Zdravlje

Šta sve pokazuje analiza krvi

By  | 

Laboratorijski pregledi krvi, odnosno “krvna slika” pacijenta,jedan je od najvažnijih pokazatelja stanja organizma, neke skrivene ili već manifestovane bolesti.
analiza krvi
U standardne preglede spadaju vrednosti bilirubina, kreatinina,
GOT, GPT… ali šta one zapravo znače?

Krv na neki način predstavlja prozor u naše telo. Ponekad je dovoljno i samo nekoliko kapi krvi, pa da se dobije slika opšteg zdravstvenog stanja pacijenta, ili važan podatak koji će ukazati na moguće postojanje neke bolesti. Putem krvi danas se laboratorijski može odraditi više od 100 raznih analiza i odrediti njihove vrednosti.

Koliko krvi ima u telu
U zavisnosti od telesne težine svakog pojedinca, u telu čoveka cirkuliše između pet i osam litara krvi.

Ova tečnost je od životne važnosti, jer snabdeva unutarnje organe kiseonikom i hranljivim materijama, produkuje odbrambene ćelije u slučaju infekcije i reguliše zgrušavanje prilikom povreda, kao i bazni kiselinski odnos, pomaže pri izlučivanju otrovnih materja iz tela i pri transportu hormona koji upravljaju telesnim funkcijama. Analiza krvi spada u standardni repertoar svih lekarskih specijalnosti. Posebno kada se pacijenti žale na simptome koji ne ukazuju jasno na neko konkretno oboljenje, laboratorijske pretrage predstavljaju veliku pomoć u određivanju tačne dijagnoze. I kod bolesti čije je lečenje u toku, analiza krvi je glavni pokazatelj uspešnosti terapije.

Neke bolesti mogu se konstatovati i samim pregiedom krvi: virusne ili bakterijske infekcije,u koje spadaju grip i zapaljenje pluća, zatim bolesti autoimunološkog sistema, kao što je reuma, bolesti krvi – leukemija ili rak limfnih žlezda, smetnje pojedinih organa – srca, jetre ili bubrega, ciroza jetre ili dijabetes.

Sedimentacija: Krv u epruveti meša se sa antikoaguiansom, supstancijom koja sprečava zgrušavanje. Posle jednog, a zatim i dva sata, laborant meri za koliko milimetara su se staložile krvne ćelije. Normalna vrednost iznosi između 10 i 20 mm/h. Ukoliko je vrednost veća, znači da negde u telu postoji žarište infekcije.

Krvna slika: Ovde se u prvom redu određuje broj crvenih krvnih zrnaca (eritrocita), belih krvnih zrnaca (leukocita) i pločastih zrnaca (trombocita). Zavisno od toga da li je rezultat analize nekih od njih suviše visok ili nizak, može se dijagnostikovati zapaljenjski proces, anemija (slabokrvnost), virusna infekcija, bolest autoimunološkog sistema, tromboza ili srčano oboljenje.

Normalne vrednosti
crvena krvna zrnca: 5-6 miliona /mm3
bela krvna zrnca: 5-10.000/mm3
– pločasta zrnca: 250.000 – 400.000 /mm3.

Jetra: Svaka ćelija naše najveće žlezde – jetre, sadrži enzime. To su mala “postrojenja” koja čiste krv i razgrađuju one supstancije koje su najvažnije za život. Ukoliko neka ćelija jetre propadne, enzimi se izlučuju u krv, a njihova koncentracija u krvi govori o sačuvanoj sposobnosti funkcionisanja jetre. Tri najvažnija enzima su GOT, GPT i GGT.

Normalne vrednosti:
GOT: 5 do 15 u/l GPT: 5 do 19 u/l GGT: 4 do 18 u/l.

Šta je to bilurbin
Bilirubin je produkt razgradnje crvenih krvnih zrnaca u jetri – žuta boja žuči. Kod funkcionalnih smetnji jetre, on se ne transportuje, a parametri analize rastu.

Normalna vrednost ukupnog bilirubina: <20.5 umol/l Masnoće u krvi – Holesterol i trigliceridi: Takozvani “dobar” HDL holesterol štiti krvne sudove od masnih naslaga. “Loš” LDL holesterol, je štetan za krvne sudove i dovodi do infarkta i moždanog udara.

Normalne vrednosti za HDL holesterol: 0,0 -1.9 mmol/l
Normalne vrednosti za LDL holesterol: < 4,5 Osim navedene vrste masnoće, u krvi se nalaze i trigliceridi. I oni oštećuju krvne sudove, ali ne u tolikoj meri kao “loš” holesterol. Normalna vrednost triglicerida: < 1,70 mol/l Bubrezi: Da li bubrezi dobro odrađuju svoj zadatak filtriranja štetnih materija iz krvi vidi se iz vrednosti ureje, koja je produkt metabolizma belančevina. Normalna vrednost ureje: 2,7 – 8,3 mmol/l.

Kreatinin se nalazi u ćelijama muskulature i predstavlja energetsku akumulaciju. Izlučuje se preko bubrega i važan je indikator kondicije i opšteg stanja organizma.

Normalne vrednosti kreatinina:

53- 124 mmol/l

Giht: Mokraćna kiselina je produkt razgradnje takozvanih purinskih tela, koja se nalaze u jezgru svake ćelije. Ukoliko su rezultati visoki, dolazi do skupljanja sitnih kristala u malim zglobovima prstiju nogu i ruku. Tako nastaje giht.

Normalna vrednost mokraćne kiseline: do 57 miligrama/decilitar

Pankreas (gušterača): Za metabolizam šećera i masti telo koristi enzime pankreasa, amilazu i lipazu. Oba pokazuju da li žlezda pravilno funkcioniše u odnosu na hormone (proizvodnja insulina) i probavu.

Normalne vrednosti za lipazu: do 190u/l
Normalne vrednosti za amilazu: do 125 u/l

Šećer u krvi: Rezultat ove analize informiše nas o eventualnom postojanju dijabetesa (šećerne bolesti).
Normalne vrednosti: 3,33 – 6,10 mmol/l

Štitna žlezda: Štitna žlezda koja liči na krila leptira, smeštena je uz dušnik u predelu udubljenja donjeg vratnog dela.
Ona stvara hormone tiroksin (T4) i tri-jodtiroksin (T3). Oba hormona predstavljaju “pedalu gasa” za proces metabolizma u telu i pokazuju da li postoje neke disfunkcije u njenom radu (suviše ili nedovoljno aktivan rad). Najčešće se mere vrednosti ukupnog T4 hormona i slobodnog FT4, dakle onog koji nije vezan za belančevine.

Normalna vrednost ukupnog T4 tiroksina: 58-161 nmol/l.

Normalna vrednost slobodnog FT4 tiroksina: 10,3 – 23.1 pmol/L

Koagulacija (zgrušavanje) krvi: Ovo testiranje vrši se pre svega kod pacijenata koji uzimaju lekove za razređivanje krvi kao preventivu od tromboze, ili uz terapiju posle infarkta, gde bi vrednost trebala da iznosi između 15 i 20 procenata.

Važno! Rano otkrivanje bolesti predstavlja najznačajniju šansu za njihovo uspešno lečenje. Zbog toga, iako nemate nekih značajnijih smetnji, uradite ove analize bar jednom godišnje.

loading...
Loading...
loading...

Povezano