Metabolizam i fiziološki aspekti gojaznosti i mršavosti

KONSTITUCIONALNA GOJAZNOST?
Jedna od osnovnih karakteristika gojaznosti je da u osnovi zavisi od pola. Kod većine žena postoji ginoidna (ženska) raspodela masti, dok muškarci imaju androidnu tendenciju ka gojaznosti. Gojaznost kod žena obično se koncentriše na određene delove tela, kao što su gluteusi, kukovi i bedra, dok su kod muškaraca kritične zone abdomen i gornji deo tela (vrat, grudi, ruke). Postoje i žene sa androidnom gojaznošću, kao i muškarci sa ginoidnom, ali ovakvi slučajevi nisu česti.

Treba napomenuti da ne postoji ‘konstitucionalna gojaznost’ s obzirom na to da niko ne može da se ugoji ukoliko ne jede.Postoje oni koji se goje više od ostalih, bez obzira na jednaku količinu hrane, ali svakako do gojenja ne može doći ukoliko se smanji količina hrane. Treba imati na umu i da je telesna grada svakog pojedinca različita, na osnovu čega se mogu ustanoviti različite grupe:

Dugačak trup i kratki ekstremiteti
Ovakve osobe imaju veći rizik od gojaznosti, a povećanje telesne težine se mnogo više primećuje.

Kratak trup i dugački ekstremiteti
Kod ovakvih osoba gojaznost se manje primećuje jer im je telo izduženije i vitkije.

Osim ove dve glavne grupe različitih telesnih građa, možemo razlikovati i treću u kojoj predominira širina grudnog koša u odnosu na abdomen. Ovakve osobe su takođe sklone gojenju, mada ne u tolikoj meri kao one koje pripadaju prvoj grupi.

METABOLIČKI I FIZIOLOŠKI ASPEKTI GOJAZNOSTI I MRŠAVOSTI

S jedne strane, gojaznost je vezana za naročitu psihološku senzibilnost koja čini da je potrebu za hranom teško gojaznost zdravljeobuzdati. S druge, već smo naglasili da neke osobe sagorevaju višak masti bez gojenja, dok se druge mnogo više goje, bez obzira što unose istu količinu hrane. Ovaj metabolički aspekt nije u potpunosti razjašnjen, ali ga moraju uzeti u obzir svi koji se bave problematikom gojaznosti. Na osnovu ove činjenice izvodi se zaključak da gojaznost ne podrazumeva isključivo prekomerno unošenje hrane. Postoji više uzroka za različito manifestovanje ovog aspekta. Jedan od njih je verovatno činjenica da mršave osobe troše više energije pri mirovanju od onih koje su sklone gojenju. Drugo objašnjenje bi moglo biti da masno tkivo i jetra gojaznih osoba imaju mnogo izraženiju sposobnost adaptacije na ograničeno unošenje hrane, pa nakon preobilnog obroka reaguju mnogo brže akumuliranjem masti. Nakon analiza koje su vršene na životinjama sa viškom kilograma, došlo se do zaključka da postoji povećana aktivnost enzima nazvanog lipoprotein -lipaza koji značajno pojačava osećaj gladi.

Postoje pokušaji da se problem apetita objasni iz drugog ugla. Čini se da masna ćelija (adipocit) nakon što se dovoljno redukovala uzrokuje aktiviranje mehanizma javljanja gladi.Ovaj mehanizam je povezan sa insulinom, hormonom koji sagoreva šećer iz organizma da bi se proizvela energija, a čiji manjak ili nedostatak dovodi do dijabetesa. Ovaj proces nam objašnjava zašto je lakše smršati u slučajevima hiperplastične gojaznosti (što podrazumeva višak masnih ćelija od normalnog) nego kada je u pitanju hipertrofična gojaznost (jednak broj masnih ćelija, ali su naduvene).U slučajevima hiperplastične gojaznosti, adipocita ima više i relativno su naduveni mastima, te je posledica brže i lakše javljanje osećaja gladi. Proces je obrnut u slučaju hipertrofične gojaznosti kada je potrebno da osoba izgubi mnogo više kilograma da bi se smanjila veličina adipocita dovoljno da bi se javio osećaj gladi. Problem unekoliko zavisi od trenutka kada se pojavio prvi znak apetita, s obzirom na to da je kod gojaznih osoba razlika između osećaja gladi i sitosti prilično manja nego kod mršavih.

Ovakve okolnosti nam mogu pojasniti zašto tolike osobe ulaze u začarani krug započinjanja dijete, da bi je kasnije zamenili obilnom ishranom kojom se prevazilazi napor uložen u dijetu. Promene metabolizma koje dovode do gojaznosti ne samo da otežavaju gubljenje viška kilograma, nego i stimulišu njihovo brzo vraćanje nakon obavljene dijete.

Svaka dijeta dovodi do stvaranja acetona. Mnogima je ova okolnost poznata s obzirom na to da se radi o skoro uobičajenom procesu kod dece koja imaju groznicu, a nešto ređem kod osoba sa dijabetesom. Prilikom sprovodenja dijete, uvek dolazi do stvaranja acetona, jer ova supstanca proizlazi od razgradnje telesnih masti. Povišen nivo acetona manifestuje se karakterističnim neprijatnim mirisom zadaha i urina, koji, prema medicinskim tekstovima, podseća na miris slatkih ili fermentisanih jabuka. Ukoliko se nivo acetona, koji je u principu samoodređujući, znatno povisi, može doći do glavobolje i bolova u želucu, pa čak i povraćanja. Međutim, kod dijeta za smanjenje telesne težine, ove se tegobe javljaju samo prvih dana i nisu naročito problematične. U svakom slučaju, ukazuju na činjenicu da se dijeta obavljala ispravan način jer dolazi do eliminacije masti iz organizma.

Zadržavanje točnosti
Mnoge osobe su naročito sklone ka zadržavanju tečnosti i gojenju. Ipak se ovaj problem ne može smatrati gojaznošću jer dolazi samo do retencije plazme koja se može eliminisati mokraćom. Međutim, može doći do značajnijih psiholoških problema jer do ovog procesa obično dolazi prilikom započinjanja neke dijete u cilju mršavljenja, i to usled metaboličkih promena koje proces zadržavanja tečnosti podrazumeva. Iz ovog razloga mnoge klasične dijete za mršavljenje uključuju i neke od lekova za stimulisanje diureze (to jest, stvaranja urina). U osnovi je sistematsko uvođenje diuretika u ovakvu vrstu dijete nepotrebno. Rezultat njihove upotrebe je značajno smanjenje telesne težine, ali nakon prestanka unošenja lekova, kilogrami se veoma brzo vraćaju. Dodatna posledica je javljanje psihološke zavisnosti od lekova koja može ozbiljno ugroziti zdravlje, naročito ukoliko nije pod nadzorom lekara.

loading...
Loading...
Loading...
loading...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *