U narodu se lovorov list koristi za lečenje reume i kao dodatak sirupu za kašalj, a mešavina etarskog i masnog ulja dobijena hladni eeđenjem plodova, i lečenje čireva…
Vencem od plemenite biljke lovor sa latinskim nazivom (Laurus nobilis L-Lauraceae) od vajkada su se ovenčavale glave careva, pobednika u značajnim bitkama, kao i njihovih vojskovođa, ali i pesnika, pobednika Olimpijskih igara…
Zašto? Zato što je lovor posvećen Apolonu, bogu sunca i umetnosti. Lišće lovora se svakodnevno koristi
u kuhinji kao začin, ali se u literaturi malo spominje. Lovor je biljka Mediterana, a kod nas najčešće raste u Boki Kotorskoj, ali se nalazi i u hrastovim šumama, na nadmorskoj visini do 400 m. Gaji se i kao ukrasna biljka. Sjajnim listovima i elegantnim izgledom ulepšava enterijer najčešće ispred hotela ili javnih zdanja. Lovorovo drvo treba da se neguje i redovno prehranjuje. Listovi lovora su kožasti, sjajni, po obodu celi, talasasti, spiralno raspoređeni i mirišljavi, dok su cvetovi bledožućkasti. U ženskim cvetovima se nalaze zakržljali prašnici. Plod je bobica, plavoljubičaste boje.
Kao droga se koristi list lovora (folium lauri), plod (fructus lauri) i masno ulje (oleum lauri). List lovora raste na kratkoj dršci, okruglasto duguljast, zašiljen, 8 do 12 cm dug, i 3 do 5 cm širok. Aromatičnog je ukusa, pomalo ljutog, oporog ili gorkog. Kad se protrlja oseća se aromatičan miris. Sadrži 1-3 % etarskog ulja, gorke materije i tanine.
Lovorov plod je jajasta, crno-plava i spolja naborana do 15 mm dugačka i do 11 mm debela koštunica. Već pri malom pritisku lomi se tanak i krt perikarp zajedno sa semenim omotačem. Plod sadrži etarsko ulje sa dominantnom laurinskom, palmitinskom i oleinskom kiselinom.
Masno lovorovo ulje je aromatična, zelena zrnasta masa koja se dobija ceđenjem na povišenoj temperaturi ili kuvanjem lovorovog ploda. Ovo ulje je smeša masti i etarskog ulja. Topi se na 34-36 stepeni i daje tamnozeleno ulje veoma aromatičnog mirisa na lovor i gorkog je ukusa.
List lovora je, zbog etarskog ulja, snažan alergen i deluje antibakterijski. U narodu se koristi za lečenje reume i kao dodatak sirupu za kašalj. Plod deluje diuretično. Mešavina etarskog i masnog ulja dobijena hladnim cedenjem plodova koristila se za lečenje čireva, a danas se koristi u veterini i za izradu masti i sapuna.
Lovorov list kao začin
Lovorika se kod nas još naziva davorika, zelenika, javorika, lorbar, lorber, lorika… Koristi se samostalno ili u kombinaciji sa majčinom dušicom, peršunom i majoranom. Treba da se koriste zajedno, ali da se izvadi iz jela pre nego što se posluži. Lovor se koristi kao začin u šupama, čorbama, gulašima, jelima od živine i ribe, nezamenljiv je u prebrancu i sarmi, kao i za sušenje mesa.
RECEPT PLUS
Riba u aspiku
Materijal: 2 riblja fileta po osobi
Priprema: Smotajte filete i redajte u podmazanu vatrostalnu činiju. Dodajte 2 lista lovora, sipajte čašu belog vina i pospite slojem sitno seckanog vlasca. Stavite nekoliko listića putera, poklopite i pecite 2 sata na tihoj vatri. Služite hladno.
Sutlijaš
U vatrostalnu činiju sipajte očišćen opran pirinač (2 supene kašike po osobi) i sirup (1 kašika šećera kuva se sa 2 kašike vode po osobi). Dodajte mleko (3 kašike mleka na 2 kašike pirinča), nekoliko listića putera i odozgo list lovora. Krčkajte u rerni na tihoj vatri sat i po.
Sutlijaš možete da služite topao ili hladan.
