Pre nego što posegnete za lekovima kako biste ublažili tegobe izazvane nervoznim crevima, pokušajte da ih suzbijete na prirodan način – promenom životnih navika i pravilnom ishranom.
Prema statistikama, blizu 87 odsto ljudi pre ili kasnije oseti simptome poremećaja u radu digestivnih organa. Za ovo stanje najčešće se optužuje stres, koji, istina, u velikoj meri utiče na varenje, ali najčešći uzrok tegoba jesu -nezdrave navike.
Ovboljenje nazvano nervozna creva manifestuje se smenom proliva i zatvora, nadimanjem i gasovima, pogađa mnogo ljudi i najčešće je posledica nezdravog načina života i hroničnog stresa. Zagovornici alternativne medicine ističu da je “emocionalni zastoj” glavni uzrok sindroma nervoznih creva, pa bi trebalo da se zapitamo kakve to emocije potiskujemo i zašto dovode do ovih neprijatnih simptoma.Iako sindrom nervoznih creva nije ozbiljno oboljenje, u velikoj meri utiče na kvalitet života obolele osobe.
Ishrana za nervozna creva:
U slučaju nervoznih creva od velikog je značaja pravilno kombinovanje namirnica. Treba izbegavati mešanje proteina i ugljenih hidrata (na primer, mesa i hleba ili pirinča, međutim – jaja i krompir su izuzetak kada je reč o kombinovanju proteina i ugljenih hidrata), više vrsta proteina (na primer, mesa i jaja), proteina i masti (meso i pavlaka). Slatkiši i voće nisu preporučljivi nakon obroka, dok vodu ne treba piti za vreme jela i minimum tri sata nakon obroka (najbolje je kada se konzumira pola sata pre jela). Takođe, neophodno je redukovati unos zasićenih masti i šećera, a mesne prerađevine slane grickalice, belo brašno, slatkiše, gazirane napitke, kafu i alkohol potpuno izbaciti iz ishrane. U jelovnik treba uvrstiti integralne žitarice, semenke lana, namirnice bogate omega-3 masnim kiselinama…
Dan započnite mlakom vodom, limunom i kvalitetnim medom. Pojedite porciju svežeg voća i nakon sat vremena doručkujte integralne žitarice sa suvim voćem, koštunjavim plodovima (najbolje bademima) i mlevenim semenkama, a sve to prelijte toplom vodom. Nakon doručka bar četiri sata nije poželjno ništa jesti i piti, a posle toga treba popiti vodu pa pola sata kasnije pojesti ručak: meso ili ribu pečenu u foliji i salatu, ili kuvano jaje, kuvani krompir i salatu. Posle ručka takođe sledi četvorosatna pauza, a zatim večera, koju ne treba konzumirati posle 18 sati – šolja jogurta ili salata s malo švapskog sira, ili pak proso skuvano u sojinom mleku. Vrlo je važno dobro sažvakati hranu i jesti u miru i tišini, nikako ako smo nervozni ili uz televizor.
Hrana koja sadrži vlakna najbolja je preventiva, jer pomaže održavanje normalne funkcije creva i crevne flore
