Ishrana

Fruktoza i dijabetes – ako ste dijabetičar da li je ovaj prost šećer dozvoljen za vas ?

By  | 

Dijabetes i fruktoza – da li ste znali da polovinu sastava običnog šećera čini fruktoza ?

Ako imate dijabetes tipa dva, postoji jedna stvar koju biste trebali da izbegavate po svaku cenu – fruktoza.

Fruktoza izaziva gojenje, povišen nivo triglicerida i holesterola u krvi, visok krvni pritisak, insulinsku rezistenciju, visok nivo lošeg holesterola i masnu jetru, a verovatno nije potrebno naglašavati da fruktoza, pošto je prost šećer, može izazvati skok šećera u krvi.

Da li su ove činjenice dovoljne da vam probudimo radoznalost? Ako jesu, nastavite sa čitanjem kako biste videli zašto fruktoza nije toliko zdrava za dijabetičare.

Šta je fruktoza ?

Fruktoza je prost šećer, koji se prirodno nalazi u voću. Ovo je veoma lako zapamtiti, i većina ljudi fruktozu odmah povezuje sa voćem. Različite vrste voća sadrže različite količine fruktoze, a neke vrste povrća je takođe sadrže u malim količinama.

Ako ste ikada pročitali sastav proizvoda na limenci soka, verovatno ste primetili nekoliko vrsta fruktoze, a najčešće se na takvim spiskovima pojavljuje visokofruktozni kukuruzni sirup. Reč je o prerađenoj fruktozi, koja se koristi kao zaslađivač umesto obično šećera.

Loše vesti za dijabetičare: fruktoza se nalazi u većini prerađenih namirnica, od smeša za picu pa do žitarica koje se reklamiraju kao zdrave.

Kao što ćemo uskoro videti, fruktoza je najgora moguća stvar za dijabetes i kada pričamo o zdravoj ishrani, i zato odmah prelazimo na detaljnije objašnjenje.

Fruktoza: nutritivne činjenice

Kao što smo već rekli, količina fruktoze u voću i povrću se drastično razlikuje od jedne do druge voćke.Svako ko ima dijabetes bi trebalo da zna koje voće u većim količinama sadrži fruktozu. Evo nekoliko primera namirnica koje u sebi sadrže prirodnu fruktozu:

  • Jedna jabuka srednje veličine, oljuštena – 13 grama fruktoze
  • Deset trešanja – 4 grama fruktoze
  • Jedna banana srednje veličine – 7 grama fruktoze
  • Jedan sladak krompir – 0,7 grama fruktoze
  • Pet jagoda srednje veličine – 5 grama fruktoze

Međutim, kada nije reč o prirodnim šećerima već o prerađevinama, one imaju mnogo, mnogo više fruktoze u sebi.Ljudi koji imaju dijabetes treba da obrate pažnju na veštačku fruktozu.

U sokove se obično stavlja koncentrovani fruktozni kukuruzni sirup, a količina varira od brenda do brenda.

U koka-koli, pepsiju i sličnim pićima, količina fruktoze iznosi 60% od ukupnog sadržaja šećera, što je zaista mnogo.

U većini sokova, taj sadržaj iznosi između 45 i 60 posto od ukupnog sadržaja šećera pa su ovakva pića veoma opasna za svakog ko ima dijabetes.

Da bismo videli kako ovi brojevi zapravo izgledaju u poređenju sa voćem i povrćem koje smo naveli, da uzmemo koka-kolu za primer. Koliko fruktoze ima u pola litre koka-kole?U toj količini soka se nalazi 68 grama šećera. Šezdeset odsto od te količine je 40,8 grama fruktoze.Da bismo voćem uneli u sebe toliku količinu fruktoze, bilo bi potrebno da pojedemo tri jabuke, 102 trešnje ili šest banana.

Naravno, nikome ne preporučujemo koka-kolu i slične sokove, jer je reč o jednoj od glavnih namirnica koja izaziva mnoštvo zdravstvenih problema, između ostalog i gojaznost i dijabetes, što je i potvrđeno brojnim naučnim istraživanjima.

Dijabetičarima se, takođe, preporučuje isključivo voće sa malo ugljenih hidrata. Navedeni brojevi nam daju ideju o tome koliko fruktoze mnogi ljudi unose u sebe ni ne znajući za to.

Poređenje različitih šećera

Mada mnogi misle da je šećer jednostavno šećer i da svi šećeri imaju isti efekat na šećer i u krvi i na metabolizam, ali to uopšte nije tačno.

Fruktoza se izdvaja sa razlogom, jer se ona drugačije ponaša u ljudskom telu u odnosu na ostale šećere zato svako kod kog se razvio dijabetes treba da obrati pažnju na nju.

Pre svega, sa kojim još šećerima često dolaze u kontakt? Pomenućemo najvažnije: laktozu, glukozu i suktozu.

Glukoza je vrsta šećera koju ljudski organizam koristi kao energiju. Sve što pojedemo se na kraju pretvori u glukozu (čak i ostali šećeri). Glukoza se ili odmah iskorišćava ili je naš organizam čuva za kasnije. Mnoge namirnice sadrže čistu glukozu.

Laktoza je šećer koji se nalazi u mleku i mlečnim proizvodima – pavlaci, siru, jogurtu, sladoledu. Obično kravlje mleko sadrži oko 40 posto laktoze, koja je odgovorna za lep ukus kravljeg mleka.

Sukroza je običan šećer koji većina nas drži u svojoj kuhinji i reč je o disaharidu, što znači da se sastoji od dva različita šećera. To su glukoza i fruktoza. Dakle, polovinu sastava običnog šećera čini fruktoza.

Konzumacija previše bilo kog šećera nije dobra ideja, ali koji od njih stvara najviše problema dijabetičarima?Verovatno ste i sami pogodili. Reč je o fruktozi.

Bez obzira na to da li je jedemo u vidu čistog voća, ili pijemo zašećereni sok pun fruktoze, ona nam stvara potpuni haos u telu, a to veoma teško pada osobama sa dijabetesom tipa dva.

Fruktoza i dijabetes tipa dva

Pošto je fruktoza šećer, verovatno ćete se iznenaditi kada čujete da čista fruktoza ne povećava šećer u krvi u nekoj dramatičnoj meri. To je zato što ima niži glikemijski indeks od ostalih šećera.

Ako ne povećava šećer u krvi do alarmantnog nivoa, u čemu je onda problem sa fruktozom za osobe koje kontrolišu dijabetes ?

Fruktoza “odlaže sitost”. To znači da, kada jednom pojedete gomilu fruktoze, ne ostajete siti, i mnogo je veća šansa da ćete se prejesti. To rezultira gojenjem i željom da se jede još ugljenih hidrata, što nije baš preporučljivo. Kada bolje razmislite, sigurno ćete uvideti da vam se obično, kada ste pregladneli, jede nešto slatko, poput čokolade ili kolača. Retko ko mašta o tome da navali na celer.

To nas dovodi do sledeće stavke. Ishrana koja je konstantno bogata fruktozom može dovesti do metaboličkog sindroma. Metabolički sindrom je zapravo skup simptoma – insulinske rezistencije, povišenog krvnog pritiska, gojaznosti, povišenog šećera u krvi, povišenog holesterola. Da li vam to zvuči poznato? Većina dijabetičara ima metabolički sindrom.

Fruktoza može izazvati i rezistenciju na leptin. Ako imate rezistenciju na leptin, vaš mozak i vaš želudac ne komuniciraju kako valja, tako da ste neprestano gladni, čak i nakon obilnog obroka. Čemu to onda obično vodi? Prejedanju, naravno a to može biti opasno ako imate dijabetes.

Fruktoza je jedini šećer koji se skladišti direktno u masnim ćelijama, što dovodi do povišenog nivoa triglicerida u krvi. Ovo je ogroman problem, posebno onima koji ne mogu da se odreknu gaziranih sokova. U poređenju sa običnom glukozom, 120 grama fruktoze će se uskladištiti u vidu 40 kalorija u masnim naslagama, a ista količina glukoze daje samo jednu kaloriju u masnim naslagama.

Ovde se priča ne završava. Konzumacija fruktoze može dovesti do pojačane upale u organizmu. To može pogoršati sve simptome dijabetesa i izazvati komplikacije sa dijabetesom. Upala u čitavom organizmu, izazvana fruktozom, može izazvati probleme sa kognitivnim funkcijama, posebno kod osoba koje imaju problema sa šećerom u krvi.

Smatra se da mnogo fruktoze može izazvati oboljenja jetre (posebno nealkoholičarske masne jetre) kod ljudi sa dijabetesom tipa dva. Nealkoholičarska masna jetra ne treba nikome, pogotovo ne dijabetičarima. Jetra je veoma važan organ za regulaciju krvi, lučenje i regulaciju holesterola, detoksikaciju, filtriranje, apsorpciju i skladištenje nutrijenata, lučenje važnih supstanci za krv, regulaciju energije i lučenje hormona.Ako se javi masna jetra, sve ove važne funkcije se drastično remete.

Nekoliko reči na kraju

Sigurno i sami možete zaključiti koliko je fruktoza loš izbor za dijabetičare.

Čak i ako nemate dijabetes, uvek čitajte deklaracije na namirnicama. Pažljivo birajte svoju hranu i pića i trudite se da jedete namirnice sa što manje fruktoze.

loading...
Loading...
loading...

Povezano