Holesterol:razlozi povišenog nivoa holesterola

Holesterol je problem savremenog društva i jedan od glavnih uzročnika kardiovaskularnog mortaliteta. Razlog leži u tome što se u arterijama našeg organizma mogu stvoriti naslage holesterola (koji je, zapravo, nerastvorljivi lipid) koje mogu da ih začepe i da dovedu do oboljenja kao što je infarkt. Međutim, holesterol je element potreban za život, s obzirom na to da ima ulogu u razlaganju masti iz hrane i u sintetizovanju adrenalina (hormon stresa) i polnih hormona. Prema tome, kontrolisanje holesterola je važno u cilju sprečavanja mnogih bolesti savremenog društva, s tim da je potrebno naglasiti da se nizak nivo holesterola takođe ne smatra pozitivnim.
poviseni nivo holesterola
Prisustvo holesterola u organizmu je potrebno, ali povišene vrednosti holesterola predstavljaju neželjeno stanje.Doskoro se pod povišenim holesterolom smatrala vrednost iznad 200 mg/ml (6 mml/ml). Međutim, ovaj nivo je poslednjih godina snižavan, s obzirom na dve kategorije: normalni i poželjni nivo holesterola. Ranije se smatralo da bi holesterol trebalo održavati ispod 245 mg; nekoliko godina kasnije se cifra snizila na 220, a danas iznosi 200, mada neki lekari smatraju da bi trebalo da bude ispod 180. Do jedinstvenog stava se nije došlo.

Razlozi povišenog nivoa holesterola

Glavni razlog za povišene vrednosti je ishrana; moderni zapadni način ishrane je veliki krivac, pre svega zbog velike upotrebe masti životinjskog porekla zasićenog tipa na koje smo navikli. Unošenje žasićenih masti je povećano tri do četiri puta u poslednjih šezdeset godina, tako da su se kao posledica povisili i nivoi holesterola.
Međutim, način ishrane koji podrazumeva obilno unošenje zasićenih masti nije jedini razlog za povećanje nivoa holesterola u krvi. Konzumacijom margarina bez holesterola takođe se povećava njegov nivo u krvi; margarini su veštački proizvedene zasićene masti sa transmasnim kiselinama, oblicima koje organizam ne može prepoznati. Još jedna od namirnica koja uzrokuje povišeni holesterol je meso. Bez obzira koliko je nemasno, protein koji meso sadrži može da povisi nivo holesterola. Nutricionisti iz Sjedinjenih Američkih Država, nakon decenija borbe i protestovanja protiv zasićenih masti upozorili su i na proteine kojih u našoj ishrani ima u izobilju, a koji takođe mogu biti uzročnici ovog problema. Upotrebom prirodnog hladno cedjenog maslinovog ulja i biljnih masti u ishrani može se poboljšati holesterol, jer kvalitetne masti, uklanjaju štetne koje dovode do povišenja nivoa holesterola.
Međutim, postoji opšta konfuzija o dobrom i lošem holesterolu; mnogi veruju da imajući dobar holesterol ne spadaju u grupu onih koji rizikuju oboljenje srca. Pojasnićemo ova mišljenja. Holesterol je lipoprotein; vrsta kuglice od masti sa proteinskim omotačem. Moglo bi se reći da holesterol cirkuliše našom krvlju formirajući mehuriće ili kuglice od masti. Ove kuglice mogu biti veoma velike, velike, male ili veoma male, što bi odgovaralo veoma niskoj, niskoj, visokoj ili veoma visokoj gustoći holesterola. Što je kuglica manja, veća će biti njegova gustoća ili specifična težina. Bolje je imati veći broj malih kuglica od velikih, jer male predstavljaju dobri holesterol, a velike ‘loši’. Jednostavnije rečeno, velika kuglica od masti sadrži dosta masnoće, a malo proteina u omotaču, dok je kod malog obratno, manje masnoće, a više proteina. Prema tome, ono što je zapravo važno je ukupna količina holesterola koju imamo, nezavisno od toga koji je dobar, a koji loš. Na umu treba imati i da su našem telu potrebne obe vrste holesterola, jer obe imaju svoje specifične uloge u metabolizmu organizma. Kada bismo imali samo dobar, a nimalo lošeg holesterola, ne bismo mogli da preživimo. Kategorija dobrog i lošeg holesterola je veoma relativna i zavisi isključivo od proporcionalnog odnosa oba tipa holesterola. Još jedan od faktora kome se pridaje važnost je svežina holesterola u namirnicama. Pokazalo se da agresivnost holesterola ka našim arterijama zavisi od stepena oksidacije. Oksiholesterol (ili oksidiran holesterol) sklon je da se deponuje u našim arterijama, dok neoksidiran obično to ne uspeva sa lakoćom. Unošenjem hrane obavlja se proces oksidacije masti, a medju njima i holesterola. S tim u vezi, štetniji je za arterije proizvod pripremljen na bazi žumanceta u prahu, koje je pritom i slabog kvaliteta, od žumanceta sveže snesenog jajeta kokoške koja je hranjena kukuruzom. U ovom smislu, kvalitet i svežina namirnica koje sadrže holesterol je veoma važna.

Jedan deo holesterola koji cirkuliše po našem organizmu ne dolazi direktno putem ishrane, već ga sintetiše naš organizam, posebno jetra koja može da proizvede nekoliko grama dnevno. Postoje, međutim, osobe koje su prave fabrike za proizvodnju holesterola i koje čak i sa pravilno sprovođenom dijetom pate od problema viška holesterola. Lekari ne dolaze do zajedničkog zaključka o značaju dva faktora na ovaj problem, tj. ishrane nasuprot genetičkoj predispoziciji, ali čini se da oba imaju uticaja i mogu biti uzroci povišenog nivoa holesterola.

loading...
Loading...
Loading...
loading...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *