PRAVILAN ZIMSKI NAČIN ISHRANE
Tajna očuvanja našeg zdravlja leži u umeću prilagođavanja promenama u prirodi. Ako pokušamo bar malo da usporimo i uskladimo naše aktivnosti s mirovanjem u prirodi, izbeći ćemo izgaranje organizma do kojeg dolazi zimi, a čija su posledica viroze, infekcije, pad imuniteta i vitalnosti.
Sledeće vrste povrća mogu da pomognu u očuvanju zdravlja tokom zime pa ih obavezno treba koristiti u zimskom načinu ishrane:
1 • BELI LUK pomaže u čišćenju sluzi iz grla i respiratornog trakta. Deluje protivupalno i oslobađa od bakterija, gljivica i parazita.
2. ĐUMBIR, svež ili sušen, poboljšava cirkulaciju i greje organizam, a odlično
pomaže kod mučnine, gasova i prehlade.
3. KUZU je planinski koren sa istoka koji neutrališe kiselo stanje u organizmu i može da zameni aspirin. Pomaže kod prollva, problema se želucem i prehlade.
4. MAHUNARKE i ŽITARICE čine važan deo zimske ishrane i neophodan su izvor belančevina. Žitarice treba dnevno menjatl s naglaskom na češće korišćenje heljde i ovsa koji najviše greju organizam.
5. SUVO VOĆE ima vrlo značajne količine minerala kao što su kalcljum i gvožđe.
Dobro je da većina hrane koju jedemo zimi bude kuvana jer se njom greje organizam, pa se preporučuju sledeći načini pripreme:
1. PEČENJE U RERNI – važno je shvatiti da pri pečenju namirnica omekšava od suve toplote, što znači da se sadržaj vlage u njoj smanjuje, pa treba paziti da jelo ne bude presuvo.
2. DINSTANJE na susamovom ili suncokretovom ulju korenastog povrća ili u kombinaciji sa žitaricama treba pustiti povrće da se dinsta u sopstvenom soku i povremeno dodavati malo vode.
3. KUVANJE pod pritiskom odnosi se pre svega na kuvanje žitarica i mahunarki, što omogućava da se brže skuvaju i omekšaju.
Tokom zimskog načina ishrane treba izbegavati beli šećer i proizvode koji ga sadrže jer slabe naš imunitet, pospešuju razvoj različitih infekcija i hlade organizam.
PRAVILAN LETNJI NAČIN ISHRANE
Povrće, voće i supe i čorbe osnova su letnje ishrane, kažu nutricionisti. Salate treba začiniti jer ulje i sirce sprečavaju širenje zaraze. Budući da se leti hrana brže kvari, tada najčešće i dolazi do crevnih infekcija čiji je uzročnik u najviše slučajeva – salmonela. Nutricionisti, ku-vari i svi koji se bave gastronomijom za leto preporučuju drukčiji način ishrane nego u ostalim godišnjim dobima. Leti bi jelovnici trebalo da se prilagode našoj klimi.
Za primorje je tipična mediteranska kuhinja koja bi pre svega morala da se bazira na maslinovom ulju i povrću. Mada 95 posto restorana na stolovima i dalje nudi obična ulja, što nije u redu. Gosti traže specijalitete tipične za to područje, pa bi im to trebalo i ponuditi. Blitva, mlado povrće i voće koje raste u toj sezoni obavezno bi trebalo da budu na jelovnicima. Nikako ne bi trebalo leti nuditi sirovo meso, tatarski biftek, teška masna jela i razne sosove.
Oprezno treba posluživati ribu, jer već nekoliko sati posle ulova može da se pokvari. Stoga se na jelovnicima nikako ne bi smela naći jela od termički neobrađene ribe. Kada je reč o mesu, i te kako treba voditi računa o poreklu. Salate obavezno treba da budu začinjene, jer su ulje i sirce antimikotici koji sprečavaju ili pak usporavaju širenje zaraze ako salata nije dobro oprana. Jela kojima se dodaju neobrađena jaja obavezno treba izbegavati.
ZAČINSKO BILJE DEO JE PRAVILNE ISHRANE
Blagodet leta je i sveže začinsko bilje. Dodaje se uglavnom pri kraju jela i čini ga punijim, bogatijim i donosi osveženje i raznovrsnost u ishranu.
BOSILJAK – pomaže u borbi protiv prehlade. Koristi se u salatama, prelivima, čorbama, testeninama i u kombinaciji s paradajzom.
ŽALFIJA – redukuje znojenje, pomaže kod navala vrućine i noćnog znojenja. Zaustavlja laktaciju, pročišćava i osvežava grlo. Najbolja je u čorbama, musakama i jelima iz rerne, kao i u prelivima.
RUŽMARIN – odlična zamena za aspirin! Smiruje nervni sistem i poboljšava varenje. Odličan u varivima, čorbama i povrću pečenom u rerni.
METVICA (nana) – pomaže kod mučnine i problema s varenjem. Odlična u salatama, povrću i osvežavajućim desertima.
MIRODJIJA – smiruje gasove. Najčešće se stavlja u prelive, sosove i čorbe.
KORIJANDER – pomaže kod infekcija mokraćne bešike. Salatama, supama i dinstanom povrću daje poseban ukus.
PERŠIN – osveživač daha, lagani dijuretik, pomaže kod infekcija mokraćne bešike. Može se dodavati u sva jela, od supa do žitarica.
ČUBAR – odlično je sredstvo protiv crevnih glista, ublažava grčeve. Stavlja se u čorbe od boranije, pasulja i sočiva, po-mešan s majčinom dušicom može se upotrebiti za kiseli kupus, pečurke i kro-mpir. Osušen se može upotrebljavati za pikantno pecivo.
