stresa na poslu, on može dovesti do većih problema. Pored ometanja obavljanja posla i zadovoljstva, hronični ili intenzivni stres na poslu može dovesti do fizičkih i emocionalnih zdravstvenih teškoća!
Znaci i simptomi stresa na poslu:
- osećate se anksiozno, razdražljivo ili u depresiji
- apatija, gubitak interesovanja za rad
- problemi sa spavanjem
- umor
- otežana koncentracija
- napetost mišića ili glavobolja
- stomačni problemi
- socijalno povlačenje
- gubitak seksualnog nagona
- uzimate alkohol ili drogu da se izborite sa stresom
Najčešći uzroci stresa na poslu:
- strah od otpuštanja
- više prekovremenog rada zbog umanjenog osoblja
- pritisak da se izađe u susret rastućim očekivanjima, ali bez povećanja zadovoljstva poslom
- pritisak da se radi u optimalnom nivou – sve vreme!
Simptomi stresa
Simptomi stresa mogu da utiču na zdravlje, iako vi možda to još ne shvatate. Možete da okrivite bolest za vaše česte glavobolje, nesanicu ili smanjenu produktivnost na poslu. Ali stres može zapravo biti krivac!
Zaista, simptomi stresa mogu da utiču na vaše telo, misli i osećanja, i vaše ponašanje. Biti u stanju prepoznati uobičajene simptome stresa može vam dati smernice da njime upravljate. Stres koji se ne kontroliše može da doprinese zdravstvenim problemima, kao što su visok krvni pritisak, bolesti srca, gojaznost i dijabetes.
Uobičajeni simptomi stresa
Na vašem telu:
- glavobolja
- napetost i bol mišića
- bol u grudima
- umor
- promena u seksualnoj želji
- uznemiren stomak
- problemi sa spavanjem.
Na vašem raspoloženju:
- anksioznost
- nemir
- nedostatak motivacije ili fokusa
- razdražljivost ili gnev
- tuga ili depresija.
Na vašem ponašanju:
- prejedanje ili premalo jedenje
- ispadi besa
- upotreba droge ili alkohola
- upotreba duvana
- socijalno povlačenje.
Uticaj stresa na zdravlje
Šta je stres? Stres je način vašeg tela da odgovori na bilo koju vrstu potražnje ili pretnje. Kada se osećate ugroženim, vaš nervni sistem reaguje otpuštanjem poplave hormona stresa, uključujući i adrenalin i kortizol, koji probude telo za hitne akcije. Vaše srce radi brže, mišići su zategnuti, krvni pritisak raste, disanje se ubrzava, a vaša čula postaju oštrija. Ove fizičke promene povećavaju vašu snagu i izdržljivost, ubrzavaju vreme reakcije i poboljšavaju vaš fokus.
Ovo je poznato kao “bori se ili beži” odgovor na stres i način vašeg tela da vas zaštiti. Kada odgovor tela na stres radi pravilno, stres pomaže da ostanete fokusirani, energični i upozoreni. U vanrednim situacijama, stres može spasiti život – dajući vam dodatnu snagu da se branite, na primer, ili vas izaziva da nagazite kočnicu kako bi se izbegla nesreća.
Ali izvan vaše zone udobnosti, stres prestaje da bude od pomoći i počinje da izaziva veliku štetu vašeg uma i tela.
Koje su posledice dugoročnog stresa?
Malo svakodnevnog stresa u principu i ne treba da vas zabrinjava. Međutim, hronični stres, stres koji je u toku – može da izazove ili pogorša mnoge ozbiljne zdravstvene probleme.
Uticaj stresa na zdravlje:
- Problemi sa mentalnim zdravljem, kao što su depresija, anksioznost i poremećaj ličnosti
- Kardiovaskularne bolesti, uključujući srčane bolesti, visok krvni pritisak, abnormalne srčane ritmove, srčani udar i šlog
- Gojaznost i drugi poremećaji ishrane
- Menstrualni problemi
- Seksualna disfunkcija, kao što je impotencija i prerana ejakulacija kod muškaraca i gubitak seksualne želje kod muškaraca i žena
- Problemi sa kožom i kosom, kao što su akne, psorijaza i ekcem, kao i stalni gubitak kose
- Gastrointestinalni problemi, kao što su refluks kiseline (gorušica), gastritis, ulcerativni kolitis i sindrom iritabilnog kolona.
Nervoza i stres razlika
Stres i nervoza mogu da se pomešaju, kako jedno često dovodi do drugog. Stres proizlazi iz nečega što čini da se osećate frustrirano, dok nervoza uzrokuje da se osećate nelagodno i u strahu, obično usled više stresova ili dugotrajnog stresora. Prevelika količina stresa može dovesti do nervoze i anksioznog poremećaja, gde imate simptome koji ometaju vaš život i zahtevaju medicinsku pomoć.
Nervoza i stres – razlike ?
I stres i nervoza su uzrokovani odgovorom ‘’bori se ili beži’’, što je odgovor organizma na stresore ili incident stresa. Odgovor ‘’bori se ili beži’’ je reakcija simpatičkog nervnog sistema, dela autonomnog nervnog sistema, koji izaziva simptome kao što je ubrzan rad srca, znojenje i otežano disanje. Nakon što stres nestane, parasimpatički nervni sistem počinje da deluje i opušta telo. Jaka uznemirenost, kao nervoza, razlikuje se od stresa zbog toga što se simpatički nervni sistem aktivira bez postojanja stresora. Na primer, ako imate panični poremećaj, možete imati napad panike, čak i ako nema okidača.
Još jedna razlika između stresa i nervoze je kako se sa njima postupa. Stres se obično rešava opuštanjem i upravljanjem stresom. Sa upravljanjem stresom, možete da identifikujete, eliminišete ili smanjite uzrok stresa. Takođe možete da koristite tehnike relaksacije. Pacijent sa nervozom i drugim psihološkim poremećajima koji mogu proisteći iz nervoze, međutim, može zahtevati dodatnu medicinsku intervenciju da se bavi simptomima. Jedna od opcija lečenja je terapija, kao što su kognitivne terapije ponašanja i terapija ekspozicije, što pomaže pacijentu da identifikuje uzrok nervoze i razvoj zdravih mehanizama preživljavanja. Lekovi, kao što su antidepresivi i benzodiazepin, mogu biti propisani da smanje ozbiljnost simptoma.
Povezano>>> Kako se izboriti sa stresom
Menstruacija i stres
Kako pravilan menstrualni ciklus označava da hormoni kod žena rade ispravno, imanje redovnog mesečnog ciklusa je važno da označi da je telo dobrog zdravlja. Međutim, veliki broj uslova i problema mogu uticati na sposobnost žene da iskusi normalan menstrualni ciklus, što je poznato kao amenoreja. Doprinoseći faktori, kao što su trudnoća, nagli gubitak težine, preterano vežbanje, medicinska stanja, pa čak i stres – mogu da doprinesu propuštenoj menstruaciji.
Efekti stresa na menstruaciju
Kada je telo pod stalnim i/ili prekomernim stresom, ono luči hormone stresa adrenalin i kortizol. Adrenalin vam daje više energije, a kortizol povećava moždanu funkciju i usporava ili zaustavlja funkcije tela koje se smatraju neesencijalnim. Neke od njih su rast ćelija i proces varenja – i još jedan faktor je suzbijanje reproduktivnog sistema.
Kada telo proizvodi previše kortizola, područja mozga će identifikovati reproduktivne funkcije – kao što je menstrualni ciklus – kao nepotrebne tokom odgovora na stres. Kortizol signalizira mozgu da zaustavi otpuštanje reproduktivnih hormona estrogena i progesterona. Oba ova hormona su neophodna da stimulišu menstrualni ciklus. Bez njih, menstruacija ne može doći. Stres ne rezultira nužno ukupnom prestanku menstrualnog ciklusa. U zavisnosti od jedinstvenih nivoa hormona ciklusa i stresa, stres može imati veliki broj efekata, od početka krvarenja pre menstruacije do manjeg krvarenja nego obično, ili do kraće menstruacije. Ove pojave ne dozvoljavaju da telo temeljno obavlja svoje funkcije. Ako je stres značajan dovoljno da utiče na menstruaciju, takođe je verovatno da može da spreči ostale telesne funkcije. Zbog toga, važno je da zadržite nivo stresa niskim kako bi se pomoglo vraćanje tela u normalno funkcionisanje.
Stres u trudnoći
Nešto stresa u trudnoći je normalno, kao i u drugim periodima života. Ali, ako stres u trudnoći postane konstantan, efekti na vas i vašu bebu mogu biti trajni!
Kada ste pod stresom, vaše telo prelazi u “bori se ili beži” režim, šalje ‘’rafal’’ kortizola i drugih hormona stresa. To su isti hormoni koji se aktiviraju kada ste u opasnosti.
Kako stres utiče na trudnoću? Ako možete da se nosite sa stresom i nastavite normalno dalje, vaš stres-odgovor će se povlačiti i vaše telo će se vratiti u ravnotežu. Ali vrsta stresa koji je zapravo štetan je vrsta koja ne jenjava. Ustvari, konstantan stres može da izmeni sistem vašeg tela za upravljanje stresom, uzrokujući da se pretera i pokrene inflamatorni odgovor. Upala, zauzvrat, je povezana sa slabijim zdravljem tokom trudnoće i smetnjama u razvoju fetusa. Postoje neki podaci koji pokazuju da više hroničnih stresora kod žena mogu biti povezani sa rođenjem deteta sa manjom težinom i sa prevremenim porođajem.
Kontinuirani, visoki nivoi stresa u trudnoći mogu uticati na vašu bebu. To je zato što hormon stresa kortizol može proći kroz placentu i utiče na gradivne blokove emocionalnog razvoja bebe. Naravno, mnogi kompleksni faktori će oblikovati eventualnu sposobnost vašeg deteta za učenje i odnose u svetu. Ali to ima smisla, zbog vas i vašeg deteta, da upravljate adekvatno stresom u trudnoći.
Hronični stres takođe može da doprinese suptilnim razlikama u razvoju mozga bebe, koje mogu dovesti do problema u ponašanju kako beba raste.
Istraživanja u ovoj oblasti su i dalje tek u povoju, a lekari tek treba da otkriju tačnu vezu između stresa u trudnoći i ishoda trudnoće. Čak i tako, stres je važan faktor za trudnice, koji treba da razmotre, naročito ako imaju posla sa hroničnim stresom – na primer, iz finansijskih problema ili problema sa partnerom.
Kako se nositi sa stresom
Stres je sastavni deo života. Ono što je najvažnije je kako se nositi sa njim. Najbolje što možete da uradite da sprečite stresna preopterećenja i zdravstvene posledice koje dolaze sa njim je da znate simptome stresa. Pitanje koje sigurno svaki čovek često postavlja sebi – Kako se nositi sa stresom? Tako jednostavno pitanje, a tako komplikovan odgovor. Ako imate simptome stresa, preduzmite korake za upravljanje stresom, jer osim što će vas to zaštititi od samog stresa, može imati brojne zdravstvene prednosti. Nije lako izboriti se sa stresom, naročito onim svakodnevnim, ali jedino rešenje je upravo ta borba sa njim. Ne dozvolite da vas stres savlada, jer ste vi ti koji upravljate sobom i svojim telom. Istražite strategije upravljanja stresom, kao što su:
- fizička aktivnost
- tehnike relaksacije
- meditacija
- joga
- tai či
- i još mnogo toga…
I budite sigurni da imate dosta sna, uravnoteženo se hranite i izbegavajte upotrebu duvana i unos viška kofeina i alkohola.
Kada se traži pomoć?
Ako niste sigurni da li je stres uzrok ili ako ste preduzeli korake da kontrolišete svoj stres, ali se simptomi nastave, obratite se svom lekaru. Lekar će možda želeti da proveri druge potencijalne uzroke.
Isto tako, ako imate bol u grudima, posebno ako se javlja tokom fizičke aktivnosti ili je praćen otežanim disanjem, znojenjem, vrtoglavicom, mučninom ili bolom koji zrači u rame i ruku, potražite hitnu pomoć odmah! Ovo mogu biti znaci upozorenja srčanog udara, a ne samo naglasak simptoma stresa!
