Nekoliko nedelja ste smanjili unos kalorija i potrudili se da budete fizički aktivniji. Sada oblačite svoje stare farmerke, i one su vam, za divno čudo, pomalo široke. Zakopčavate ih i vidite da je između stomaka i tkanine sada velika šupljina.
Kako se to desilo?
U zapadnim zemljama je sve više gojaznih ljudi, a još više onih koji bi da skinu nekoliko kilograma. Dijete, vežbanje, liposukcija i mnoštvo drugih metoda – sve su to manje ili više uspešni načini da se dođe do užeg struka.
Međutim, gde nestaje ta težina ?
Ukratko, naše telo pretvara molekule iz masnih ćelija u iskoristivu energiju i tako se te ćelije smanjuju. Međutim, znojenje i gladovanje nisu u bukvalnom smislu direktno povezani sa tim. Sam proces mršavljenja je dosta komplikovaniji.
Svi znamo da se proces mršavljenja u principu svodi na sagorevanje kalorija. Kalorije su mera potencijalne energije hrane koju jedemo u formi masnoća, proteina i ugljenih hidrata.
Da je naše telo automobil, ta energija bi bila gorivo koja mu omogućuje da se kreće. Izležavanje na kauču ispred televizora je poput lagane vožnje, a trčanje liči na reli-trku pod punim gasom.
Ukratko: više fizičkog napora znači i potrošnju više energije.
Naše telo koristi deo tih kalorija i da bi svarilo unetu hranu. Kada se hrana razloži na ugljene hidrate, masnoće i proteine, ona se ili odmah iskorišćava kao energija, ili se pretvara u masnoće koje odlaze u masne ćelije. Masne ćelije odlaze u adipozno tkivo. Ono je, u neku ruku, vrsta benzinske pumpe sa koje naše telo uzima gorivo kada mu zatreba.
Da bismo smršali, potrebno je da sagorimo više kalorija, odnosno energije, nego što unosimo u sebe. To postižemo tako što iscrpljujemo zalihe sa te pumpe. Kada ne unosimo dovoljno kalorija koje će poslužiti kao energija za našu fizičku aktivnost, naše telo se okreće sagorevanju masnih naslaga.
Kako to, zapravo funkcioniše?
Prema zakonu održanja mase, materija se ne može ni stvoriti ni uništiti, već samo menja svoj oblik kroz hemijske reakcije.
To nam govori sledeće: mada mi sagorevamo suvišne kilograme tako što “sagorevamo” masnoće, one ne nestaju. One samo menjaju svoj oblik.
Kada jedemo, glukoza i šećer koje unosimo u vidu ugljenih hidrata su ono prvo što naš organizam koristi kao gorivo. Glukoza se skladišti u jetri u vidu glikogena i oslobađa se u krvotok, jer nam je neophodna za funkcionisanje. Možete zamisliti krvotok kao jednu ogromnu mrežu međusobno povezanih kanala kroz koje potrebni nutrijenti putuju kroz celo telo. Kada nam ponestane glukoze, organizam počinje da troši masnoće.
Iskorišćavanje te uskladištene energije se zove ketoza.
Hormoni koji regulišu nivo šećera u krvi aktiviraju enzim po imenu lipaza u krvnim sudovima koji prolaze kroz masno tkivo. Lipaza izaziva oslobađanje triglicerida iz ćelija, a trigliceridi su makromolekuli koji, zapravo, te masne ćelije i čine masnim ćelijama.
Trigliceridi se sastoje od glicerola i tri masne kiseline. Kada im lipaza pošalje signal da treba da izađu iz masnih ćelija, trigliceridi ulaze u krvotok kako bi ih organizam iskoristio. Jetra koristi glicerol i razlaže ga kako bi telo dobilo energiju, a nešto masnih kiselina odlazi u mišiće kako bi ih oni koristili.
Ovaj proces razlaganja triglicerida u iskoristivu energiju se zove lipoliza.
Kada se nađu u jetri ili mišićima koji pokušavaju da ih pretvore energije, ove ćelije počinju da se razlažu i od njih nastaju toplota, voda, ugljen-dioksid i adenozin-trifosfat. Adenozin-trifosfat je u biohemiji poznat kao “molekulska valuta”, odnosno on uskladištava i transportuje energiju unutar ćelija. Voda iz našeg organizma izlazi kroz znoj i mokraću, a ugljen-dioksid izdišemo.
Kada telo iskoristi masnoće u vidu glicerola i masnih kiselina, masne ćelije se smanjuju.
Međutim, kada se masno tkivo smanji, šta se dešava sa kožom?
Kao što nam se farmerice “opuste” kada smršamo, sasvim je logično i da nam se koža opusti. Pošto je koža elastična, kada skinemo manje kilaže, ona se lako skupi kako bi se prilagodila novom obliku tela. Protein po imenu kolagen daje koži ovu sposobnost, što objašnjava kako se koža širi i dok rastemo. Takođe, i kako starimo, vlakna kolagena u koži slabe i tako nastaju bore.
Ipak, kolagen ima svoje granice. Brz razvoj ili naglo gojenje mogu da “preduhitre” stvaranje kolagena u koži, pa zato dolazi do pucanja kože. Tako nastaju strije. One su prilično česte kod dece koja naglo uđu u pubertet.
Kada neko naglo skine mnogo kilograma, obično ima problem sa viškom kože koja ostaje da visi.
Sve je više osoba koje se odlučuju za liposukciju ili za smanjivanje želuca, pa se obično istovremeno radi i korektivna operacija zatezanja kože. Mada ovaj problem izgleda kao da je čisto estetske prirode, zapravo može izazvati mnogo infekcija, osipa i sličnih problema. Pošto je reč o veoma invazivnoj proceduri, ponekad se ona radi u više navrata.Čak i kada se operacija uradi, ponekad ostaju vidljivi ožiljci.
Dijetaplus.com
