Zdravlje

Angina pektoris simptomi lečenje ishrana

By  | 

angina pektorisJedna od najčešćih bolesti srca jeste angina pektoris čiji simptomi podsećaju na infarkt miokarda. Osim farmakološkom terapijom, ova bolest može efikasno da se ublaži i leci fitoterapeutskim preparatima.

Angina pektoris nastaje usled zadebljanja ili delimične blokade arterija koje snabdevaju srce kiseonikom. Karakterističan anginozni bol u grudima javlja se usled neravnoteže između zahtevane količine kiseonika neophodne srcu i one koja stiže krvlju. Angina pektoris, za razliku od infarkta, izaziva manje ili uopšte ne izaziva oštećenje srčanog mišića. Simptomi angine pektoris, kada je u stabilnom stanju, javljaju se posle većih fizičkih napora i nestaju posle odmora ili konzumiranja nitroglicerina.

Simptomi

Simptomi angine pektoris slični su kao u slučaju srčanog udara, ali bitna razlika je u tome što se javljuju posle fizičkog napora. Angina postaje opasna po život kada se bol pojavi tokom odmora, kada se učestalo javlja sa povećanim intenzitetom i kada bolovi ne popuštaju i posle tri uzastopno uzeta nitroglicerina u razmaku od po 5 minuta. Ovo je obično znak da će nastupiti srčani udar. U nekim slučajevima, kod obolelih se javlja osećaj težine, stiskanja ili probadanja u grudima, ili pak u drugim slučajevima osećaj peckanja ili nelagode u levoj ruci ili bol na levoj strani vilice. Angina pektoris je glavni simptom koronarne bolesti srca. Ova bolest javlja se u vidi kriza, najčešće kod ljudi koji imaju više od četrdeset godina, a krize nastupaju za vreme stresnih situacija ili posle fizičkog ili teškog intelektualnog napora. Mogu da se jave posle jela, noću, i bez naročitog razloga. Obično prvo nastupi strahoviti bol iza grudne kosti, koji se prenosi prema levoj strani grudi, a nekad i prema drugim delovima grudnog koša. Bol je jak, tako da prisiljava bolesnika da legne ako sedi, da stane ako se kreće on ostaje zatečen, bled i uplašen. Kriza traje običn nekoliko sekundi ili pak nekoliko minuta. Noćne krize mogu trajati i po pola sata. Bol prestaje iznenada kao što je i nastao, a ostaje samo telesni i duševni zamor, bolesnik često mokri a dešava se i da podriguje.

Anginozne krize

Dva su stepena anginozni krize, lakši i teški.
• Laka anginozna kriza nastupa češće usled nekog telesnog napora ili ako se osoba uzruja. U tim slučajevima, javlja se potreba za većom količinom krvi u samom srčanom mišiću, a sklerotični koronarni krvni sudovi nisu u stanju da tu krv dovedu u dovoljnoj količini. Bol nastaje i usled nedostatka krvi u srčanom mišiću i zbog spazma (grča) koronarnih (srčanih) arterija.
Teška anginozna kriza nastaje kada se jedna koronarna arterija potpuno zatvori, pa usled toga prestane dotok krvi u odgovarajući deo srčanog mišića. Ovakva kriza traje satima, a u izvesnim slučajevima, ceo dan ili čak i nekoliko dana. Napad bolova u grudima može biti provociran fizičkim naporom, emocionalnim stresom, naglim izlaganjem hladnoći, obilnim obrokom, preteranim pušenjem i konzumiranjem alkohola, polnim odnosom, ružnim snovima i naglim promenama vremenskih prilika.

Angina pektoris je teško izlečiva. Ukoliko su krize češće, utoliko je opasnost po život veća. Stoga je potrebno voditi miran život.

Dijagnoza
Da bi se utvrdilo postojanje angine pektoris, mora se tačno odgovoriti na tri lekarska pitanja:
• Gde je bol lokalizovan?
• Kako se ispoljava?
• Čime se odstranjuje ili ublažava?
Kod većine bolesnika dijagnoza se postavlja pažljivo uzetim anamnestičkim podacima (faktori rizika koronarne bolesti – povišeni arterijski pritisak, šećerna bolest, težina, pušenje, povišen nivo holesterola u krvi), fizikalnim pregledom i snimanjem elektrokardiograma (EKG-a u stanju mirovanja). Treba znati da EKG u stanju mirovanja bolesnika sa stabilnom anginom pektoris u 25-40 % slučajeva može biti normalan. Tada se za postavljanje ispravne dijagnoze koriste takozvani testovi opterećenja (ergometrijsko testiranje na biciklu ili pokretnoj traci), da bi se postupnim fizičkim opterećenjem izazvali subjektivni i objektivni znakovi ishemije (nedovoljnog snabdevanja krvlju) srčanog mišića.

Lečenje angine pektoris

Osnova lečenja svake bolesti, pa tako i angine pektoris, jeste otklanjanje faktora rizika, odnosno uzročnika koji su doveli do nastanka bolesti. Potom se pristupa medikamentoznoj terapiji. Da bi se sprečio napad angine pektoris, nitroglicerin se koristi sublingvalno, odnosno stavlja se pod jezik. On deluje već nakon 30 sekundi, a dejstvo traje između 15 i 30 minuta. Nitroglicerin širi periferne venule i arteriole, pa time dovodi do povećanja koronarnog krvotoka. Poboljšano snabdevanje miokarda (srčanog mišića) krvlju otklanja bol nekoliko minuta po uzimanju nitroglicerina. Ako uprkos uzetom nitroglicerinu bolovi ne prestanu, odnosno traju duže od 15 minuta, može se uzeti još jedna tableta. Ne popusti li bol ni nakon konzumiranja 2 table nitroglicerina (te traje pola sata), bolesnika treba hitno transportovati u bolnicu jer postoji opasnost od nastupa akutnog srčanog udara.

Ishrana obolelih od angine pektoris

U ishrani obolelih od angine pektoris savetuje se uzimanje tri obroka dnevno i do dve-tri čaše vode pre svakog obroka koji mora da traje najmanje 25 minuta. Preporučene namirnice su sveže ili bareno povrće i voće, proteini životinjskog porekla (naročito riba), ali i biljnog, kao što su soja i sočivo.Takođe je važno pojesti jabuku pre obroka ili u salati jer ovo voće “hvata” holesterol. S druge strane, grickalice su najstrože zabranjene.

Dobre masti
Neke masne kiseline čine zaštitu od kardiovaskularnih oboljenja. Omega-9 snižavaju ukupni i loš holesterol, a ima ih u maslinovom ulju. Omega-3 masne kiseline najkorisnije su jer poboljšavaju cirkulaciju u srčanim arterijama, snižavaju krvni pritisak, sprečavaju stvaranje ugrušaka… Sadrže ih ulje oraha, repica, soja i riblje meso (sardina, skuša, haringa). Omega-6 masne kiseline snižavaju ukupni i loš holesterol. Nalaze se u ulju grožđanih koštica, oraha, repice. Važna je i ravnoteža unosa omega-3 i omega-6 masnih kiselina savetuje se dnevni unos od 2 g omega-3 i 10 g omega-6 masnih kiselina.

Sprečavanje napada angii pektoris
• Nitrati dugotrajnog delovanja deluju na isti način kao nitroglicerin ali nešto sporije (nakon 30 minuta) a dejstvo traje (od 8 do 12 sati)
• Kardioselektivni blokatori beta adrenergičkih receptora – usporavaju frekvenciju rada srca smanjuju kontrakcijsku snagu srčanog mišić arterijski pritisak i aritmije.
• Acetilsalicilna kiselina (aspirin), u dozi od 325 mg dnevno – sprečava nastajanje koronarne tromboze (infarkta miokarda)
Fizička neaktivnost značajno doprinosi starenju srca, upozoravaju lekari. Redovna fizička aktivnost od bar 30 minuta dnevno neophodna je za efikasn rad srčanog mišića,u kombinaciji sa pravilno izbalansiranom ishranom utiče na to da srce ostane mlado.

loading...
Loading...
loading...

Povezano