Rekreativno bavljenje sportom jedan je od najboljih načina da se angažuju svi mišići tela, ojača fizička i mentalna kondicija i očuva zdravlje ali je i odličan način za mršavljenje. A, ako vam šetnja, vožnja bicikla ili klasične vežbe nisu dovoljno izazovne, možda je vožnja rolera pravi izbor? Kada je pravo vreme da se nauči vožnja rolera i kako što pre da se stekne sigurnost u “cipelama na točkićima”.
Roleri su namenjeni skoro svim generacijama, preporučuju deci mlađoj od tri godine, jer nemaju dovoljno razvijenu muskulaturu.A, stariji, naročito oni posle šezdesete, trebalo bi da se čuvaju pada i da, pre nego krenu u avanturu na točkićima zatraže stručnu pomoć instruktora. Da bi učenje bilo bezbedno neophodno je da se koristi zaštitna oprema koja podrazumeva štitnike za kolena, laktove i šake, kao i kacigu.
Najvažnije je da se nauči da se pravilno i bezbedno padne, odnosno da se u trenutku gubitka ravnoteže reaguje na pravi način da bi posledice bile minimalne.
Ravnoteža se održava pravilnim stavom u vožnji rolera, što se takode uči. Posle osnovnih pravila uče se vežbe u pokretu, kao što su naizmenično oslanjanje sjedne na drugu fiogu. Jer, u vožnji rolera težina je povremeno na jednoj nozi, dok drugu koristimo da se odgurnemo.
Da bi fizička aktivnost dala rezultat (mršavljenje i zatezanje mišića, bolja pokretljivost i cirkulacija) važno je
da je dobro dozirana.To
podrazumeva da vožnja rolera ili bicikla traje između 30 do 60 minuta i da se vožnjom bavite 3 do 5 puta
u toku nedelje.
Spretniji ljubitelji rolera vrlo brzo nauče i kako da voze uz brdo, niz brdo, kako da preskaču prepreke… Ipak, za sve složenije elemente vožnje nagle promene pravca i kočenje, skokove i čučnjeve trebalo bi da se pređe određena kilometraža u pravolinijskoj vožnji.
Po recima našeg sagovornika vožnja rolera angažuje sve mišiće tela, a s obzirom na to da zahteva tehniku pokreta, doprinosi i velikoj potrošnji kalorija što je najvažnije za mršavljenje.
OTKUCAJI MERE NAPOR
Vožnja rolera kao i bicikla, a to važi i za druge vidove rekreacije ne sme previše da ubrzava rad srca. Da biste znali kako vaše srce radi pod opterećenjem pre intenzivnijeg fizičkog napora odredite maksimalnu srčanu frekvencu tako što ćete od broja 220 oduzeti broj godina. Kod rekreativaca broj otkucaja srca ne bi smeo da prelazi 80 do 85 odsto od vrednosti dobijenog broja.
Primer: Ako imate 38 godina, oduzmite 220-38=182. To znači da je maksimalni broj otkucaja koje srce 38-godišnjaka može da dostigne od 150 do 155 otkucaja u jednoj minuti.
Ovakav matematički proračun srčane frekvencije od velike je pomoći u regulisanju intenziteta vežbanja. Tokom treninga sami sebi izmerite puls ili nabavite pulsmetar koji će srčane otkucaje brojati umesto vas. Na ovaj način bez zamaranja možete da ostvarite željene rezultate vežbanja. Ukoliko želite da smršate, osim pravilne ishrane, najbolji je trening niskog intenziteta – puis treba da se podigne bar iznad pedeset odsto od njegovog maksimuma, i održava do najviše 70 odsto. A puls onih koji žele da održe ili poprave kondiciju, tokom većeg dela treninga treba da održavaju broj otkucaja iznad 65 odsto od maksimalno predviđenog.
