Sledeće namirnice i supstance često dovode do alergijske reakcije…
Kravlje mleko
Alergija na kravlje mleko je verovatno jedna od najpoznatijih zbog čestog pojavljivanja kod dece (čija se ishrana sastoji iz mleka). Osim toga, ovo je jedna vrsta alergije koja se sve češće javlja u alarmantnim razmerama. Uslovljena je reakcijom na određene mlečne proteine, kao što su laktoglobulini i kazein.
Netolerancija na laktozu (šećer koji je sadržan u mleku) posledica je deficijencije enzima koji razgrađuje ovu supstancu na monosaharide, kao što je glukoza. Međutim, treba naglasiti da su reakcije na glukozu pre fenomen netolerancije nego alergija u pravom smislu te reči. Posmatrano iz ugla prirodne medicine, povećanje broja slučajeva netolerancije na mlečne komponente posledica je različitih uzroka. Svi oni su vezani za nepravilnu ishranu i unošenje industrijski obrađenih namirnica. Na prvom mestu, sve ređe dojenje dovodi do toga da se u ishranu dojenčeta prerano uvodi kravlje mleko (modifikovano na taj način da što više podseća na majčino mleko), čime se otvara put ka nepovoljnim reakcijama. Zatim, sve vrste mleka za dojenčad se proizvode u vidu praha, dajući time prednost pravilnijem hemijskom sastavu proizvoda u odnosu na njegovu svežinu. Na trećem mestu, kvalitet mleka je sve lošiji, jer skoro da više i nema krava koje se hrane svežom zelenom travom, a koje nisu pod određenom 
medikamentoznom terapijom. Kako hrana, tako i lekovi koji se daju kravama, u visokom procentu su prisutni u samom mleku, a pošto su nižeg kvaliteta, odražavaju se i na kvalitet mleka. Možda mi nismo u mogućnosti da odredimo razliku u kvalitetu različitog mleka, ali osetljiva sluzokoža digestivnog trakta dojenčeta to svakako jeste. Osim nekih lekova koji sadrže laktozu, određeni prozvodi sadrže mleko i mlečne derivate koji su ponekad veoma niskog biološkog kvaliteta. To su, na primer, poslastičarski proizvodi, gotova hrana, bombone, kao i slatkiši uopšte. Pojedine osobe koje su veoma alergične na kravlje mleko, mogu imati slične reakcije i na kravlje meso, mada su u ovakvim slučajevima obično mnogo blaže.
Jaja
Pojedinci su toliko alergični na proteine iz jaja da čak imaju veoma negativne reakcije na purifikovane vakcine koje se prave kultivisanjem u embrionisanom kokošjem jajetu. Slična je situacija sa jajima kao i sa kravljim mlekom. Postoje određene industrijski proizvedene namirnice na bazi jaja koje su toliko lošeg biološkog kvaliteta da se sve češće javljaju alergije na jaja, naročito kod mlađe populacije. Mogli bismo reći da su bezbrojni slatkiši namenjeni tržištu za mlađe pripremljeni od jaja sumnjive svežine (često su u pitanju čak i jaja slomljene ljuske), dok su kokoške gajene na farmi hranjene stočnom hranom.
Iz ovih razloga se preporučuje konzumacija hrane visokog biološkog kvaliteta, naročito ukoliko se često upotrebljava, kao što su mleko, jaja, voda ili žitarice.
Pšenica
Glavni protein pšenice je gluten, baza za pripremanje hleba. Reč je o supstanci koja najlakše dovodi do alergijske reakcije. Alergija na pšenicu i druge žitarice koje sadrže gluten (naročito na raž) često se javlja kod dece mlađeg uzrasta, naročito kada priiikom uvođenja ovih namirnica u dečje kašice dođe do dijareje, erupcija na koži iii zadnjici. U ovakvim slučajevima preporučuje se prelazak na druge žitarice koje ne sadrže gluten, kao što su pirinač ili ovas, na primer. Ne savetuje se upotreba kukuruza, koji iako ne sadrži gluten, često dovodi do različitih alergija.
Plodovi mora i plava riba
Za razliku od prethodno navedenih namirnica, tip alergije na morske plodove i plavu ribu karakterističan je za odrasle jer školjke ili ostrige jednostavno nisu deo ishrane dece. Alergijske reakcije na morske plodove su često veoma nagle. U ovom slučaju dolazi do oslobadanja egzogenog histarnina, pridonetog morskim plodovima ili plavom ribom, koju imunosistem ne luči. Ukoliko morski plodovi nisu naročito sveži, to je proporcionalno veća šansa od javljanja alergijske reakcije. Osobe koje su alergične na plavu ribu ili morske plodove, takođe mogu imati iste reakcije i na belu ribu.
Svinjsko meso
Reakcija na prerađevine od svinjskog mesa mogu biti dovedene u vezu sa uzgojem ove životinje, ali i sa
samim postupkom izrade suhomesnatih proizvoda. S obzirom na to da je reči o namirnici koja je lako kvarljiva, obično se dodaju nitritne soli koje sprečavaju razvoj bakterija. Mnogi suhomesnati proizvodi sadrže veštački obojene soli da meso ne dobije veoma neprijatnu boju. Iz ovih razloga često se u mnogim prerađevinama svinjskog mesa pronalazi visoki nivo određenih alergena ili aditiva.
Šećer
Konzumiranje saharoze (šećera) podstiče hiperaktivnost kod neke dece jer podiže nivo glukoze u krvnoj plazmi. Mehanizam kojim šećer dovodi do stimulacije moždane aktivnosti još uvek nije poznat; mogao bi se dovesti u vezu sa kasnijim opadanjem nivoa glukoze u plazmi koji dovodi do hipoglikemije. Nakon unošenja namirnice koja sadrži veliku količinu šećera i drugih rafinisanih ugljenih hidrata, cerebralni sistem se stimuliše i stvara neurotransmite, nazvan serotonin, koji usklađuje i omogućava transmisiju nervnog impulsa. Serotonin je neurotransmiter povezan sa motornom aktivnošću organizma, to jest sa pokretom.
Sulfidi
Sulfidi su vrsta aditiva koji se dodaju nekim namirnicama slabog biološkog kvaliteta. Mogu se dodati vinu kao sumporasti aditivi u procesu fermentacije, iii čak i posle nje. Kada se unesu u organizam sa namirnicom kiselog ukusa, kao što su na primer neka osvežavajuća pića tipa limunade, dovode do veoma snažne alergijske reakcije iza koje obično sledi astma kao posledica.
