Kozji sir i zdravlje, nutritivna vrednost, recept

Ako ste ljubitelj sira, možda se pitate koja vrsta sira je dobra za vaše zdravlje. Kozji sir, oštrog ukusa i mrvljive teksture, ima reputaciju najzdravijeg sira koji postoji.

Zbog čega nutricionisti i stručnjaci koji se bave problemom gojaznosti preporučuju jedenje kozjeg sira (ako ga vaš stomak može podneti)?

U kozjem siru se nalaze zdrave masti pa se lakše vari od kravljeg sira, i ima manje kalorija od većine drugih sireva.

kozji sir

Kravlje i kozije mleko su dva najpopularnija izvora za pravljenje mlečnih proizvoda kao što su jogurt, kefir i sir.

Kvalitetno kravlje mleko vam može doneti mnogo toga dobrog, ali postoji milion razloga zbog kojih biste mogli da pređete na kozje mleko. Nekim ljudima se prosto više sviđa ukus, ali, uskoro ćete saznati da kozje mleko sadrži hemijske komponente koje ga čine najboljim izborom za mnoge ljude.

Ljudi koji žive u mestima kao što je npr. Francuska, konzumiraju kvalitetan kozji sir hiljadama godina. Istoričari smatraju da je kozji sir bio napravljen pre kravljeg. Uz malo truda, i dalje možete naći organski, tradicionalan sir, pravljen po domaćoj recepturi, koji je pun proteina, kalcijuma i drugih esencijalnih nutrijenata.

Hajde da vidimo zbog čega je kozju sir toliko dobar dodatak ishrani, kako se razlikuje od drugih sireva (kao što su švapski ili feta sir) i koje vrste kozjeg sira možete napraviti i sami.

sir od koza

Zbog čega je kozji sir dobar za zdravlje:

  1. Izvor zdravih masti

Zašto je kozji sir izvor zdravih masti?

Porcija punomasnog kozjeg sira sadrži 6 grama masti, od čega većinu čine zasićene masti. Ali, iako su zasićene masti poznate po tome što su nezdrave, opasne po rad srca i slično, postoji puno dokaza koji obaraju ovu tvrdnju, barem kada je u pitanju kozji sir.

Na primer, Francuska je jedna od vodećih zemalja po konzumaciji sira i putera, a Francuzi kao nacija nemaju veću stopu koronarnih bolesti, u poređenju sa drugim narodima, koji konzumiraju manje sira. Uprkos velikom unosu dijetetskog holesterola i zasićenih masti, nema puno smrtnih slučajeva koji su u vezi sa koronarnim bolestima srca, zbog čega se ovo zove „Francuski paradoks“.

Zdrave masti su važan deo svake ishrane, jer masti pomažu organizmu da lakše upije hranljive materije, proizvodi hormone, štiti zdravlje mozga i još mnogo toga.

Sve u svemu, kravlje i kozje mleko imaju sličnu količinu masti, ali molekuli masti koji se nalaze u kozjem mleku su manji i običo se lakše vare.

U poređenju sa kravljim mlekom, kozje ima veću proporciju masnih kiselina srednjeg lanca, uključujući kapriotsku kiselinu, kapriličnu kiselinu i kapricnu kiselinu. To je jedan od razloga zbog kog ukus proizvoda od kozjeg mleka imaju tako oštar miris, u poređenju sa kravljim.

Kiseline srednjeg lanca se mogu naći u kokosovom ulju i kokosovom mleku. One se lako vare, podstiču metabolizam i dobro ih podnose čak i osobe koje obično imaju problema sa metabolizacijom masti.

Kaprilična kiselina koja se nalazi u kozjem mleku i kozjem siru ima antibakterijska, antivirusna, antigljivična i antiupalna svojstva. Stoga je konzumiranje kaprilične kiseline preporučljivo, ukoliko se borite sa gljivičnim infekcijama kao što su kandida, infekcije urinarnog trakta, akne, problemi sa varenjem i slično.

Kozji sir možete jesti čak i ako ste na dijeti poput ketogene, na kojoj se organičava unos ugljenih hidrata. Kefir od kozjeg mleka, fermentisanija varijanta jogurta, sadrži šećer (oko 9-12 grama po čaši), što znači da nije dobar izbor za vas, ukoliko ste na dijeti. Ali punomasni kozji sir sadrži manje ugljenih hidrata i šećera, oko samo 1 grama.

Tokom procesa fermentacije, kada se pravi sir, bakterije iz mleka „jedu“ šećer, zbog čega ga ostaje mnogo manje. Kako biste izbegli što više ugljenih hidrata, nemojte jesti obrađene sireve, one koji su pravljeni sa medom ili voćem i uvek uzmite travom hranjen, punomasni sir.

  1. Dobar izvor proteina i kalcijuma

Kao i drugi mlečni proizvodi, i kozje mleko i sir su dobar izvor kalcijuma, koji vam može manjkati u organizmu ako ne jedete puno zelenog povrća, koštunjavog voća i morskih plodova. Porcija-dve kvalitetnih mlečnih proizvoda na dan, u koju spadaju kozji i drugi sirovi sirevi, ispunjava 10-30% dnevnih potreba organizma za kalcijumom.

Kalcijum je esencijalni mineral koji služi za izgranju kostiju, održavanje jakog skeleta, utiče na zdravlje zuba i još puno toga. Istraživanja pokazuju da unošenje kalcijuma u kombinaciji sa vitaminom D (koji se dobija iz hrane i od izlaganja sunčevoj svetlosti), može regulisati metabolizaciju glukoze i tako zaštititi organizam od raka, dijabetesa i srčanih oboljenja. Kalcijum je važan i za balansiranje drugih minerala u telu, uključujući magnezijum, fosfor i kalijum. Svi ovi minerali zajedno rade i održavaju balans telesnih tečnosti, regulišu srčani ritam, funkcionisanje nerva i mišića, krvni pritisak i nivo holesterola.

Porcija kozjeg sira sadrži 5-6 grama proteina, te je odličan dodatak salatama, grilovanom povrću i drugim prilozima kojima manjka belančevina. Ispitivanja su pokazala da kozji sir ima malo manje proteina od kravljeg sira, pošto se tokom procesa pravljenja sira iz kozjeg mleka gubi više belančevina.

  1. Izvor probiotika (dobroćudnih bakterija)

Probiotici mogu da budu prirodno prisutni u fermentisanoj hrani, ili ih proizvođači mogu dodati, kako bi ih bilo što više. Sada je običaj da se u sir dodaju probiotici isto kao i u jogurt, jer i sir predstavlja dobrog domaćina za ove korisne bakterije.

Tokom procesa fermentacije kroz koji prolazi sir, bilo da je kravlji, kozji ili ovčiji, ako se pravi od sirovog mleka, pun je probiotika u koje spadaju bakterije thermophillus, bifudus, bulgaricus i acidophilus. U lekovita svojstva koja se vezuju za unos probiotika spadaju unapređenje zdravlja stomaka, jačanje imuniteta i smanjenje alergija i upalnih procesa.

Koncentracija probiotika u različitim vsrtama sireva zavisi od faktora kao što su količina soli, dodavanje proteina hidrolisata i vreme zrenja. Određene studije su otkrile da sve ove varijable utiču na mikrobiološka i biohemijska svojstva, kao i na miris i ukus sira. Količina probiotika koji se nalaze u kozjem siru se može optimizovati dodavanjem B. lactis i L. acidophilus, soli i vremenom zrenja od 70 dana ili duže.

Stariji, tj. zreliji sirovi sirevi će najverovatnije imati više probiotika pošto se ne izlažu visokim temperaturama koje uništavaju kako loše, tako i dobroćudne bakterije. Kozji sir koji sadrži probiotike ima malo jači ukus, sličniji jogurtu ili kefiru od kozjeg mleka, zbog toga što sadrži bakterije L. acidophilus ili B. lactis.

Hranljive materije u kozjem siru (nutritivna vrednost)

Istraživanja su pokazala da, u zavisnosti od zrelosti i starosti kozjeg sira, postoje različite varijacije koje se tiču količine nutrijenata kao što su fosfor, vitamin K, kalcijum, gvožđe, natrijum i cink. Mekši sirevi imaju manje kalorija, masti, proteina i većine minerala u poređenju sa čvršćim, zrelijim sirevima.

Porcija (28 grama) mekog kozjeg sira sadrži otprilike:

  • 75 kalorija
  • 0,2 grama ugljenih hidrata
  • 5,2 grama proteina
  • 5,9 grama masti (što je malo manje u odnosu na druge sireve)
  • 0,2 miligrama bakra (10% od ukupne dnevne količine unosa)
  • 71,7 miligrama fosfora (7% preporučljive dnevne doze)
  • 0,1 miligram riboflavina/vitamina B2 (6% od ukupne dnevne količine unosa)
  • 289 internacionalnih jedinica vitamina A (6% preporučljive dnevne doze)
  • 39,2 miligrama kalcijuma (4% od ukupne dnevne količine unosa)
  • 0,1 miligram vitamina B6 (4% preporučljive dnevne doze)
  • 0,5 miligrama gvožđa (3% od ukupne dnevne količine unosa)

Kozji sir Vs kravlji sir Vs ostali sirevi

Da li je kozji sir bolji od drugih sireva, kao što su feta ili čedar, na primer? Evo kako stoji stanje kada se svi sirevi međusobno uporede.

  • Kozji sir sadrži manje kalorija, masti i proteina od sireva koj se prave od kravljeg mleka, kao što su čedar, bri ili gauda.
  • Feta sir, poreklom iz Grčke, a popularan širom Mediterana, Bliskog Istoka i sveta, se tradicionalno pravi od kozjeg ili ovčijeg mleka.
  • Vrste sireva koje se dobijaju od ovčijeg mleka, kao šro su rokefort, mančego, pekorino romano, su takođe odličan izbor. Ovčije mleko ima još više vitamina minerala nego kravlje i kozje, uključujući vitamin B12, vitamin C, folnu kiselinu i magnezijum. U poređenju sa kozjim sirom, mleko od ovčijeg sira je kremastije i nema tako oštar ukus.

Kako napraviti kozji sir ?

Recept za kozji sir

Ovo je osnovni recept za pravljenje kozjeg sira (koji se zove i čevar)

Ako želite napraviti kozji sir kod kuće trebaće vam sledeći astojci:

  • 4 litre kozjeg mleka (preporučuje se da koristite sirovo, organsko kozje mleko koje nije pasterizovano)
  • 1 paket čevre kultura (kupite dovoljno kultura za 4 litre mleka, ako možete, uzmite one koje sadrže i sirup za pravljenje sira)
  • 2 kašikice soli
  • termometar
  • nož
  • kašika ili kutlača
  • cediljka za testo

Uputstvo za pravljenje sira od kozjeg mleka:

  1. Zagrejte mleko u loncu na laganoj vatri, na 20-22 stepena celzijusa.
  2. Pospite kulture po mleku i sačekajte oko 2 minuta da se rehidriraju, pa promešajte.
  3. Stavite krpu preko lonca i ostavite ga na sobnoj temperaturi 6-12 sati.
  4. Kada primetite da se formirala surutka, a preko nje se stvorio kajmak, sklonite ga i procedite surutku uz pomoć cediljke za testo. Što duže ostavite da se cedi, sir će biti suvlji. Morate sačekati barem 6 sati, a za malo čvršći, gušći sir, odvojte 24-36 sati za ceđenje.
  5. Kada osušite sir po vašoj meri, dodajte 1,5-2 kašikice soli i neke začine ili lekovito bilje po ukusu. Čuvajte sir u činiji u frižideru i pojedite ga kroz 7-10 dana.

Mere opreza

Ako znate da ste alergični na kravlje mleko ili ne podnosite laktozu, postepeno ubacujte kozji sir u ishranu, kako ne biste imali negativnu reakciju. Iako sadrži manje alergena od kravljeg, i kozji sir i drugi mlečni proizvodi mogu izazvati alergijsku reakciju. Ako ste ikada imali histaminsku reakciju na proizvode od kozjeg mleka, konzumirajte sir sa oprezom.

Nemojte jesti kozji sir i druge proiozvde od kozjeg mleka uokliko imate simptome kao što su osip, znojenje, dijareja, bol u stomaku ili oticanje.

Žene koje su u drugom stanju treba da izbegavaju konzumiranje sirovog sira, jer on može biti zaražen bakterijama. Tako da bi se tokom trudnoće trebalo uzdržavati od jedenja upitnih sireva, ili, uvek kupujte proizvode od pouzdanog proizvođača.

Zaključak o kozjem siru i njegovim lekovitim svojstvima

  • Kozji sir je najčešće mek ili polutvrdi sir koji se pravi od kozjeg mleka, ima jak ukus i glatke je teksture.
  • Kozji sir je dobar po zdravlje ljudi jer sadrži kalcijum, zdrave masti, probiotike, fosfor, bakar, proteine, vitamin B i gvožđe.
  • Kozji sir je dobra alternativa sirevima od kravljeg mleka jer ima manje laktoze, sadrži kasein protein tipa 2, obično se lakše vari, ređe izaziva alergijsku reakciju i upalni odgovor u organizmu.
loading...
Loading...
Loading...
loading...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *