Cikorija (Cichorium intybus) DRUGI NAZIVI: vodopija, višnjev regrad, vodoplav, konjska trava, konjogriz, golica, radič, cigura, želtenica, jandrešica, andivija, kažiput, plavocvet, modrica, plavulja.
OPIS BILJKE CIKORIJE: Iz trajnog valjkastog i vretenastogkorena, spolja žućkasto-bele a iznutra bele boje, izbija duga, čvrsta i razgranata stabljika. Listovi su grubo nazubljeni i podsećaju na maslačak. Cvetne glavice razvijaju se pojedinačno po čitavoj biljci cikoriji u pazusima listova ili na vrhu grana, a najčešće su svetloplave boje. Biljka cikorija je bez mirisa, a ukus je gorak.
STANISTE I UZGOJ CIKORIJE: Raste uz ivice puteva i polja, na livadama i pustim zemljištima, a prednost daje sušnim ter-nima. Kao kulturna forma uzgaja se u mnogim zemljama.
VREME CVETANJA CIKORIJE: od jula do avgusta.
CIKORIJA UPOTREBA: Koren cikorije se posle čišćenja od zemlje i nadzemnih delova biljke raseče radi lakšeg sušenja po dužini, pa se za potrebe domaćinstva niže na konac i suši na promajnom mestu u hladu. Listovi i cvetovi cikorije suše se takođe u hladu, u vrlo tankom sloju, a naročito cvetovi cikorije zahtevaju veliku pažnju pri sušenju. Koren cikorije se priprema i kao povrće, ali pre toga se mora dobro potopiti u vodu, da bi se izgubio gorak ukus. Time se izvlače sve hranljive i lekovite materije, pa se dobija ukusno povrće, ali siromašno hranljivim materijama. Ukoliko se koren, kao dijetalno povrće, daje dijabetičarima, ne sme se dugo ostaviti u vodi. Koren cikorije (posle prženja i mlevenja) poznata je zamena za kafu.
LEKOVITI DEO CIKORIJE: U lekovite svrhe sakupljaju se samo delovi cikorije koja divlje raste. Koren se iskopava od druge polovine marta do kraja maja, a listovi i cvetovi se beru u julu i avgustu.
LEKOVITO DELOVANJE cikorije: Od Paracelzusa do Knajpa, svi narodni lekari su jedinstveni u mišljenju da je cikorija vrlo korisna lekovita biljka. Za to treba zahvaliti mnogim materijama koje sadrži, a pre svega raznim vrstama šećera. U relativno većim količinama sadrži inulin, koji igra značajnu ulogu u ishrani dijabetičara, a uz to je i lekovit. U svežem korenu ima ga do 18 odsto ukupnih materija, a u pažljivo osušenom korenu i više od 50 procenata. Iz toga se može zaključiti da tokom procesa siišenja dolazi i do biohemijskih promena i da, prema tome, to važi i za ostale vrste lekovitog bilja. Zato sušenju i čuvanju lekovitih biljaka treba posvetiti izuzetnu pažnju. Uz znatne količine gvožđa, u cvetovima cikorije nalazi se gorka materija cikorin, u stabljici i listovima cikorije gorki laktoin, a u korenu takođe gorka materija intibin, uz belančevinaste sastojke. taninsku kiselinu, masna ulja i drugo. Inulin se u nekim biljkama (maslaćak, čičak) nalazi umesto skroba, pa ga oboleli od šećerne bolesti ne samo dobro podnose, već je dokazano da – naroćito kod uzimanja sveže isceđenog soka iz listova – čak i snižava šećer u krvi. Ni u jednom istraživanju nije se moglo utvrditi otrovno delovanje inulina na krv, niti bilo kakva druga štetna propratna dejstva. Cikorija je, pored toga, vrlo lekovita kod bolesti jetre, zastoja u njenom radu, žutice i tegoba s pankreasom. Svež sok iz listova i čaj od cvetova ili korena cikorije veoma podstiće izlučivanje žuči, odstranjivanje žučnog kamena, ćišćenje krvi, izlučivanje prekomerne sluzi i drugo.
RECEPTI:
Čaj od cikorije: Za pripremu ćaja uzimaju se koren, listovi i cvetovi. puna kašičica te mešavine, koja se stavi u hladnu vodu i kuva dok ne provri. Piju se 2 do 3 šolje čaja od cikorije tokom dana.
Sok od cikorije: Svež sok uzima se više puta dnevno, i to svaki put po jedna puna kašičica.
