Ishrana kod Hašimotove bolesti

Šta je Hašimotova bolest?

Hašimotova bolest (poznata i kao Hašimotov tiroiditis, odnosno hronična upala štitne žlezde) je autoimuna bolest koja zahvata štitnu žlezdu. Kod svake autoimune bolesti, imuni sistem, čija je funkcija da napada mikroorganizme i doprinosi ozdravljenju, greškom napada zdrava tkiva sopstvenog organizma.

Hašimotova bolest nastaje kada organizam počne da napada štitnu žlezdu kao da u njoj postoji neki virus. Usled toga opadaju funkcija štitne žlezde (hipotireoza) i proizvodnja hormona.

Štitna žlezda je endokrina žlezda (žlezda sa endokrinim, odnosno unutrašnjim lučenjem) u obliku leptira, smeštena na prednjoj strani vrata, ispred dušnika. Ona je deo endokrinog sistema, odgovornog za proizvodnju, skladištenje i korišćenje hormona.

Štitna žlezda je zadužena za regulaciju metabolizma, rast, temperaturu i energiju, pa je zato neverovatno značajno da se održava ravnoteža hormona štitne žlezde.

Svaki poremećaj štitne žlezde može da utiče na:

  • metabolizam
  • centralni nervni sistem
  • telesnu temperaturu
  • jačinu mišića
  • menstrualni ciklus
  • nivo holesterola u organizmu
  • telesnu težinu

Kada štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona, takvo stanje se naziva hipotireoza. Hipotireoza utiče na metabolizam organizma, pa je to i razlog zbog koga se dramatične promene telesne težine često povezuju sa problemima sa štitnom žlezdom.

Hipotireoza i Hašimotova bolest

Neće sve osobe koje pate od Hašimotove bolesti imati i hipotireozu, ali je Hašimotova bolest obično vodeći uzrok hipotireoze.

Kako se razlikuju Hašimotova bolest i hipotireoza?

  • Uopšteno govoreći, Hašimotov tiroiditis je bolest, a hipotireoza je stanje koje se javlja kao posledica ove bolesti.
  • Hašimotova bolest nastaje kada bela krvna zrnca (leukociti/WBC) napadaju štitnu žlezdu i usporavaju njeno funkcionisanje. Hipotireoza nastaje kada štitna žlezda nije u stanju da proizvodi dovoljno tiroidnih hormona.

Brojne osobe koje pate od Hašimotove bolesti na kraju imaju i hipotireozu. Ovo može da traje neko vreme, jer je bolest progresivna, što znači da se polako pogoršava tokom vremena.

Simptomi Hašimotove bolesti

Brojne osobe koje pate od Hašimotove bolesti u početku nemaju nikakve simptome. Kako vreme prolazi, jedan od očiglednijih znakova Hašimotove bolesti je gušavost, odnosno upaljena i uvećana štitna žlezda, usled koje prednja strana vrata deluje kao da je otečena.

Najčešći i lako prepoznatljivi simptomi Hašimotove bolesti i hipotireoze su:

  • gušavost
  • umor
  • debljanje
  • depresija
  • konstipacija

Ishrana za lečenje Hašimotove bolesti

Dobra vest za pacijente sa Hašimotovom bolešću je da ovo oboljenje može u potpunosti da se kontroliše pomoću prave doze leka levotiroksina i pravilne ishrane.

Mada su doza i vreme uzimanja leka različiti kod svakog pojedinačnog pacijenta, levotiroksin je prva linija odbrane protiv hipotireoze, jer oponaša hormon (tiroksin) koji proizvodi štitna žlezda.

Osim medicinskog tretmana, postoje i promene životnih navika povezane sa ishranom, koje imaju pozitivan i dubok uticaj na kontrolu ovog oboljenja.

Najbolji način ishrane kod Hašimotove bolesti

Postoje neke specifične hranljive materije, koje bi trebalo redovno da uzimate, kako biste održavali zdravlje i funkciju štitne žlezde.

Najvažnije hranljive materije (nutrijenti) su:

  • jod
  • selen
  • cink

Ishrana koja sadrži optimalnu količinu ovih nutrijenata je od presudne važnosti za ukupni plan oporavka. Izbalansirana ishrana je najbolji način da zadovoljite dnevne potrebe za ovim hranljivim materijama. Ukoliko to nije moguće, dostupni su suplementi.

Izbegavajte konzumiranje bilo kojih namirnica 1 – 2 sata nakon uzimanja lekova za štitnu žlezdu, jer one utiču na način apsorpcije lekova u organizmu. Uvek se posavetujte sa lekarom o bilo kakvim promenama ishrane ili medikamenata koje uzimate.

Pored toga, neke vrste ishrane se smatraju korisnima za osobe sa Hašimotovom bolešću:

  • paleo ishrana
  • bezglutenska ishrana
  • vegetarijanska i veganska ishrana

Jod

Mineral jod je dosta zastupljen u zapadnom načinu ishrane, jer se nalazi u namirnicama poput soli i hleba. Iz tog razloga, nedostatak joda je dosta neuobičajen kod stanovništva razvijenih zemalja sveta.

I pore toga, veoma je važno da imate svest o zastupljenosti joda u svojoj ishrani. Premalo joda može da dovede do gušavosti kod nekih osoba. Previše joda može da pogorša stanje kod hipotireoze. Razlog je u tome što je jod presudan u proizvodnji tiroidnih hormona.

Jod možete da uneste u organizam prirodnim putem, konzumiranjem namirnica bogatih jodom, kao što su:

  • morski plodovi
  • kuhinjska so
  • jaja
  • krompir
  • kravlje mleko

Budite obazrivi kada jedete hranu prepunu joda, kao što su morske alge i trave, kelp ili jod u kapima.

Selen

U čitavom organizmu, selen se u najvećoj koncentraciji nalazi u štitnoj žlezdi. Ne postoji čvrst naučni dokaz, koji bi ohrabrio upotrebu selena za lečenje Hašimotove bolesti. Međutim, osobe sa ovom bolešću koje uzimaju suplemente selena, pokazuju smanjenje broja antitela koja napadaju štitnu žlezdu:

U namirnice bogate selenom spadaju:

  • jaja
  •  mahunarke, poput kikirikija i soje
  • brazilski orah
  • tuna i sardine
  • govedina
  • piletina

Cink

Cink spada u esencijalne elemente za proizvodnju tiroidnih hormona. Uzimanje suplemenata cinka dokazano povećava nivo tiroidnih hormona kod osoba sa gušavošću.

Nedostatak cinka, kao i joda, veoma je neuobičajen u zemljama razvijenog sveta. Ukoliko želite da dodate više cinka vašoj ishrani, navedene namirnice su odlični izvori:

  • školjke i ljuskari
  • govedina
  • piletina
  • mahunarke poput sočiva i pasulja
  • kravlje mleko

Paleo ishrana

Paleo ishrana (koja se ponekad naziva i ishrana pećinskih ljudi) zasniva se na ishrani naših prapredaka iz perioda paleolita (kamenog doba). Ovaj način ishrane je usredsređen na način ishrane „lovaca-sakupljača“, što, naravno, ne podrazumeva konzumiranje sirovog mesa i korenja.

Pošto ovaj način ishrane eliminiše namirnice koje mogu da pokrenu autoimunu reakciju (kao što su žitarice, mlečni proizvodi i prerađena hrana), paleo ishrana je izuzetno delotvorna za osobe sa Hašimotovom bolešću.

Antiinflamatorna svojstva paleo ishrane mogu da se postignu konzumiranjem sledećih namirnica:

  • posnog mesa
  • ribe
  • morskih plodova
  • voća
  • povrća (osim skrobnog, poput krompira)
  • orašastih plodova
  • semenki*

(* U dozvoljene namirnice spadaju:

    • jaja, povrće (paradajz, patlidžan, luk, paprika, tikvice, krastavac, blitva, kupus, pečurke, šargarepa, pečurke itd.), sve vrste mesa i morski plodovi, sve vrste voća, med i suvo voće (oko 150g nedeljno), isključivo hladno ceđeno, devičansko maslinovo ulje i dosta vode, čajeva i prirodnih sokova

U zabranjene namirnice spadaju:

    • šećer, žitarice, sve vrste brašna, krompir, grašak, pasulj, mleko i mlečni proizvodi, mesne prerađevine, čokolada, so, sirće, kvasac majonez itd. – Prim. prev.)

Bezglutenska ishrana

Premda namirnice koje sadrže gluten nisu uzrok Hašimotove bolesti, kod nekih osoba ove namirnice mogu da pokrenu autoimuni odgovor. Posledica je upala i propadanje tkiva.

Gluten je sastojak svakog proizvoda od pšeničnog brašna i može da se krije u brojnim namirnicama. Trebalo bi da izbegavate:

  • pšenicu
  • ječam
  • keks
  • kolače
  • picu
  • testenine
  • hleb

Dostupne su bezglutenske zamene za uobičajene namirnice od brašna, mada one mogu da budu skupe. Za osobe sa Hašimotovom bolešću je najbolje da probaju bezglutensku ishranu i vide da li će se simptomi ublažiti.*

(* U namirnice koje ne sadrže gluten spadaju:

    • žitarice poput kukuruza pirinča, amaranta, kinoe, prosa; pseudožitarice poput heljde i leblebija; bezglutenska brašna; uopšteno, svi proizvodi na čijem pakovanju je naznačeno da ne sadrže gluten – Prim. prev.)

Vegetarijanska i veganska ishrana

Vegetarijanci ne jedu mesu, a vegani ne jedu nikakve životinjske proizvode, uključujući mleko, buter i jaja.

Ove vrste ishrane se smatraju korisnima za poboljšanje autoimunog odgovora, povezanog sa Hašimotovom bolešću. One takođe ublažavaju upalu i poboljšavaju zdravlje creva.

Međutim, morate da budete svesni da vegetarijanska i veganska ishrana mogu da dovedu do nedostatka važnih vitamina i minerala, kao što su gvožđe i vitamini B12 i D. Suplementi bi trebalo da uravnoteže nutritivne deficijencije, koje se sreću kod ovakvog načina ishrane.

Ako odlučite da eksperimentišete sa ovakvom ishranom da biste poboljšali zdravlje štitne žlezde i creva, usredsredite se na celovite (neprerađene), biljne namirnice, kao što su:

  • voće
  • povrće
  • orašasti plodovi
  • semenke
  • biljna ulja
  • mahunarke, poput sočiva i pasulja
  • biljni proteini poput tofua i tampeha

Najgora ishrana kod Hašimotove bolesti

Pored namirnica koje su blagotvorne za štitnu žlezdu, postoje specifične namirnice, koje, u određenim količinama, mogu da imaju negativan uticaj na štitnu žlezdu. Gluten i goitrogeni (jedinjenja koja se normalno nalaze u hrani i nekim lekovima) su najgore supstance koje mogu da se nađu u vašoj ishrani kada patite od Hašimotove bolesti.

Gluten

Ispitivanja su pokazala da postoji korelacija između Hašimotove bolesti i senzitivnosti na gluten. Neki istraživači čak ukazuju da intolerancija na gluten može u velikoj meri da doprinese svim autoimunim poremećajima.

Ako patite od Hašimotove bolesti i vaši simptomi se ne ublažavaju, uprkos promenama životnih navika i uzimanju lekova, probajte da eliminišete gluten iz ishrane, pa vidite da li će se simptomi ublažiti. Pokušajte da izbegavate namirnice poput:

  • pšenice, koje obično ima u hlebu, keksu i krekerima
  • ječma, koga obično ima u čorbama i varivima
  • raži, koje često ima u hlebu i viskiju

Goitrogeni

Goitrogeni su zagađujuće materije, koje sprečavaju štitnu žlezdu da pravilno funkcioniše. Ako se uzimaju u dovoljno velikim dozama, mogu da pogoršaju stanje štitne žlezde i ometaju proizvodnju hormona.

Goitrogeni se najčešće nalaze u kupusnjačama (kupusastom povrću), kao što su:

  • karfiol
  • kupus
  • brokoli
  • bok čoj

Ove namirnice ne predstavljaju veliku pretnju kada se jedu u malim količinama. Premda bi osobe sa gušavošću trebalo da budu posebno obazrive kada su goitrogeni u pitanju, većina pacijenata sa Hašimotovom bolešću neće imati negativni uticaj na simptome, sem ako svakodnevno ne konzumiraju velike količine ovih namirnica.

Prognoze

Uz pravilnu kombinaciju lekova i ishrane, Hašimotova bolest je oboljenje koje može lako da se kontroliše.