Kod pojave alergija posebnu pažnju treba obratiti na ishranu i pratiti dijete koje propiše lekar…
Alergijske reakcije javljaju se kod osoba s prirodno oslabljenim imunitetom, odnosno posle stanja u kojima je prirodni imunološki odbrambeni sistem iscrpljen.
Alergijske reakcije na disajnim organima izazvane su prvenstveno materijama koje se udišu vazduhom, a koje su dovoljno male da prodru sve do u najsitnije bronhiole. U te inhalacijske alergene spadaju u prvom redu polen, neke vrste prašine, pore plesni, životinjska dlaka i perut.
Alergijske reakcije na životne namirnice su mnogostruke, a pojavljuju se satima nakon jela. Uz tegobe u želucu i crevima (nadutost, bolovi, povraćanje, proliv i dr.) moguće su reakcije na koži (koprivnjača, ekcemi) ili na disajnim organima (kijavica, tegobe s disanjem). U retkim slučajevima dolazi do teških reakcija krvotoka, npr. kod osoba vrlo osetljivih na celer. Glavni uzrok kod odraslih često su mleko, belančevine, riba, pojedino voće (jagode,banane) začini i grahorice. Ako se pojavi sumnja na alergiju na životne namirnice, dijagnoza se postavlja posle izostavljanja sumnjivih namirnica. Porrebno je sprovesti odgovarajuću dijetu, koje se bolesnik mora strogo pridržavati. Opšta je preporuka kod osoba sklonih alergijama i urtikarijama da koriste u ishrani puno lisnatog povrća tamnozelene i voća žute i narandžaste boje, jer te namirnice sadrže beta-karoten, preteču vitamina A. Treba, naprotiv, izbegavati namirnice koje sadrže konzervanse poput tartrazina (E102) i benzoata. Takođe, nije preporučljivo koristiti u ishrani namirnice s visokim sadržajem histidina, aminokiseline iz koje se stvara histamin. Namirnice s određenim procentom histamina su: fermentirani napici (pivo, vino), belance, čokolada, zreli sirevi, šumsko voće, školjke i rakovi, paradajz.
